Конзервација и рестаурација целокупног дрвеног механизма далеко је најзначајнији сегмент пројекта "Млинови који мељу, путеви који спајају - путеви млинова" који је током протекле две године, финансирала Европска унија, кроз ИПА програм прекограничне сарадње Србија-Мађарска. Дрвени елементи овог културног добра Кикинде заштићени су од даљег пропадања, док је окреченој Сувачи враћен стари сјај. У дну дворишта, по пројекту Алексе Цигановића, архитекте Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда, изграђен је помоћни објекат и уведени струја, вода и канализација. Сувача је, како се чуло на данашњој свечаности, уприличеној поводом завршетка радова, оспособљена за рад са публиком и извођење различитих програма и радионица. Инсталиран је видео надзор и алармни систем. Да ће Сувача убудуће бити још интересантнија туристима, али и суграђанима, уверен је Павле Марков, градоначелник Кикинде:
- Ово је једини овакав сачуван објекат у Србији, па је јасно колико је ово културно добро од националног и наравно локалног значаја. Сувача је нама у аманет остављена, а након ове рехабилитације сврстала се у ред важних установа културе које су оденуле ново рухо. Као што је познато, у претходном периоду реконструисане су Народна библитека “Јован Поповић” и Народно позориште. Музеј “Тера” још је једна особеност нашег града, а туристичка и културна понуда Кикинде, са овако рехабилитованом Сувачом , значајно унапређења- оценио је Марков. Нешто више од пола милиона евра вредан пројекат “Млинови који мељу, путеви који спајају” спојио је братске градове, Кишкунфелеђхаз и Кикинду, али и још два мађарска места и Ором код Кањиже. Кикинди је за овај пројекат опредељено нешто више од 101.000 евра:
- За потребе опремања новог објекта набављена је компјутерска опрема и неопходан мобилијар за реализацију програмских садржаја. Сада имамо основу за развој програма и садржаја. Сигурна сам да ће од данас Сувача имати више посетилаца и бити атрактивнија- изјавила је Лидија Милашиновић, директорка кикиндског Народног музеја. Сувача је изграђена 1899. године, а радила је све до 1945.