Aktuelno

Na novogodišnjem koktelu održanom u Svečanoj sali Skupštine opštine, danas je uručena Godišnja nagrada opštine Kikinda, kao i pohvalnice pojedincima i kolektivima.  Ovogodišnji dobitnici su: kikindsko Udruženje poljoprivrednih proizvođača „Banatska lenija“ za izuzetno angažovanje i napor usmeren ka poboljšanju i unapređenju poljoprivrede, Dobrovoljno vatrogasno društvo „Banatska Topola“ iz Banatske Topole, za humanost i izuzetno angažovanje prilikom pružanja pomoći ugroženim od letošnjih poplava i pobednici kviza „Serbian open“: Branko LJuboja, Branislav Čolak, Slavko Bovan i Vanja Tomašev za zalaganje, afirmaciju Kikinde i humanost.

Kada su u pitanju pojedinci, Godišnju nagradu opštine Kikinda su dobili: profesor klavira u penziji Milenko Karastanković  za izuzetan doprinos u oblasti kulture i obrazovanja, kao i brojne uspehe u radu Organizacije slepih i slabovidih osoba, profesorica engleskog jezika u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“ Marija Miljković za posebne rezultate i izuzetan doprinos razvoju kulture, obrazovanja i vaspitanja i dugogodišnji glumac i reditelj u Kulturno-umetničkom društvu „Eđšeg“ Ferenc Lepar za izuzetan doprinos negovanju dramskog amaterizma i očuvanja tradicije. Pojedincima osim diplome pripada i po 30.000 dinara.

Pohvalnice su dobili: sekretarka Opštinske organizacije Crvenog krsta Aranka Felbab za humanost i izuzetan doprinos lokalnoj zajednici, učenica osmog razreda Osnovne škole „Jovan Popović“ Olivera Pepić  koja je osvojila drugo mesto na međunarodnom takmičenju u pisanju eseja, u organizaciji fondacije za mir iz Japana „Goi“ i UNESKO-a, Teniski klub „Mokrin“ za vrhunske rezultate postignute u oblasti sporta , velikoselsko  Udruženje ljubitelja prirode Klub „Laguna“ za izuzetan doprinos u oblasti ekologije i zaštite životne sredine i dopisnik Radio Televizije Srbije iz Kikinde Predrag Miljanović za izvanredno afirmativan rad i promociju Kikinde.
Predsednik opštine Ilija Vojinović istakao je kako je ovo potvrda da u kikindskoj optini ima veliki broj kvalitetnih pojedinaca i kolektiva.
On je dobitnicima čestitao i naglasio da ispraćamo 2010. godinu koja će ostati zapamćena po velikim ekonomskim problemima.
- I pored toga, opšrina Kikinda je jedna od retkih koja je, ne samo ispunila obaveze, nego i započela neke poduhvate koje ćemo ispuniti. Zbog toga 2011. godinu očekujem ispunjen optimizmom - rekao je Vojinović.
U ime nagrađenih, zahvalila je Marija Miljković.
- Dobitnici nagrade, kako pojedinci, tako i grupe i kolektivi, svojim delom potrvđuju ljudsku priču o davanju i življenju, ne samo za sebe, nego i za druge - rekla je ona.
U umetničkom delu programa nastupile su mlade balerine, učenice baletske škole Kulturnog centra i okrestar „Drvo truo“.

Na danas održanoj konferenciji za medije, članica Opštinskog veća  zadužena za sport Gordana Trnić govorila je o rezultatima ostvarenim u 2010, kao i o planovim za narednu godinu.

Ona je istakla da je iz opštinskog budžeta, za fizičku kulturu u 2010. godini izdvojen 81 milion dinara. Od toga, 27 klubova dobilo je 35,8 miliona. Broj korisnika se nije smanjio u odnosu na 2009. godinu.
Takođe, isplaćena su i sredstva iz Fonda za kulturu i fizičku kulturu, nakon konkursa za programe i projekte, u iznosu od oko tri miliona dinara.

