Актуелно

Поводом Дана школе и 70 година откако се ОШ “Вук Караџић” налази у овој згради, у складу са свим противепидемијским мерама, уприличена је скромна свечаност на којој су најбољим ученицима додељене награде и признања. Ђак генерације Ана Стојковић и најбољи ученик спортиста Марко Радловић су новчано награђени. Школа је још из фонда “Велинка Тешин” наградила Дарију Варађанин и Јану Станић. Поред њих две, у области српског језика и књижевности истакла се и Ана Стојковић:

-Дуго смо размишљали како да обележимо овај дан, барем најскромније и минималним програмом. Већ по традицији, на овај дан, награђујемо најбоље ученке за протеклу школску годину. Сада су то већ средњошколци. То је прилика да дођу, да их видимо, чујемо како су се снашли у новој средини… Да су услови нормални, овај дан посебно бисмо обележили. Ово је за нас велики јубилеј, 70 година постојања и рада у овој згради- рекла је Оливера Лазић, директорка ОШ “Вук Караџић”и изразила наду да ће идуће године прослава Дана школе протећи на уобичајен начин. Награђеним ученицима, директорки и запосленима су Дан школе честитали градоначелник Кикинде, Никола Лукач, некадашњи ђак ОШ “Вук Караџић” и Милена Живков, чланица ГВ за образовање и културу:

-Част ми је да испред Градске управе честитам Дан школе свим ђацима и њиховим учитељима и наставницима. Ево, ово је још једна школа која прославља свој Дан на мало неуобичајен начин. Искрено се надамо да ће следеће године прославити онако како смо то сви навикли, уз учешће деце и пригодним програмом- казала је она, док је ђак генерације, Ана Стојковић, скромно додала:

-Сада похађам Гимназију “Душан Васиљев”, друшвено- језички смер. Пријатно сам се осећала овде и могу да вам признам да ми моја основна школа недостаје. Ово је место које ћу заувек носити у срцу- признала је она.
 

Нетипичан пријем проткан звуцима банатских и јужноморавских гајди и кахона никог у Градској кући није оставио равнодушним. Градоначелник Кикинде, Никола Лукач, уприличио је пријем за Милана Вашалића, осведоченог чувара народне традиције и једног од најбољих српских гајдаша. Организатор 14. Фестивала изворних група певача Србије, удружење „Сретењска свитања 2004“ из Раниловића код Аранђеловца, Вашалићу је наменило признање на које је посебно поносан. Именован је за краља овог фестивала. Ласкава титула му је припала јер је вишеструки победник фестивала, не само у нашој земљи, афирмисао изворне српске песме и нашу традицију. Вашалић је посебно поносан што му је средина из које је потекао и афирмисао се као уметник и васпитач, одала признање овим пријемом. Градоначелнику, члановима Градског већа и осталим функционерима локалне самоуправе , са сином Видом, извео је две композиције:

-Верујте, за разлику од мене, син никада нема трему. Имао сам велику трему. Увек највише годи кад похвала за рад и труд стигне из ваше средине. Заиста сте ми дали ветар у музичка једра. Најлепше је када те неко потврди у твојој заједници. Ако имаш јако упориште и подршку у свом дому, није проблем да се оствариш у било где ван свог града. Фреквенција потврђивања и домаћинског односа према нама музичарима, али и свестраним ученицима или спортистима и више него приметна и потребна- искрено је признао омиљени васпитач Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ и музичар који свира на седам различитих типова гајди, али и на још 12 архаичних жичаних и дувачких инструмената:

-Поносан сам на ово очево признање. Музику доживљавам као средство за изражавање најфинијих емоција, а не као извор прихода. Имам два бенда, али осим рокенрола веома волим да изводим музику наших предака. Остајем при тврдњи да девојке не воле само бубњаре, него и гајдаше- признао је Вид. На сјајној интерпретацији, али и последној награди, Милану Вашалићу од срца је честитао градоначелник:

