Aktuelno

Projekat ''Svoj na svome“, koji građanima nudi priliku da na jednostavan način evidentiraju i upišu svoja prava na nekretninama, naišao je na izuzetan odziv meštana. Samo u prvih nedelju dana od početka prijavljivanja, 8. decembra, podneto je preko 400 prijava koje obuhvataju oko 2.000 nelegalnih objekata, potvrđujući dugogodišnju potrebu građana za rešavanjem imovinsko-pravnog statusa. Gradonačelnik Mladen Bogdan izrazio je zadovoljstvo zbog velikog interesovanja, naglašavajući da je ono bilo očekivano.

"Oduvek smo znali da će ova inicijativa izazvati veliku pažnju. Za mnoge naše sugrađane, ovo je prva prava prilika da svoju imovinu ozakone. Kada smo obišli teren, kako u gradu, tako i u selima, uverili smo se da su ljudi dugo čekali da se pojavi jednostavan mehanizam za podnošenje zahteva," izjavio je gradonačelnik.

On je dodao da je rešavanje nelegalnih objekata u vlasništvu građana apsolutni prioritet, budući da se radi o više hiljada objekata, a da će se nakon toga krenuti u rešavanje statusa nelegalne imovine u državnoj svojini.

Prijave se podnose elektronskim putem preko specijalne platforme, koja će biti aktivna do 5. februara. Za one kojima je potrebna pomoć u ovom procesu, Gradska uprava je obezbedila punu tehničku i pravnu podršku. Građani mogu da dobiju pomoć i predaju dokumentaciju lično u Gradskoj kući (u sali 51 i na šalteru 7 Uslužnog centra), kao i u svojim seoskim mesnim zajednicama. Manja Markovljev, koordinatorka zadužena za pružanje podrške pri podnošenju prijava, istakla je šta je ključno da građani pripreme pre nego što dođu.

"Najvažnije je da građani sa sobom obavezno ponesu važeću ličnu kartu i dokaz o sticanju prava, odnosno bilo koji dokument kojim mogu potvrditi svoj pravni interes za predmetni objekat," objasnila je Markovljev. "Takođe, molimo građane da pripreme i informaciju o korisnoj površini objekta, kako bismo im što efikasnije pomogli u popunjavanju formulara."

Ona je potvrdila da je protekle radne sedmice, od ponedeljka do petka, primljeno oko 400 zahteva koji se odnose na između 1.500 i 2.000 nekretnina, što pokazuje da je početak projekta uspešan i da građani masovno koriste ovu priliku.
 

Grad Kikinda ovih dana ponovo je epicentar horske muzike. U organizaciji Kulturnog centra Kikinda, uz značajnu podršku lokalne samouprave i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, u punom je jeku 6. Međunarodni festival horova "Melodianum". Ova manifestacija, koja traje od 11. do 14. decembra, okuplja vrhunske ansamble iz Srbije i regiona, potvrđujući svoj značaj na kulturnoj mapi. Značaj festivala prepoznat je i u Gradskoj upravi. Mladen Bogdan, gradonačelnik Kikinde, zajedno sa pomoćnicom gradonačelnika, Dijanom Jakšić Kiurski i članicom Gradskog veća, Marijanom Mirkov, istakao je važnost očuvanja ovakvih manifestacija za duh grada.

''’Melodianum’ je više od festivala; to je praznik kulture i dokaz da Kikinda ima dušu koja voli umetnost. Kroz ovu manifestaciju, ne samo da promovišemo horsko pevanje, već i pozicioniramo naš grad kao mesto susreta umetnika iz zemlje i inostranstva. Grad će nastaviti da snažno podržava Kulturni centar u svim nastojanjima da podignu kvalitet kulturnog života naših sugrađana.''

O posvećenosti kulturi govorila je i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu:

''Ponosni smo na činjenicu da je 'Melodianum' došao do šestog izdanja i da iz godine u godinu raste i kvalitetom i brojem učesnika. Ovaj festival je izuzetno važan za negovanje muzičke pismenosti i za razmenu iskustava među horovima. Horska muzika je temelj, a mi kao Grad imamo obavezu da čuvamo i unapređujemo te temelje, pružajući Kikinđanima program najvišeg nivoa.''