Najviše sredstava dobili su ove godine: Ženski rukometni klub (3,3 miliona dinara), Vaterpolo klub ŽAK (1,6 miliona), Omladinski fudbalski klub „Kikinda“ (1,6 miliona), Muški košarkaški klub (1,3 miliona), dok je mokrinski Rukometni klub „Crvena zvezda“ dobio 1,1 miion, a DŽudo klub „Partizan“ 550.000 dinara.
- Osim toga, podržali smo više sportskih manifestacija tokom godine, poput Finala kupa Srbije u streljaštvu, Međunarodnog plivačkog mitinga „Kup Kikinda“, „Strong men“ u Novim Kozarcima, Memorijalni džudo turnir „Dragan Ciganović“, Memorijalni vaterpolo turnir „Žarko Mićević“, prvenstvo države u latinoameričkim plesovima, prvinstvo države u šahu za invalide, turnir u sedećoj odbojci i druge manifestacije - rekla je Trnićeva i naglasila da je organizaciju svih školskih sportskih takmičenja preuzeo od ove godine Sportski savez opštine.

Osim toga, pojedincima, istaknutim sportistima podeljeno je 700.000 dinara.
Pri kupovini sportske opreme pomognut je stonoteniserski klub u Ruskom Selu i kikindski „Flip“, kao i Klub malog fudbala.
Trnićeva je naglasila da je okončan i konkurs za raspodelu sredstava za projekte i programe koji doprinose razvoju sporta u 2011. godini. Ishod raspodele preko tri miliona dinara biće poznat krajem januara naredne godine.
- I pored toga što je 2010. bila trška godina, Vaterpolo klub ŽAK je po prvi put u istoriji dugoj 60 godina, ušao u najjaču ligu Srbije, dok su kikindske rukometašice igrale u četvrtfinalu Kupa Evrope. Izdvajam i plivača Stefana Šorka, tenisera Peđu Krstina i boksera Borisa Škapika - naglasila je Trnićeva.

Kada je reč o narednoj godini, ona je istakla nastojanje opštine da sportskim klubovima i pojedincima omogući kvalitetne uslove i stručan rad, posebno kada su u pitanju mlađe kategodije sportista. Kako je rekla, osim za takmičare, važano je obezbediti i uslove za bavljenje sportom svim građanima koji to žele.  

Zahvaljujući učešću na konkursima, Odeljenje za projekte Opštine Kikinda obezbedilo je tokom ove godine oko 550 miliona dinara, rekla je na današnjoj konferenciji za novinare pomoćnica predsednika opštine Julijana Jovanić.
Opština je za sedam projekata dobila od republičkih ministarstava  preko 16 miliona, a preko konkursa od pokrajisnkih sekretarijata 19, 5  miliona dinara, kao i 22 miliona dinara za mesne zajednice.

Iz pretristupnih Fondova Evropske unije obezbeđen je oko jedan miliona evra, a iz Nacionalnog investicionog plana još 367 hiljada evra. Iz Fonda za kapitalan ulaganja Autonomne Pokrajine Vojvodine u kikindsku opštinu stiglo je 3,6 miliona evra.
Radi se o bespovratnim sredstvima koja su tokom godine uložena u rekonstrukciju 17 ulica u opštini, adaptaciju ateljea „Tera“, nabavku medicinske opreme za Zdravstveni centar, završetak radova i opremanje Doma učenika i studenata. Naredne godine počinje  realizacija projekata za koje postoje odluke Fonda, poput izgradnje i opremanja nove industrijske zone, sanacija kikindskih ulica: Zmaj Jovine, Đure Jakšića, Braće Tatić i Generala Drapšina. Radiće se rekonstrukcija distributivne magistralne vrelovodne mreže u ulici Braće Tatić, kao i nabavci medicinske opreme, izradi projektne dokumetacije za muzej „Tera“, i na rekonstrukciji objekata Kulturno-umetničkog društva „Eđšeg“. Inače, za Kikindu je iz Fonda za kapitalna ulaganja, od njegovog osnivanja, opredeljeno dve milijarde i 150 miliona dinara - rekla je Jovanićeva.
Kada je reč o međunarodnim projektima, treba imati u vidu da Srbija , kao  potencijalni kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, još uvek nema pritup fondovima namenjeniim infrastrukturnim radovima, kao i onim za razvoj ruralnih područja. Projekti koji su „prošli“ , a čija ukupna vrednost iznosi preko jedan milion evra odnose se na  „Odgovornost za zdravnje životinja“ , odnosno formiranje zoohigijenske službe, čije je opremanje u završnoj fazi i očekuje se da zvanično počne sa radom u januaru, i na taj način će, na human način i u skladu sa Zakonom,  biti rešen problem pasa i mačaka lutalica.

