Књижевна награда ‘’Душан Васиљев“, коју традиционално додељује град Кикинда, ове године припала је песницима Гордани Ђилас и Зорану Богнару. Жири је једногласно одлучио да лауреати поделе ово престижно признање, истичући да њихова дела, иако карактерно различита, чине јединствен поетски дијалог са стваралаштвом Душана Васиљева. Град Кикинда додељује ову награду у циљу промоције савремене српске књижевности, али и као чин сећања на Душана Васиљева. Иако је живео само 24 године, он је остао упамћен као једно од најзначајнијих имена српске модерне и симбол бунта против ратних страхота. Свечаности су присуствовале заменица градоначелника, Биљана Кикић и чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар.
''Додела награде 'Душан Васиљев' још једном потврђује да је Кикинда не само чувар сећања на свог великог експресионисту, већ и живи центар савремене српске књижевности. Посебно ме радује што овогодишњи лауреати, кроз свој специфичан дијалог светлости и таме, доказују да је Васиљева антиратна и дубоко мисаона поезија и данас неисцрпна инспирација.“
Одлуку о победницима донео је жири у саставу: Радован Влаховић, Ђорђе Писарев и Селимир Радуловић, бирајући између више од 60 пристиглих рукописа. Према речима Селимира Радуловића, награђене збирке представљају два лица истог света:
'' Ми смо се одлучили за две песничке књиге, за књигу Гордане Ђилас и књигу Зорана Богнара. Књига Гордане Ђилас посматра свет са светле тачке, а Богнарова књига са тамне стране.“
За Гордану Ђилас ова награда има дубоко лични значај. Рођена у Накову, гимназију је завршила управо у Кикинди, у школи која носи име Душана Васиљева:
''У банатском небу и поднебљу има нешто специфично што обележава песнике са ових простора. Ту сам пронашла своју сродност са Васиљевљевом поезијом“, истакла је Ђилас, подсећајући да је током школовања имала и подршку породице славног песника.
С друге стране, Зоран Богнар је своју награђену књигу посветио управо прерано преминулим песницима, вукући директне паралеле са Васиљевљевим експресионизмом:
''Оно што спаја моју и Душанову поетику јесу мисаоност и наглашена експресивност, карактеристична за рану фазу песништва која је код њега, због преране смрти, остала доминантна“, изјавио је Богнар.