-Кикинда као мултинационална средина не оскудева у чуварима народне традиције, а породица Вашалић у томе предњачи. Милана знам још из дечачких дана. Одувек је преферирао ову врсту музике и достигао неспоран уметнички ниво. Захваљујући њему, за Кикинду и Банатско Велико Село чуло се широм Европе, али и у САД. Вид и он су истински чувари народне песме и традиције. Милан своје богато музичк знање преноси и на млађа поколења. Град Кикинда увек ће подржавати појединце или групе које баштине и од заборава чувају нашу изборну музику, културу и традицију. Надам се да ћемо бити у прилици, да након ове пандемије, на тргу направимо један велики заједнички концерт свих чувара народне традиције- поручио је Лукач.
 

Након посете Новим Козарцима и Руском Селу, којима је претходио радни обилазак и осталих села, члан ГВ за месне заједнице и пољопривреду, Љубан Средић, стекао је јасан увид у оно што је урађено, не само током ове календарске године. У непосредном контакту са председницима месних заједница и мештанима, сазнао је шта су најважнији инфраструктурни, комунални и други проблеми. Средић је оценио да су наша села организована и сређена, али да увек може боље и више. Поновио је да ће Градска управа, и током наредне године, имати равноправан третман према свим селима:

-Евидентно је и да се председници месних заједница заиста труде и да на све могуће начине покушавају да уреде села како их мештани не би напуштали. Задовољни су односом локалне самоуправе према њима и потребама сеоских месних заједница, али и свесни економске ситуације и мањка средстава у буџету. Пандемија корона смањила је реализацију значајној броја планираних инвестиција у сеоским срединама. Надамо се да тако неће бити наредне године- казао је Средић и похвалио овогодишњи учинак у Новим Козарцима и Руском Селу. У Новим Козарцима, како је потврдио председник МЗ Драгољуб Ћосић, планирају да изграде куглану у сеоском мотелу. Већ годинама, чланови кикиндског мушког и женског куглашког клуба немају услове да тренирају док првенствене утакмице играју у другим градовима:

- Желимо да рекултивишемо постојећи сеоски рибњак. Пројекат вредан око 700.000 динара урађен је још пре две године и на разматрању је у Министарству туризма. Очекујемо да нам наредне године одобре та средства. Желимо да обалу рибњака оплеменимо са четири бунгалова и омогућимо смештај за тридесетак особа. Сматрамо да је то добра полазна основа за покретање сеоског туризма- уверен је Ћосић. И у Руском Селу је доста тога урађено, нарочито у погледу екологије и заштите животне средине:

-Уредили смо рубни део села који се користио за одлагање смећа. Идеја је да у наредном периоду овај део пошумимо. Окончали смо прву фазу изградње сеоског парка на 2,5 хектара. Уверени смо да ће се, кад овај посао приведем крају, поправити слика центра нашег села. Изградили смо десет паркинг места испред православне цркве и санирали санитарне чворове у свечаној омладинској сали. Стигла је опрема за будуће дечје игралиште које ће се, како је и планирано, поставити у делу сеоског парка- указао је Душан Марјановић, председник МЗ Руско Село.
 

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач и Рамона Тот, чланица ГВ за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, данас су посетили суграђанку Ирену Холоши, која је већ осам година на мети непознатих изгредника. Старици (82) која сама живи, неко сваке године уништава фасаду куће тако што на њу баца црну фарбу. Осим материјалне штете, Ирена трпи и константан страх:

- Незамисливо је и срамотно да се овакве ствари дешавају у нашем мирном граду. Неприхватљиво је да неко континуирано малтретира Ирену и да ова жена живи у страху. Потрудићемо се да јој пружимо максималну заштиту и подршку, али и било ком другом грађанину Кикинде. Апеловаћемо на полицију да расветли овај случај. Њима је овај случај познат. Брука је и срамота да се неко на овај начин иживљава над немоћном старицом- поручио је Лукач и обећао да ће се потрудити да њој, али и свим осталим грађанима пружи максималну безбедност без обзира на националну, верску или било коју другу припадност. Надовезала се чланица Градског већа:

