Grb Kikinde

Kvalitet vazduha

Obaveštavamo vas o kvalitetu vazduha u našem gradu...

Jun 2009.

PODACI O USLUZI:

Vrsta uzorka: padavine, vazduh

Vrsta ispitivanja : aerozagađenje, hemijske analize

PODACI O UZORKU:

Mesto uzorkovanja:

1.ZZJZ Kikinda

2.Mikronaselje: OŠ "Žarko Zrenjanin" (gasovi), Partizanska 70 (aerosediment), Bunar (susp.čes.)

3.SRC Jezero Kikinda

Datum izdavanja rezultata: 14.07.2009

Na osnovu Ugovora o ispitivanju vazduha – aerosedimenta i teških metala na podučju opštine Kikinda br. II- 031-70/2009 od 10. 04. 2009. godine šaljemo Vam izveštaj za mesec jun 2009. godine sa mišljenjem.

Na 3 merna mesta izvršena je analiza aerosedimenta u kojem su određene koncentracije ukupnih taložnih materija, teških metala (olovo, kadmijum, cink), relevantnih anjona i katjona, kao i bitne fizičkohemijske osobine padavina. Na dva merna mesta izvršena je i analiza kiselih oksida, čađi i azotdioksida i to na mernim mestima: ZZJZ, Mikronaselje, a na mernom mestu ZZJZ merena je pored navedena tri parametara i koncentracija prizemnog ozona.

U toku meseca juna na dva merna mesta, ZZJZ i Mikronaselje u periodu od po 7 dana su merene i koncentracije ukupnih suspendovanih čestica. U dva od sedam dana su na oba merna mesta u ukupnim suspendovanim česticama određivani i teški metali i to na mernom mestu ZZJZ: cink, kadmijum, olovo, živa i mangan, a na mernom mestu Mikronaselje: cink, kadmijum, olovo, živa i aluminijum.

Takođe tokom 5 dana juna od 04.06 do 09.06. na mernom mestu Jezero vršene su 24-časovne analize ugljovodonika: metanskog, nemetanskog tipa, ukupni ugljovodonici i ugljen monoksid i propratno osnovni zagađujući gasovi: sumpordioksid i azotdioksid i azotmonoksid.

U istom periodu tokom 5 dana juna od 04.06. do 09.06. na mernom mestu ZZJZ vršene su 24-analize policikličnih aromatičnih ugljovodonika: naftalen, acenaftilen, acenaften, fluoren, fenantren, antracen, fluoranten, piren, benzo(a)antracen, krizen, benzo(b)fluorantren, benzo(k)fluorantren, benzo(a)piren, indeno(1,2,3-cd)piren, dibenzo(a,h)antracen, benzo(g,h,i)perilen. Pored PAH, analizirani su i BTX (benzen, toluen, etil benzen, m,p-ksilen, o-ksilen, metanol i aceton.

Koncentracije ukupnih taložnih materija su na svim mernim mestima bile iznad granica propisanih Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka Sl. gl. RS br. 54/92, 19/06. (GVI- granična vrednost imisije za UTM je 450 mg/m2/dan) i kretale su se od 543 mg/m2/dan na mernom mestu SRC Jezero do 804 mg/m2/dan na mernom mestu ZZJZ. Koncentracije rastvorljivih i nerastvorljivih materija (sulfati, hloridi, kalcijum) takođe su imale srazmeno više vrednosti.

Koncentracije teških metala olova, cinka i kadmijuma merenih metodom aerosedimenta, ne odstupaju od normi propisanih navedenim Pravilnikom na sva 3 merna mesta.Prosečne dnevne i prosečne mesečne koncentracije čađi (GVI je 50 µg/m3) su bile na svim mernim mestima u propisanim granicama (maksimalno 42 µg/m3 –ZZJZ, maksimalno Mikronaselje 41 µg/m3).

Prosečne mesečne i dnevne koncentracije kiselih oksida (SO2) su bile na svim mernim mestima u propisanim granicama – 18 µg/m3 ZZJZ i 12 µg/m3 Mikronaselje (GVI je 150 µg/m3). Maksimalna koncentracija na mernom mestu ZZJZ bila je 37 µg/m3, a na mernom mestu Mikronaselje 34 µg/m3.

Prosečne mesečne kao i maksimalne koncentracije azotdioksida su u granicama propisanim pomenutim Pravilnikom na svim mernim mestima- 7 µg/m3 Mikronaselje i 10 µg/m3 ZZJZ (GVI je 85 µg/m3) Maksimalna koncentracija na mernom mestu ZZJZ bila je 19 µg/m3, a na mernom mestu Mikronaselje 18 µg/m3.

Prosečna mesečna koncentracija prizemnog ozona od 2,0 µg/m3 (GVI je 85 µg/m3) kao i maksimalna dnevna koncentracija od 3 µg/m3 su takođe u propisanim granicama.