Festival je svečano otvoren u četvrtak, 11. decembra, nastupom Dečjeg operskog studija Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. NJihov izuzetan nastup i širok, atraktivan repertoar postavili su visok standard i najavili bogat program. Petak je bio posvećen večeri duhovne muzike. U hramu Svetih Kozme i Damajana, publici su se predstavili Kamerni hor "Emanuil" iz Valjeva i Gradski kamerni hor "Liceum" iz Kragujevca, priređujući veče ispunjeno uzvišenim duhovnim nadahnućem.

Kulminacija festivala bila je u subotu, kada je na glavnoj večeri nastupilo čak osam horova. Publika je ponovo imala priliku da čuje sjajne izvođače iz Kragujevca i Valjeva, a pridružili su im se i Vita brevis iz Zrenjanina, Etno-grupa somborskog Pedagoškog fakulteta, Mešoviti hor KUD "Svetozar Marković" iz Novog Sada i domaćini, kikindski hor "Atendite". Posebnu dimenziju festivalu dali su gosti iz Mađarske, Meček hor iz Pečuja, koji se pridružio svim učesnicima u zajedničkim kompozicijama.

Marko Markovljev, v.d. direktora Kulturnog centra Kikinda, podsetio je na program poslednjeg dana: ''U nedelju, poslednje večeri Festivala, nastupiće pomenuti hor iz Mađarske, koji će izvesti poznata dela horske muzike, ali i kompozicije koje se odnose na predstojeće praznike i adventske svečanosti. To je predivan način da zaokružimo ovogodišnji 'Melodianum' i pošaljemo poruku zajedništva i radosti kroz muziku.''
 

Grad Kikinda dobio je 80 novih stabala, kao deo kontinuirane inicijative građana "Posadi stablo u svom komšiluku". Akcija je nastavljena u parku pored Vrtića "Kolibri", gde su volonteri, uz podršku stručnih službi i logistiku lokalne samouprave, uspešno obavili sadnju. Cilj ove široke inicijative je dugoročno proširenje zelenih površina u urbanim delovima grada i unapređenje životne sredine u zajednicama. Akciju su obišli Đorđe Tešin, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu i Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, koji su pozvali sugrađane da predlože nove lokacije u svom komšiluku.

"Zaista je sjajno videti ovakvu inicijativu naših sugrađana, posebno što su uključeni svi uzrasti, od najmlađih do odraslih. Vremenski uslovi su izvanredni za sadnju, zemlja je vlažna i sve ide po planu," prokomentarisao je Tešin i najavio nastavak aktivnosti: "Planiramo da nastavimo sa sadnjom već u februaru. Koristim priliku da pozovem što veći broj građana da nam se priključi u budućim akcijama."

Projekat, pokrenut od strane grupe entuzijasta, ima ambiciozan plan da se tokom naredne tri godine u gradu posadi čak 30.000 stabala. Mladen Vilovski iz Građanske EKO inicijative istakao je da je edukativni aspekt akcije jednako važan kao i sama sadnja:

"Namera nam je da ovom akcijom podignemo svest naših sugrađana, posebno dece, o tome koliko je pošumljavanje važno i kako se pravilno održavaju posađena stabla. Pozivamo sve da nas prate i pridruže nam se. Već na proleće pripremamo veliku mobilizaciju za pošumljavanje," naglasio je Vilovski.

Prošlog vikenda, Građanska EKO inicijativa pošumila je deo Ulice Vojislava Ilića, gde je posađeno 50 različitih sadnica, dok su današnje aktivnosti bile fokusirane na okolinu "Kolibrija". Radivoj Lagundžin iz iđoškog rasadnika "Vikumak", koji obezbeđuje sadnice, precizirao je koje su vrste stabala obogatile park:

"Posadili smo 50 sadnica crnog bora, 20 sadnica srebrne smrče i 10 sadnica kuglenog bagrema, što čini ukupno 80 novih stabala," rekao je Lagundžin, dodajući i osvrt na prethodnu akciju: "Prošle subote, nedaleko odavde, kod dečjeg igrališta, zasadili smo 40 sadnica javora, 10 crvenolisne šljive i pet komada kelreuterije."
 

