Grb Kikinde

Интервју недеље

Питали смо...

мр Слободан Којић, вајар, оснивач Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти "Тера" - "Тера", развојна шанса Кикинде

Датум: 08.07.2009.

 Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти "Тера", јединствен у свету, утемењен је 1982. године. Основао га је мр, Слободан Којић, вајар. Од тада се одржава сваке године, током јула, у објекту старе индустријске архитектуре у оквиру Индустрије грађевинског материјала "Тоза Марковић", на, такозваном, "погону два".

На "Тери" је учествовала светска вајарска елита. Кроз уметнички атеље продефиловала су 373 вајара, од којих су две трећине професори на уметничким академијама широм света.

У "Терином" фундусу налази се око 1.000 скулптура, углавном великог формата. Одређени број налази се на простору старе циглане, у зграду Скупштине општине, на градском тргу, у Народном музеју у Кикинди, у Београду, Венецији, Фиренци...

На питање да  ли је претпоставио, на почетку, да ће симпозијум постати оно што је сада, мр Којић каже:

- У неким сегментима сам знао и онда шта то значи. Знали смо да је јединствен у свету, да таквих манифестација нема. Био сам одмах уверен да ће бити веома занимљива појава и за светску скулптуру. Наравно, нисам могао ни да сањам да ће, у међувремену, доћи до рата, да ћемо бити заустављени и да ће бити тешко, када је у питању презентација оног што је "Тера" и оног што је на "Тери" настало. У извесном смислу, разочаран сам. Пре свега у кикиндску Општину, где градски челници за све ове године не виде какво је "Тера" благо. То није само јединствени фундус скулптура великог формата у печеној глини, којег немају ни најразвијеније државе. "Тера" је, у потенцијалу, велика развојна шанса Кикинде, читаве општине, наша економска прилика. Размишљамо да стартујемо и са, такозваним, курсевима "Тера". Познато је да многи боље стојећи пензионери у свету воле да се баве ликовном уметности. Све би то повезали са туристичким организацијама и обогатили туристичку понуду општине. "Тера" ће да крене и са производњом. Носимо се мишљу да оснујемо дизајн студио, јер сарађујемо са најпознатијим светским уметницима. Свако од уметника дозволиће да се неко његово дело умножи. Обучили би оне Кикинђане који то желе, како би у малим радионицама, у малим пећима, пекли и стварали реплике. Уз кредит од 1.500 до 2.000 евра, односно новац уложен у опрему, могли би да почну да сарађују са "Тером". Идеја је да се мале нус просторије у многим домовима у Кикинди претворе у мале радионице. То би била лепа допуна многих кућних буџета. Производна технологија је веома проста. Свако може да ради. Глина би се утискивала у готове калупе, сушење и печење су једноставни поступци и, ето производа за светско тржиште са знаком "Тере", која је светски призната и јединствена. Ово би се убрзало геометријском прогресијом, изградњом музеја "Тера", оснивањем уметничког колеџа са нашим именом, пошто смо већ постали наставна база за студенте ликовне уметности. Проширили би наставну базу и на друге факултете у читавој Европи. Ето Кикинди бренда, о каквом многи у свету сањају. Све имамо у рукама, а никако да кренемо у реализацију и постанемо познати, и, зашто не рећи, богати.


Докле се стигло са изградњом музеја "Тера" и какав је његов концепт?


Пре 13 година начињен је први пројекат будућег музеја, уз уметнички атеље на "погону два". У међувремену, дошло је до рата и ништа није урађено.Пре две године начињен је нов пројекат који сјајно изгледа, међутим, осим обећања и уверавања како је свима јасно да то треба граду и Србији, у овој реализацији није се даље одмакло. Према пројекту, музеј обухвата површину од 2.270 квадратних метара, а његова изградња сада би коштала око 60 милиона динара. Ту је и идеја везана за кикиндску касарну. Више пута смо прегледали тај простор и закључили да би нам била потребна једна трећина касарне. Бивши "мањеж" бисмо адаптирали у "Терин" музеј. Како смо планирали, тамо би био смештен и колеџ "Тера", где би студенти живели и радили. Један део објеката у касарни био би адаптиран за гостујуће професоре, јер је то јефтинија варијанта, а и сарађујемо са светском професорском елитом. На свом списку имамо број професора какав нема ни један факултет на свету, а сви би радо дошли, привремено, у Кикинду.То није мој оптимизам, него на аргументима засновано утемељење велике идеје о којој свих ових година причам и за коју се борим. Професори би обучавали своје студенте за мастере, докторате... За тако нешто не треба пуно. Понављам, све нам је на дохват руке. Наравно, не би одустали од изградње поменутог музеја на "погону два", који би, ако реализујемо идеку "касарна", постао једна од најзначајнијих студентских галерија са експонатима у теракоти, јер, као што сам рекао, студентску базу већ имамо, а музејом, галеријом и производним радионицама још би је више проширили. "Тера" може много тога да покрене у граду.