Ukupna vrednost ovog projekta je 161.578 evra, kojim je konkurisano preko IPA prekograničnog programa Mađarska - Srbija.
Projekat “Zeleni Banat” je odobren za finansiranje, a njegova realizacija je planirana za početak 2011, čime će biti pošumiljeno 45 hektara srpskog graničnog i 22 hektara  rumunskog pograničnog pojasa.
- Započeta je realizacija projekta „Razvoj loklane samouprave“ kojim je konkurisano preko poziva „Eksčejndž 3“. Projekat je rađen u partnerstvu sa Inđijom, a vrednost je 112.000 evra. U toku 2011. godine biće uvedeni novi modeli elektronske uprave koji će omogućiti dobijanje odgovora građana u vezi sa komunalnim problemima u roku od 48 sati i uvođenja „Šaltera za izdavanje dozvola na jednom mestu“.  Nedavno su odobrena i sredstva za digitalizaciju opštinske arhive, što će doprineti bržem rešavanju zahteva građana i izdavanju svih vrsta dozvola - rekla je Jovanićeva.
Sredstva koje je Opština dobila od Republike i Pokrajine za poboljšanje života izbeglih i interno raseljenih lica, odnosno za kupovinu kuća,  nastavak rada poljočuvarske službe, za odvodnjavanje,  uređenje kanalske mreže, energetsku efikasnost,  pijacu u Mokrinu i Banatskoj Topoli. Pokrajinski sekreatrijat za lokalnu samoupravu i međuopštinsku saradnju finansira projekat pod nazivom „Efikasnost 24/7“ kojim se uvodi red u pružanju usluga u Uslužnom centru, kako se ne bi stvrale gužve i nepotrebno čekanje. NJegova vrednost je milion i dvesta hiljada dinara.
Poređenja radi, bivša vlast je, da bi rekonstruisala Karađorđevu i druge ulice, podigla kredit kod dve banke u visini od 4 miliona evra, dok je sadašnje rukovodstvo navedena sredstva od 5,4 miliona evra za unapređenje života u Kikindi, ostvarila radom na projektima u 2010. godini.

Od prvog januara građani će svoje predloge projekata moći da šalju i putem interneta, na mejl projekti@kikinda.org.rs

Na osnovu uredbe Vlade Srbije, odnosno zahteva Ministarstva prosvete, i naša lokalna samouprava radi, takozvani, Elaborat o mreži osnovnih i srednjih škola, sa statističkim i demografskim podacima o broju stanovnika, školskih objekata, učenika, nastavnog osoblja, opremljenosti, broju učionica, prosečnom broju učenika u odeljenjima, i tome slično.
Ovo su na današnjoj konferenciji za novinare saopštili predsenik opštine Ilija Vojinović i njegova pomoćnica Gordana Bulatović.
Kako je istaknuto, nema nikakve bojazni o zatvaranju pojedinih škola, odnosno lokalna samouprava će preduzeti sve kako da toga ne bi došlo.

Kako je rekla Bulatovićeva, izrada prvog nacrta pomenutog elaborata je završena što će se početkom naredne godine naći pred članovima Opštinskog veća.
- Tokom proleća elaborat će biti urađen sa svim neophodnim i traženim podacima. O njemu će se izjasniti Opštinsko veće i potom će biti upućen Ministarstvu prosvete. Ovo ministarstvo daje konačnu reč i ocenu, a lokalna samouprava će preduzeti sve što je u njenoj moći da sačuva sve škole. Razmatramo ideju o izgradnji jedne nove škole. Uz pomoć viših instanci, pokušaćemo da obezbedimo sredstva. Postoji i lokacija, a toje plac pored vrtića „Kolibri“ u „A“ naselju, u bivšoj Drugoj mesnoj zajednici. Prema podacima do kojih smo došli, što je naznačeno i u elaboratu, broj učenika se neće smanjivati u budućih desetak godina. Treba da imamo moderne i funkcionalne škole, gde će učenici biti u prilici da uče u savremenim kabinetima, a kreda i tabla nisu dovoljni za 21. vek - rekla je Bulatovićeva.
I predsednik opštine Ilija Vojinović je izrazio nadu da neće doći do zatvaranja pojedinih škola, odnosno da će lokalna samouprava učiniti sve kako do toga ne bi došlo.