-Заиста је несхватљиво да се неко на овај начин обрачунава са старицом која живи сама. Дошли смо код Ирене да јој кажемо да није сама и да може да рачуна на помоћ Градске управе. Трудимо се да наш град буде безбедан без обзира да ли се ради о најмлађим или најстаријим суграђанима- рекла је Тот. Ова посета уверила је Ирену Холоши и њену ћерку Марију Варга да нису саме. Истичу да се ове године фасада два пута нашла на мети изгредника, последњи пут средином септембра:

-Живим мирно и повучено. Није ми јасно зашто ме дирају и под окриљем ноћи бацају фарбу на кућу. Не исписују графите. Просто само баце фарбу и оду. Имам неке сумње ко би то могао да буде. Кад ми је неко први пут уништио фасаду, чула сам део телефонског разговора. Мушки глас је рекао: “Само да видиш шта смо ноћас урадили”- каже Ирена, док њена ћерка потврђује да су након сваког уништавања фасаде позвали полицију која је направила записник. Истрага није утврдила ко стоји иза овог малтретирања:

- Мајка није у свађи са било ким. Муж и ја смо у више наврата разређивачем скидали мрље са фасаде, а потом кречили. Мајка је својевремено остала без мужа и сина, Золтана Холошија. Он је био начелник Севернобанатског округа. Надам се да ће изгредник коначно бити ухваћен и санкционисан- каже Марија.
 

Рекапитулацију досад обављених радова, али и ономе што се планира у Накову и Банатском Великом Селу данас су Љубану Средићу, члану ГВ за месне заједнице и пољопривреду, предочили Милан Мајсторовић и Гојко Родић. У наставку посете сеоским месним заједницима, ресорни члан Градског већа, обишао је рубни део села. Некадашње сметлиште на периферији Накова, након рекултивације, пошумљено је и претворено у зелену оазу.:

-Инсистирао сам да се са домаћином нађем код овог језера. Први пут сам овде и могу да вам кажем да сам одушевљен. Иако инвестиција до краја није окончана, водена и озелењена површина показују да ће ускоро Наковчани и њихови гости имати на располагању сјајни излетиште. То је и био један од приоритета МЗ Наково у овој години. Због умањења прихода у буџету и познате епидемиолошке ситуације, изостала је планирана изградња пешачке стазе око језера, у дужини око 700 метара. Очекујем да се инвестиција вредна око 2,5 милиона динара реализује наредне године- рекао је Средић, док је Мајсторовић подсетио да је четири милиона динара, још 2018. године, обезбедио Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај:

-Пуно су нам помогли и бројни донатори. Захваљујући њиховом разумевању, обезбедили смо око 20 милиона динара. Предстоји израда пешачке стазе која ће бити осветљена. На овој локацији је предвиђено и мање дечје игралиште. Уз ову, капитална инвестиција у Накову односи се на израдњу новог објекта на стадиону ФК “Полет”. Предрачунска вредност те инвестиције износи 30 милиона динара- прецизирао је Мајсторовић. На стадиону великоселске “Козаре” приводи се крају објекат под чијим кровом ће се налазити свлачионице, теретана и још неки пратећи садржаји:

-Укупна вредност радова износи око 34 милиона динара, а средства су обезбедили Покрајина и локална самоуправа. Вредност досад обављених радова износи око 10 милиона динара. Назире се крај радова на објекту ФК “Козара”- навео је Средић и изразио уверење да ће објекат привести намени током наредне године:

-Осим овог објекта, ове године су урађене пешачке стазе на оба сеоска гробља. Испред цркве је направљен паркинг, а наредних дана се планирана реконструкција Омладинске улице. У току су радови у нашем Дому културе. Наставак санација појединих улица, али и изградња дечјег игралишта само су неки од инфраструктурних планова у наредној години- саопштио је Родић.