Зашто у Кикинди нема скулптура у теракоти на јавним местима? Има ли проблема у вези са тим и како их решити?


Вероватно се старији грађани сећају да смо, завршетком другог или трећег симпозијума, поставили на градски трг пет великих скулптура у теракоти. Нажалост, осим једне, све су полупане. А и та једина на тргу, често постаје сметлиште, "корпа" за отпатке, за празне пивске или друге флаше. Плашим се да још увек није довољно утемељена свест о значају ових дела. Не смемо да ризикујемо. По правилу, уметник може само једном да учествује на симпозијуму. Ако му се скулптура уништи, штета је ненадокнадива. Наравно, сањам о дану када ће на тргу бити могуће поставити скулптуре, уз минимални ризик, какав постоји свуда у свету.


Шта можете да кажете о овогодишњем БЕЛЕФ-у, односно о "Тераторији"'? Колико је уметника наступало у оквиру овог пројекта?


- Прошле године потписали смо са БЕЛЕФ-ом уговор о вишегодишњој сарадњи. Идеја је веома добра. Ове године више од половине оних који су наступили на, такозваној "Тераторији" у оквиру Београдског летњег фестивала, су млади дипломирани уметници, док су део чинили они на завршним годинама  уметничких факултета: из Београда, Новог Сада, Темишвара и Фиренце. Овог лета је кроз "Тераторију" на БЕЛЕФ-у прошло око 120 уметника. Скулптуре настале на "Тери", изложене су у Кнез Михаиловој улици и све изгледа веома лепо...


Како то да Кикинда, односно "Тера", нису изнедриле неког значајнијег уметника млаше генерације, када је реч о теракоти?


- Не знам шта бих рекао о томе. Супруга Мирослава и ја смо током свог  времена учинили све што смо могли. Спремили смо, бесплатно, преко 30 младих Кикинђана за пријемни испит на ликовним академијама. Нажалост, многи који су завршили школу, нису се вратили у Кикинду.Један број се, додуше вратио. Ту су, раде... Генерално, знам одговор, тако је у свету. Ако ћеш се поштено, као прави уметник, бавити уметношћу, онда нема прављења уступака, такозваном, средњем грађанском укусу. Ако је уметник бескомпромисан, онда схвата да неће продати ниједан свој рад, а од нечег мора да се живи. Настао је огроман раскорак између оног што критика и историчари уметности означе као значајно, као светски тренд, и укуса публике, конзумената, потенцијалних купаца. Већина уметника не издржи. Поклекне, и приклони се укусу већине. Стварају, да би продавали. А када једном уђу у то, не могу ван. Онда нису своји, и немају ниво "Тере". Додуше, недавно се појавио један млад уметник са "Тере", који је имао две самосталне изложбе. Зове се Игор Смиљанић и завршио је Факултет ликовних уметности на Цетињу. Од њега пуно очекујемо.


Да ли би нешто требало идејно мењати у симпозијуму? Како би требало да изгледа у будућности?


- Да је било потребе, већ би нешто мењали за све ове године. Наравно, неке ствари се мењају. Хтели, не хтели, "Тера" мора да прати неки светски тренд. Оне скулптуре од пре 20 и више година, разликују се од данашњих. Уметници сами реагују на светска збивања и гибања, прате промене, те се све на годишњим симпозијума током јула најбоље види. То су промене које иду, саме од себе. Не видим да би нешто генерално требало да се мења, јер је "Тера" веома добро утемељена.

 

Назад