- Nema mesta glasinama o zatvaranju nekih škola. Kako su roditelji dosad upisivali prvake u škole, to neka čine i početkom naredne  godine, kada počinje upis. A to znači da mališane mogu da upišu tamo gde žele - rekao je Vojinović.
U kikindskoj opštini ukupno ima 4.329 osnovaca koji pohađaju nastavu na srpskom, a 284 na mađarskom jeziku.
Planirano je da u narednoj godini iz opštinske kase za osnovno obrazovanje bude izdvojeno 83,8, a za srednje 32 miliona dinara. Država obezbeđuje plate nastavnom kadru i drugom osoblju u školama, dok materijalne troškove pokriva lokalna samouprava, isplata je redovna, kako je rečeno na konferenciji za medije.
  

Javnm preduzeću „Direkcija za izgradnju grada“ namenjeno je iz opštinskog budžeta za 2011. godinu oko 450 miliona dinara. Inače, rebalansom budžetskih sredstava iz 2010. godine, ovom javnom preduzeću opredeljena su 274 miliona, od čega su realizovana 222 miliona dinara.

Ovo je, između ostalog, rekla na današnjoj konferenciji za medije direktorica „Direkcije za izgradnju grada“ Edita Divković. Ona je u 2010, kao značajnije poduhvate, navela ulaganja u iznosu od 10 miliona dinara u objekte zdravstva, kulture i prosvete i milion dinara za Sportski centar „Jezero“. Osim toga, rekonstruisane su Radnička i Sinđelićeva ulica, izgrađeno je jedno novo grobno polje na Gradskom groblju, sanacija toaleta u centru Kikinde, dok je za seoske mesne zajednice utrošeno oko 17 miliona dinara, od čega je najveći deo otišao na sanaciju poplava. Osim toga, okončani su poslovi na izletištu „Simićev salaš“.
Divkovićeva je naglasila i početak izgradnje atmosferske mreže i sanaciju klovoza u Moravskoj, kao i izgradnju kanalizacije u NJegoševoj, Kosovskoj i Sinđelićevoj ulici.

- Nezadovoljni smo dinamikom radova preduzeća „Graditelj“, kojem je nakon tendera poveren posao. Sporo je napredovala i izgradnja kanaizacione mreže u slivu „Nikola Francuski“ - rekla je Divkovićeva.
Kada je reč o kanalizaciji, ona je najavila nastavak izgradnje u Velikom bedemu i u delu bivše Četvrte mesne zajednice. Iz samodoprinosa za ovaj posao preostalo 47 milona, dok je iz opštinskog budžeta namenjeno 20 miliona dinara. Pripremni poslovi trebalo bi da budu okončani tokom marta ili aprila, a potom bi trebalo da počne realizacija ovog poduhvata, istakla je Divkovićeva.
- Osim toga, u narednoj godini planirali smo 15 miliona dinara za trotoare, od Ive Lole Ribara, do Mihajla Pupina. Planirali smo i utrošak sredstava za održavanje i izgradnju novih kišnih kanala. Za rekonstrukciju Svetosavske, iz opštinskog budžeta izdvajamo 25 miliona dinara. Za održavanje školskih objekata namenili smo 12 miliona, a za zdravstvene 7,5 miliona dinara, dok je po jedan milion namenjen za održavanje objekata fudbalskih klubova ŽAK i OFK „Kikinda“. Za rekonstrukciju zgrade „Partizan“ planiramo pet miliona dinara. Za verske objekre (Iđoš, Bašaid i Banatsko Veliko Selo) planiramo da izdvojimo četiri miliona dinara, kao i dva miliona dinara za rekonstrukciju objekta pored ateljea „Tera“. Sportskom centru „Jezero“ pripadaju četiri miliona dinara, dva miliona za „Kuriju“, dok je za Narodnu biblioteku „Jovan Popović“ namenjeno osam miliona dinara - rekla je Divkovićeva i posebno podvukla da je za narednu godinu za seoske mesne zajednice namenjeno 35 milona dinara.

Kada je reč o sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja, Divkovićeva je naglasila rekonstrukciju Zmaj Jovine, Đure Jakšića, Generala Drapšina i Braće Tatić u Kikindi, kao i Kralja Petra Prvog u Novim Kozarcima, što iznosi oko 130 miliona dinara.
Osim toga, predstoji i završetak izgradnje puta Iđoš-Ada, do mosta na Tisi.