Актуелно

На Смотри зимске службе, одржаној данас, чланови Штаба зимске службе констатовали су да је механизација спремна, адекватна и да функционише, оперативни план је усвојен, на лагеру тренутно има 50 тона соли, а издат је налог за набавку још додатних 100 тона. Зимско одржавање око 140 километара пута првог и другог приоритета на територији града Кикинде поверено је фирми „Градитељ НС“, а за ту намену из градског буџета опредељено је десет милиона динара.

- Комадант Штаба зимске службе Миливој Лињачки, након што се уверио да је све спремно за предстојећу сезону, истако је да су ове године повећали површине које ће одржавати у зимском периоду. – Део средстава определили смо за чишћење улица у сеоским месним заједницама. Сем главне улице у селима додатно ће се чистити и поједине најпрометније улице. Такође, и ове године чистићемо и одржавати трг, с тим што смо проширили површину одржавања ужег центра, па ћемо чистити и тротоаре код Галадске и Лидла. Штаб је ове године сагледао све околности и спремно ћемо дочекати први снег – закључио је Лињачки.

- Зоран Бјелан из фирме Градитељ НС уверен је да ће предстојећу зимску сезону успешно одрадити. - Ми смо апсолутно спремни, са свим нашим капацитетима, механизацијом. Ту су камиони, утоваривачи, грејдери, булдожери, све што је предвиђено оперативним планом зимске службе. Такође, ми смо спремни да ангажујемо додатна средства. Имамо још машина и уколико дође до неког лошег времена, ми смо спремни – истакао је Бјелан.

- Како је фирма „Градитељ НС“ уједно задужена и за летње одржавање путева, докле год време дозвољава крпиће ударне рупе на путевима да би до зиме, према најавама Лињачког, све улице биле оптималне фукнционалности и изгледа.

Градско такмичење у мини рукомету била је прилика да се представницима свих градских и сеоских основних школа уруче по десет дресова за млађе и старије ђаке. Основци ће се, како је речено у хали “Језеро”, убудуће надметати у бојама њихових школа. Кикинда је спортску опрему заслужила због одлично организоване манифестације “Европски школски спортски дан” :

- Велику спортску манифестацију одржали смо 28. септембра, а учествовали су ученици млађих разреда градских основних школа. Познато је да локална самоуправа подржава спорт и физичку културу, али и пројекат “Спорт у школе” који се последњих година бесплатно реализује у свим школама. Европски фондови су препознали Кикинду и Школски спортски савез као водећу институцију која реализује програме из области школског спорта - рекла је Светлана Мирчић, председница Школског спортског савеза и додала да су учешће у данашњим спортским активностима узела и деца мигранти из Прихватног центра. Станислава Хрњак, председница Скупштине града, оценила је да су оваква дешавања од изузетне важности за најмлађе суграђане:

- И прошле године смо били на пиједесталу добре организације манифестација из области школског спорта. Имамо, срећом, пуно професора физичког васпитања који раде са децом, и то од њихових најранијих година. Град Кикинда снажно подржава све активности које се односе на физичку културу и алтернативне начине бављења спортом - подвукла је она, док је представник Организационог одбора пројекта “Европски школски спортски дан у Србији”, Миљан Милојковић по,хвалио Кикинђане и назначио да је наш град имао водећу улогу у организацији овог пројекта.

Кикинда се налази на списку десет пилот градова и општина у којима се реализује регионални пројекат „Пословни модели за унапређење сакупљања и валоризацију отпада”. О ефикаснијем управљању отпадом на локалном нивоу, као и о унапређењу услуга данас је било речи на скупу у нашем граду. Мирослава Крнић, секретарке Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреде и руралног развоја, потврдила је да је управљање отпадом један од приоритета града:

