На Симићевом салашу данас је одржан комеморативни скуп поводом 78 година од страдања главнине припадника Великокикиндског партизанског одреда. Венац на спомен обележје положили су Миливој Лињачки и Миодраг Булајић, чланови Градског већа. Комеморативном скупу присуствовала је родбина страдалих партизана, представници политичких странака, чланови породица погинулих у ратовима током 90-тих и кикиндски извиђачи. Историчар Лазар Демић подсетио је да је на овом месту погинула главнина Великокикиндског партизанског одреда и указао да слободу и слом фашизма нико од преосталих чланова није дочекао жив. Други су ухапшени и стрељани, док су поједини убијени у заседи или су страдали у немачким логорима у Норвешкој. Демић је испричао шта се догодило тог кобног 4. августа 1941. године:
- Кад је након хапшења двојице младића, од којих је један био курир, положај Великокикиндског партизанског одреда откривен, немачка војка отпочела је снажан напад. Партизани су били изненађени, али и одлучни да се не предају. Током двочасновне борбе, одред је пружао снажан отпор надмоћнијем непријатељу. Од непријатељских хитаца погинули су комадант Угљеша Терзин, политички комесар Рада Трнић и још деветорица партизана- казао је он и наставио:
- У борбама су страдала три немачка војника и подофицир, а већина њих је рањена. У знак одмазде, немачки окупатори стрељали су Лазара Симића, сина власника Симићевог салаша, али још неколико људи и радника који су се ту затекли. Зверско дивљање наставили су у Курији, полицији и касарни. Претучено је више десетина родољуба. Привремено разбијање одреда није угасило пламен устанка- нагласио је Демић.