Koncentracija ukupnih suspendovanih čestica je tokom jednog od sedam dana na mernom mestu ZZJZ bila iznad granica propisanih Pravilnikom GVI od 120 µg/m3, a kretala se od 73 do 133 µg/m3 (prosečna mesečna koncentracija je 92 µg/m3). Na mernom mestu Mikronaselje je u pet od sedam dana došlo do prekoračenja gornjih graničnih vrednosti koncentracije (GVI je 120 µg/m3) ukupnih suspendovanih čestica tokom proteklog meseca. Vrednosti koncentracija ukupnih suspendovanih čestica na tom mernom mestu su se kretale od 81 do 193 µg/m3 (prosečna mesečna koncentracija je 141 µg/m3). Konstatujemo da koncentracije ukupnih suspendovanih čestica ovog meseca imaju slične vrednosti na oba merna mesta kao i prethodnog meseca.

Koncentracije žive, kadmijuma i olova su u suspendovanim česticama bile u granicama propisanim Pravilnikom na oba merna mesta. Koncentracija aluminijuma je tokom ovog meseca na mernom mestu Mikronaselje imala vrednost 68.74 µg/m3 i 34.54 µg/m3. Koncentracija cinka je niska kao i prethodnog meseca i ispod granice detekcije. (Pravilnik ne propisuje GVI za cink niti za aluminijum). Na mernom mestu ZZJZ koncentracija mangana u suspendovanim česticama bila je u propisanim granicama.

Ukupna koncentracija PAH-ova (poliaromatični ugljovodonici), njih 16 između kojih je i benz(a)piren su se kretale: 04.06.= 3.8 ng/m3, 05.06.= 6.63 ng/m3, 06.06.= 5.44 ng/m3, 07.06.=2.45 ng/m3 i 08.06.= 2.36 ng/m3 u dvadesetočetvoročasvnom uzorku vazduha. Koncentracija benz(a)pirena se kretala od 0.1 ng/m3 do 0.51 ng/m3. Pravilnik propisuje GVI samo za benz(a)piren koji iznosi 1 ng/m3, te je utvrđena koncentracija u propisanim granicama. Benzapiren (kao i većina ostalih PAH-ova) spada u kancerogene materije (I grupa IACR classification) i njegovo prisustvo zakonodavac toleriše samo privremeno i u gore naznačenoj koncentraciji (čl 7 stav 2 Pravilnika).

Koncentracija benzena u dvadesetčetvoročasovnom uzorku kretala se od 0.9 do 2.1 µg/m3. GVI za benzen iznosi 5 µg/m3, te se koncentracija ove takođe kancerogene materije nalazi u propisanim granicama. Koncentracija etilbenzena u dvadesetčetvoročasovnom uzorku bila je ispod granice detekcije tokom svih 5 dana i iznosila <0.5 µg/m3. (Pravilnik ne propisuje GVI za ove supstance). Koncentracije toluena su tokom mernog perioda bile daleko ispod GVI (7500 µg/m3) i kretale su se od 3.5 do 5.8 µg/m3. Koncentracije m,p-ksilena i o-ksilena su bile tokom svih pet dana merenja ispod granice detekcije, dakle <0.5 µg/m3 (Pravilnik ne propisuje GVI za ove supstance).

Koncentracija metanola je tokom svih 5 dana bila ispod granice detekcije (<1.0 µg/m3) (Pravilnik ne propisuje GVI za ove supstancu).

Koncentracija acetona je tokom svih 5 dana takođe bila ispod granice detekcije (<1.0 µg/m3) (Pravilnik ne propisuje GVI za ove supstancu).

Koncentracija ugljenmonoksida je određivana svakih sat vremena tokom 5 dana i kretala od 0.2 do 0.6 mg/m3, što je u propisanim granicama za jednosatni i dvadetčetvoročasovni uzorak (GVI za h= 10 mg/m3, GVI za 24 h=5 mg/m3).

Koncentracija metana je tokom 5 dana određivana svakih sat vremena i kretala se od 1.2 do 1.7 mg/m3. Pravilnik ne propisuje GVI za metan.

Koncentracije ukupnih ugljovodonika (THC) su se tokom 5 dana kretale od 1.8 do 3.2 ppm. Pravilnik ne propisuje GVI za THC. Koncentracije ugljovodonika nemetanskog tipa su se kretale od 0.0 ppm do 0.8 ppm. Iz odnosa koncentracija ukupnih i nemetanskih ugljovodonika, zaključujumo da su u vazduhu tokom mernog perioda dominantni bili ugljovodonici metanskog tipa, čije je poreklo najverovatnije iz nafte i naftnih derivata 

 

 

Pregledajte sve tekstove iz rubrike