Aktuelno

Predsednik opštine Pavle Markov i članica OV za obrazovanje, kulturu i informisanje, Stanislava Hrnjak, upriličili su prijem za dvanaestoro učenika koji su na republičkim takmičenjima ostvarili zapažene rezultate. Čestitajući mladim sugrađanima na briljantnim uspesima, uručili su im prigodne novogodišnje darove, i poručili da će lokalna samouprava vrednovati uspehe i drugih učenika:

- Vi ste pokazali kako treba da se radi. Mislim da ste budućnost našeg grada- rekao je Pavle Markov, predsednik opštine.

Zahvaljujući na skromnim poklonima, uspešni učenici su obećali da će se i u nastupajućoj godini truditi da ostvare zavodne rezultate, i na pravi način afirmišu svoje škole i rodni grad.

Državnu granicu Srbije i Rumunije na drumskom graničnom prelazu Nakovo Lunga je, od petka do nedelje, prešlo 2.005 putnika i 619 vozila. Prvog dana rada na pre devet godina zatvorenom prelazu, registrovano je 529 putnika.

Subota je bila najfrekventnija sa 804 ljudi, dok su u nedelju registrovana 672 putnika. Koliko je promet na prelazu Nakovo-Lunga značajan, govori i nezvaničan podatak da je, u isto vreme, onaj između Ješe Tomića i Fenja, koji je Vlada Srbije prekategorisala u međudržavni, imao višestruko manji promet. Međunarodni granični prelaz Srpska Crnja-Žombolj je od petka do nedelje prešlo tek nekoliko stotina putnika više, u odnosu na Nakovo-Lunga:

-To je dokaz kolika je stvarna potreba građana Srbije i Rumunije za stalnim otvaranjem graničnog prelaza Nakovo-Lunga, i njegovom prekategorizacijom u međudržavni. I ovoga puta je za putnike iz susedne zemlje bio pripremljen letak na rumunskom jeziku sa preciznim uputstvima o restoranima, supermarketima, menjačnicama i bankama. Letak im je deljen prilikom ulaska u našu zemlju. U Kikindi i Nakovu je zabeležen veći broj potrošača iz Rumunije- saopštio je Saša Tanackov, sekretar Sekretarijata za lokalni ekonomski razvoj i turizam.

Deda Mraz nije zaboravio da pretposlednjeg dana 2013. godine, poseti i obraduje mališane koji se leče na dečjem odeljenju Opšte bolnice u Kikindi. Poslednjih godina lokalna samouprava se trudi da novogodišnje praznike ulepša našim malim sugrađanima koji su hospitalizovani u bolnici. Deda Mrazu su i ovoga puta, pomogli članovi moto kluba „"No limits" .

Oni su učestvovali i u raspodeli novogodišnjih paketića deci koja su ubacila pisma u „kutiju želja“ kraj džinovske jelke u centru gradu. Opština Kikinda je, uz pomoć brojnih sponzora i ljudi dobre volje, ovog decembra obezbedila 500 novogodišnjih paketića. Budite strpljivi, jer Deda Mraz samo što nije pokucao i na vaša vrata.

Opština Kikinda i Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, potpisali su protokol o saradnji na sprovođenju projekta „Zaposlimo Srbiju“.

Ovaj projekat treba da omogući povezivanje dijaspore i potencijalnih investitora u inostranstvu sa lokalnom samoupravom, i tako pokrene ulaganja u mala i srednja preduzeća:

-Kikinda je prepoznala snagu naše dijaspore. Doznake koje dijaspora upućuje ka svojoj matici iznose nekoliko milijardi evra na godišnjem nivou. Ovaj protokol vodiće ka tome da se u svakom pogledu, na svakom mestu, i gde god je to moguće, izvrši podrška i unapređenje ekonomskih odnosa lokalne samouprave sa potencijalnim investitorima-rekao je Pavle Markov, predsednik opštine Kikinda.

Direktorka Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima i reginou, dr Slavka Drašković, ocenila je da je Kikinda prepoznata kao mesto sa izuzetnim potencijalom za saradnju lokala i dijaspore.

Na poslednjem ovogodišnjem zasedanju lokalnog parlamenta, odbornici su usvojili Plan detaljne regulacije Regionalnog centra za upravljanje otpadom.Kako je obrazložio zamenik predsednice SO Kikinda , Vladimir Pudar, usvajanje odluke bilo je neophodno da bi kompanija A.S.A. izradila i usvojila generalni bilans i završni račin, ali i da bi se poslovodstvu ove međunarodne kompanije, sa sedištem u Austriji, prezentovao ovaj plan.

Ovaj plan služiće za kontrolu i upravljanje lokacijom budućeg Regionalnog centra:

-To znači da će od danas, u okviru granica bivše sanitarne deponije, a budućeg Regionalnog centra, sve urbanističke i ekološke aktivnosti kontrolisati lokalna samouprava. Na taj način je kompanija A.S.A. prostor kojim upravlja, podigla na viši ekološki i urbanistički nivo -obrazložila je Evica Rajić, direktorka firme „EcoLogicaUrbo“.