Grb Kikinde

Актуелно

Будите информисани...

Обележено ослобођење града и присаједињење Краљевини Србији

Датум: 20.11.2026.

Обележавањем годишњице ослобођења Кикинде у Првом светском рату и присаједињења Краљевини Србији евоциране су успомене на дуг историјски пут ка националном и државном уједињењу. Поводом обележавања овог значајног јубилеја, венци су положени на спомен-плочу пуковнику Драгутину Ристићу у холу Градске куће и на спомен-костурницу на Железничком гробљу. Свечаности су присуствовали градоначелник, Младен Богдан и његова заменица, Биљана Кикић.

''Ослобођење Кикинде и присаједињење Краљевини Србији трајно су обележили историју нашег града и обавеза нам је да чувамо сведочанства о том времену, као и сећање на људе који су својим деловањем учествовали у тим променама'', истакао је градоначелник Богдан.

Долазак српске војске у Кикинду 20. новембра 1918. године становништво је дочекало са великим одушевљењем, јер је тај догађај за многе значио остварење дугогодишњих националних очекивања и крај дугог периода живота под аустроугарском влашћу. Већ пет дана касније, на Великој народној скупштини у Новом Саду, донета је историјска одлука о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, на којој је Велику Кикинду представљало 16 делегата, док је Мокрин имао осам представника.

Током обележавања указано је и на бројне изазове са којима се град суочио након ослобођења, пре свега на питање разграничења са Румунијом, које је било од великог значаја за будућност северног Баната. Нашавши се у непосредној близини нове државне границе, политички и привредни представници Кикинде настојали су да сачувају везе са околним банатским насељима и дотадашњи регионални значај града. У том контексту подсећено је и на кикиндског песника Душана Васиљева, чију је младост обележио Велики рат и који је сведочио ратним страдањима:

''Између ослобођења и присаједињења налази се читава историја једног народа, историја борбе за очување националног идентитета, политичких настојања, ратних страдања и тежње за животом у заједничкој држави. Дужни смо да чувамо и проучавамо сведочанства о том времену, да истражујемо његове учеснике и догађаје и да посебно место у историјском памћењу града дамо људима који су учествовали у тим променама. Њихова борба и жртва заузимају трајно место у историји Кикинде и српског народа'', поручио је историчар Милош Пушара, в.д. директора Народног музеја Кикинда.
 

Назад