Aktuelno

Predsednica Opštine Jagoda Tolicki, zajedno sa članom Opštinskog veća za kulturu Milošem Latinovićem, priredila je danas prijem za predstavnike Kulturno-umetničkog društva "Marija Bursać" iz Banatskog Velikog Sela.
Velikoselski folklorci su  raznim na takmičenjima osvojili niz priznanja, što je i bio povod za prijem. Tako su na saboru folklornih ansambala Srbije "Zlatni opanak", održanom u Valjevu od 1. do 5. aprila, osvojili dva zlata- pripao im je "zlatni opanak" kao najboljem ansamblu za čuvanje narodnih tradicija, odnono narodnih običaja. Istu nagradu osvojio je i umetnički rukovodilac KUD-a Milan Vašalić, kao najbolji instrumentalista. Svirao je diple i pokazao da je, osim gajdi, majstor i ovog instrumenta.
I prošle godine Velikoselci su u Valjevu, na ovom najprestižnijem festivalu folklora, osvojili identična priznanja. Pripalo im je prvo mesto, "zlatni opanak" u kategoriji čuvanje narodne tradicije. Naš ansambl priredio je rekonstrukciju običaja, pesama i igara iz Kolunića, sela kraj Bosanskog Petrovca. Vašalić je lane "obuo" "zlatni opanak", svirajući ,takozvane, južnomoravske gajde.
Takođe, lane su osvojili drugo mesto na najvećem srpskom festivalu narodnih pesama održanom u Orašcu. Nedavno su nastupili i na beogradskom "Kolarcu", na festivalu kulturno-umetničkih društava iz dijaspore, kao jedini predstavnici iz Srbije.
- Trudimo se da, između ostalog, negujemo umetničko nasleđe dinarskih, odnosno "zapadnih" Srba,  jer smo potomci Krajišnika. Voleli bismo da "Marija Bursać" bude na kultirnoj mapi Kikinde, upravo zbog multikulturalnosti, a želja nam je da nastupimo na "Danima ludaje" - rekao je Vašalić i napomenuo da se folklorci pripremaju za nastupe na festivalima Republici Srpskoj i Makedoniji. Inače, KUD "Marija Bursać" osnovano je 1947. godine i broji oko 120 članova, raspoređenih u sedam sekcija.
Člano Opštinskog veća Miloš Latinović je istakao da je prijem u Skupštini opštine proistekao zahvaljujući uspesima Velikoselaca i njihovom ozbiljnom i valjanom radu.
- Želimo da sugerišemo i drugim kulturno-umetničkim društvima koja deluju na teritoriji opštine da rade i da se bore za rezultate i dođu do nekih sebi postavljenih ciljeva, koje ćemo mi znati da prepoznamo i, u određenom smislu, da nagradimo. Želeli smo da im na ovaj način "kažemo" da pretimo ono što rade i da im čestitamo na uspesima - rekao je Latinović.

Izložba otvorena povodom obeležavanja pet godina rada NVO „ Centar za podršku ženama“ predstvlja presek najupečatljivijih grafičkih radova autorke, grfičke dizajnerke i članice ove organizacije Miomirke Mile Melank.
Sve akcije i projekti ove organizacije prećene su uređenim sistemom vizuelne komunikacije.
Mila Melank je od samog početka u Centru, i kako kaže, zadovoljstvo je raditi u organizaciji koja daje sve od sebe da se popravi položaj žena , ne samo u gradu, već i šire.
Autorka izložbe inspiraciju crpi iz svakodnevnog života iz svih sredstava komunikacije. Posebno je ponosna na svoj rad na „Bunkeru“ i u „Kikindskim“.
„ Zadovoljstvo je raditi, novinarstvo je jednako teško kao i grfički dizajn, jer ljudi imaju svoje predstve o tome kako bi stvari trebalo da izgledaju , a moj zadatak je da pomerim viđenje sveta oko sebe i da nepravim delo, nešto drugačije od onoga što se očekuje“, rekla je Mila Melank na otvarnju izložbe.
Posetioci izložbu mogu pogledati u galeriji „Tera“ do 5. juna.