Osnovna muzička škola "Slobodan Malbaški" u Narodnom pozorištu u Kikindi priredila je tradicionalni Novogodišnji koncert, pružajući sugrađanima predivan uvod u prazničnu sezonu. U punoj dvorani, publici su se predstavili solo pevači, učenici i nastavnici, uz pratnju vokala i hora, stvarajući posebnu muzičku čaroliju. Događaju su prisustvovali članice Gradskog veća, Melita Gombar i Marijana Mirkov, koja je istakla značaj ovakvih manifestacija.

"Ovaj nastup je najbolji dokaz celogodišnjeg uspešnog rada ove ustanove. Iskreno sam impresionirana strašću i posvećenošću koju su mladi izvođači pokazali. Zaista se vidi koliko su truda uložili i oni i njihovi nastavnici. Naša je obaveza da kontinuirano ulažemo u kulturu i podržavamo mlade talente, a Grad će uvek pružati punu pomoć i zaštitu njihovom umetničkom razvoju," izjavila je Marijana Mirkov.

Direktorica škole, Margita Detari, istakla je da je ovogodišnji pretpraznični koncert bio donekle drugačiji, služeći i kao važna promocija odseka solo pevanja:

"Ovaj pretpraznični događaj je rezultat izuzetnog rada naših talenata; oko šezdeset učenika je učestvovalo, a pripreme su trajale preko šest sedmica. Škola trenutno broji 384 polaznika, uključujući i pripremni uzrast. Gledamo u budućnost, pa je za sledeću školsku godinu planirano pokretanje novog odseka – odseka za bubnjeve," naglasila je Detari.
 

Učenici Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ pokazali su najbolje znanje o svom gradu i okolnim selima, osvojivši prvo mesto na 11. izdanju popularnog kviza ''Moja Kikinda: Otkrijmo gde živimo“. Ovaj edukativni kviz, čiji je cilj podsticanje đaka da uče o lokalnoj sredini, osmislio je i vodio profesor geografije Miroslav Grujić, a organizovan je u saradnji Kancelarije za mlade i Grada Kikinde. Finalu je prisustvovao i Tihomir Farkaš, član Gradskog veća zadužen za obrazovanje, koji je pohvalio organizatore i sam koncept kviza.

''Lepo je videti koliko su učenici zainteresovani da saznaju više o svojoj lokalnoj sredini i što sa velikim entuzijazmom već više od 10 godina učestvuju u ovom zanimljivom i edukativnom kvizu. Uz podršku lokalne samouprave, i ovoga puta su pripremljene prigodne nagrade“, dodao je Farkaš.

U finalu, koje je okupilo najbolje ekipe, takmičile su se po dve osnovne i srednje škole. Iako su polufinala bila toliko neizvesna da se do poslednjeg trenutka nije znalo ko će ući u završnicu, učenici Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ – Lazar Sremčev, Lena Davidović, Strahinja Stojanović i Vuk Vlajkov – su trijumfovali. Drugo mesto pripalo je učenicima Gimnazije „Dušan Vasiljev“. Trećeplasirana je bila OŠ „Sveti Sava“, dok je četvrto mesto zauzela OŠ „Slavko Rodić“ iz Banatskog Velikog Sela.

Pobednička ekipa Tehničke škole, koja se spremala oko mesec dana, istakla je da je najizazovnije bilo pamćenje istorijskih podataka.

''Spremali smo se oko mesec dana, a pobeda je došla kao nagrada za trud i rad. Najizazovnije je bilo zapamtiti istorijske podatke, jer ima dosta datuma i godina, ali je svakako bilo jako zanimljivo“, rekao je Lazar Sremčev iz pobedničke ekipe.

Sve četiri škole koje su se našle u finalu nagrađene su klima uređajima, dok su učenici i njihovi mentori osvojili vaučere za kupovinu u lokalnim kikindskim prodavnicama. U kvalifikacionom delu ovogodišnjeg kviza učestvovalo je ukupno 13 osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada. Profesor Grujić, idejni tvorac kviza, izrazio je veliko zadovoljstvo znanjem koje su deca pokazala.

''Svake godine je sve zanimljivije, a ovoga puta su toliko bila neizvesna polufinala, da se do poslednjeg trenutka nije znalo ko ulazi u finale. Veoma sam zadovoljan koliko deca znaju o svom gradu i koliko imaju želju da nauče više o Kikindi... Meni je to kao geografu najvažnije, jer mislim da je pogrešno učiti decu samo o udaljenim krajevima, a da o lokalnoj sredini malo znaju“, istakao je Grujić.