- Највеће количине комуналног отпада производи човек. Едукација и пројекти у које улазимо са различитим носиоцима, уз учешће компаније ФЦЦ, која се у нашем граду бави управљањем отпадом, утичу на буђење еколошке свести грађана- рекла је она. На овом скупу је изнет податак да је чак 30 одсто кућног отпада органског порекла и да је од њега могуће добити компост. У циљу унапређења управљања чврстим отпадом 110 грађана који живе на територији града Кикинде, у наредним данима, добиће компостере, водиче, као и савете стручњака из организација укључених у пројекат како да компостирају. Санела Вељковски, из Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), прецизирала је да смањење органског отпада који се одлаже на депоније представља суштину овог пројекта:

- Одлагање мање количине отпада на депонију јесте један од начина да заштитимо животну средину и да се смање гасови који доводе до ефекта стаклене баште. Наравно, на овај начин побољшавамо здравље грађана и испуњавамо циљеве који су зацртани у локалним, националним и европским директивама - казала је Вељковски. Овај пројекат реализује Немачка организацију за међународну сарадњу (ГИЗ) у партнерству са Асоцијацијом за управљање чврстог отпада у Србији, градским Секретаријатом за заштиту животне средине, пољопривреде и руралног развоја и компанијом ФЦЦ.

Резултати осамнаестомесечног прекограничног пројекта “Локално наслеђе за активни туризам у Банату“, вредног 345.815 евра, који су реализовали Град Кикинде и Западни универзитет у Темишвару, данас су представљени на завршној конференцији. Промовисан је Годишњи календар етно манифестација у српском и румунском делу Баната. Јавност ће ускоро бити упозната са књигом “Банат на десет начина”, али и који су ресторани добили сертификат „Храна из Баната”:

- До 18. новембра, по 25 ресторана из српског и румунског дела Баната, добиће сертификате и понети тај заштитни знак. Свечаност ћемо у Кикинди, уприличити наредног петка, 16. новембра. Могу да потврдим да су у подједнакој мери заступљени ресторани из сва три округа Баната, а који имају богату понуду традиционалне банатске кухиње. Надамо и очекујемо да ће наставак овог пројекта бити одобрен. Желимо да се бавимо етномузикологијом Баната. Тиме бисмо заокружили причу која се односи на народно стваралаштво - саопштио је Саша Танацков, члан ГВ и координатор активности пројекта. Отилија Хедешан, проректорка Западног универзитета, навела је да је на завршној конференцији представљен туристички спот о културном наслеђу Баната:

- Најважнији сегмент јесте електронска платформа овог пројекта. Ту ће се сачувати све информације које се тичу пројекта “Локално наслеђе за активни туризам у Банату“. У односу на друге пројекте прекограничне сарадње, овај се односи на цео Банат, укјучујући планински и равничарски - прецизирала је проф. др Отилија Хедешан, док је Лидија Милашиновић, директорица Народног музеја, додала да је њихов конкретан допринос пројекту био у виду књиге о традициналној храни Баната са занимљивим рецептима.

Удружење одгајивача и љубитеља расне живине “Велика Кикинда” организовало је 44. међуградску изложбу расне живине. Приређена је и берза ситних животиња, а највеће интересовање владало је за прву смотру расе “банатски голошијан”:

- Заинтересовани су могли да виде 123 експоната. Донели су их одгајивачи из нашег града, околине, Сомбора, Новог Сада, па чак и из Румуније. Посебну пажњу изазвала је смотра “банатских голошијана”, а било је изложено седамдесетак примерака те живине. Током смотре је извршено оцењивање и предаја сертификата одгајивачима- рекао је Лазар Вранковић, председник удружења “Велика Кикинда”. Изложбу је посетио и Горан Думитров, члан ГВ за сеоске месне заједнице. Он је навео да је за организацију изложбе опредељено 70.000 динара и подсетио да су, у сарадњи са локалном самоуправом, лане подељени пилићи “банатског голошијана” регистрованим пољопривредним газдинствима. Ова аутохтона раса подноси добро ниске и високе температуре и одликује је и добра носивост јаја:

- Ово је једна од мера нашег програма руралног развоја, а намењена је јачању пољопривреде, као и да се одгајивачи подстакну да хоби комерцијализују. Заинтересовани власници регистрованих пољопривредних газдинстава могу да добију бесплатно од 100 до 200 пилића- навео је Думитров.