Na otvorenim bazenima Sportskog centra "Jezero" radnici Molarsko-farbarskog preduzeća "Kikinda" privode kraju posao, i po rečima v.d. direktora "Jezera" Milovana Ranđića, kupališna sezona bi trebalo da počne 1. juna.
Okončana je rekonstrukcija dna malog i velikog bazena, u čega je uloženo 2,3 miliona dinara. Naime, kako je rekao Ranđić, poduhvat je bio neophodan, jer bez saniuranja pukotina, bazeni ne bi bili u funkciji. U toku je punjenje čistom, prečišćenom vodom, zahvaljujući ugradnji novog prečistača, čiji je kapacitet 10.000 litara na sat.
Proširena su i mesta pored bazena, tako da će kupači ovog leta imati više hladovine. Dograđena je nova i proširena postojeća konstrukcija za trsku. Biće postavljeno najmanje desetak velikih suncobrana. Takođe, do kraja meseca trebalo bi da teren za "volej bič" bude nasut peskom.
Nastrešnice sa trskom biće dograđene i na otvorenim bazenima u Banatskom Velikom Selu. Sanirani su i zatvoreni betonski kanali oko bazena, a i u Banatskom Velikom Selu trebalo bi da bude više hladovine, zahvaljujući  suncobranima.
Kako je rekao Ranđić, ovogodišnja cena ulaznice na otvorenim bazenima je 200 dinara za odrasle i 150 za decu. Cena pretplatne karte sa 40 ulaznica je 3.600 dinara, što znači da pojedinačna ulaznica sa ove karte košta 90 dinara. Moguće ih je nabaviti i preko sindikata u firmama, a postoji mogućnost odloženog plaćanja u šest mesečnih rata.
- Naša ciljna grupa su upravo oni koji kupuju pretplatne karte i mislimo da cena nije skupa. Bazene smo opremili novim sadržajima, ima više hladovine, a karte se mogu iskoristiti do kraja godine, nakon letnje sezone odlaskom na zatvoreni bazen. Inače, u rekonstrukciju bazena, prvu ozbiljniju nakon nekoliko godina, uložili smo mnogo, a osmislićemo i nove sadržaje, kako bi boravak i kupanje bili još prijatniji - naglasio je Ranđić i dodao da je letos na otvorenim bazenima zabeleženo oko 40.000 poseta tokom kupališne sezone.
Krajem zime i početkom proleća izvršeni su manji rekonstrukcioni zahvati na zatvorenom bazenu. Da su uslovi na "Jezeru" odlični za sportiste i posetioce, potvrđuje i dolazak srpske vaterpolo "B" reprezentacije, čiji članovi se od danas, pa do kraja meseca pripremaju u Kikindi za Univerzijadu.

Pomoćnik ministra prosvete, zadužen za investicije i učenički i studentski standard Zoran Trninić, posetio je u petak Kikindu i sa članom Opštinskog veća za sport i omladinu obišao je Dom učenika srednjih škola "Nikola Vojvodić", koji se nalazi u "velikom parku".
Direktor ovog doma Nikola Lujinović istakao je da je u njegovu izgradnju dosad uloženo nešto preko 190 miliona, ali za konačni završetak nedostaje oko 90 miliona dinara.
Pomoćnik ministra prosvete Zoran Trninić, nakon obilaska ovog objekta izjavio je da postoji dobra volja kako bi se izgradnja privela kraju odnosno da se učenici i studenti usele početkom sledeće školske godine.
- Ako je objekat završen, možemo reći oko 90 odsto, trbalo bi da uz zajedničke napore obezbedimo novac za završetak, mada je situacija veoma teška i imamo smanjenje budžetakih prihoda na svim nivoima. Izvesno je da ćemo za dom obezbediti nameštaj nakon Univerzijade, čiji je domaćin ove godine Srbija - rekao je Trninić.
Inače, u izgradnju novog Doma učenika srednjih škola "Nikola Vojvodić", u kojem bi se smestilo 150 učenika srednjih škola i studenata, Republika Srbija uložila je dosad oko 100 miliona dinara, Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine 33 miliona, i kikindska opština 39 miliona dinara.
Lokalna samouprava je konkurisala za sredstva iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja. Kako je rekao član Opštinskog veća Viktor Felbab, nadaju se da bi Pokrajina ovog puta mogla pozitivno da odgovori i obezbedi deo sredstava za završetak izgradnje Doma "Nikola Vojvodić".  

Kancelarija za inkluziju Roma, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova i opštinom Kikinda, organizovala je u petak u Domu omladine tribinu za građane romske nacionalnosti koji su želeli da se upoznaju sa  modelima zapošljavanja, u okviru Programa za očuvanje radnih mesta u Vojvodini.
Cilj tribine bio je razmena informacija, upoznavanje sa problemima sa kojima se susreću pripadnici romske nacionalnosti, kao i davanje određenih predloga za njihovo zapošljavanje.
Pored mladih kikindskih Roma, predstavnika njihovih organizacija, tribini u Domu omladine peisustvovao je i direktor Kancelarije za inkluziju Roma Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine Duško Jovanović. On je rekao da je cilj tribine u Kikindi, jedne u nizu koja se organizuje ovih dana u gradovima Pokrajine, upoznavanje romske zajednice sa programom Izvršnog veća Vojvodine o zapošljavanju, odnosno očuvanju radnih mesta.
- Naša ideja je da ovih šest konkursa koji su sadržani u programu Izvršnog veća, približimo romskoj zajednici. Želimo, takođe, da neke privrednike i poslodavce upoznamo sa prednostima ovih konkursa. Ovakva vrsta kampanje je već dala rezultate. Još smo 8. maja počeli kampanju sa navedenim programom i kikindska opština je već dvadeseta gde je prezentujemo. U prethodne dve godine imali smo tri konkursa za samozapošljavanje, namenski za Rome, kao i jedan konkurs za novo zapošljavanje. Upravo zahvaljujući ovakvim direktnim kontaktima i odlazeći na teren, u romska naselja i predstavljajući im ovakve konkurse, uspeli smo da omogućimo osnivanje preko 50 firmi u Vojvodini. NJihovi osnivači su Romi i u njima trenutno radi stotinak pripadnika građana romske nacionalnosti - rekao je Jovanović.
Na tribini je bilo reči i o merama afirmativne akcije za upis učenika romske nacionalnosti u srednje, visoke škole i na fakultete.
Ispred Skupštine opštine Kikinda, tribini održanoj u petak u Domu omladine, prisustvovala je članica Opštinekog veća za informisanje Gordana Bulatović, a ispred kikindske filijele Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Srdić.