Актуелно

У свечаној сали Народног музеја одржан је концерт соло песама за глас и клавир под називом ''Србија нас спаја'', уметница из Новог Сада, сопрана Аготе Виткаи Кучере и пијанисткиње Јелене Симоновић Ковачевић. На концерту, који је организовао Културни центар Кикинда, изведена су дела Петра Коњовића, Јосифа Шлезингера, као и бугарске, грчке и македонске песме. Публика је имала прилику да послуша композиције на десет језика, што је био један од најлепших начина да се прикаже како нас Србија музиком спаја. Овом догађају присуствовале су Рамона Тот и Валентина Мицковски, чланице Градског већа.

''Сам назив концерта ме је веома заинтересовао, подсетио ме је на најлепши могући начин спајања свих народа музиком и културом. Град Кикинда ће и у наредном периоду припремити богат програм прилагођен укусима свих наших суграђана'', истакла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

Након концерта у Кикинди, програм под називом ''Србија нас спаја'' биће представљен у Руми, Чачку, Београду, Вршцу, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу:

''На концерту соло песама извели смо дела композитора и са ових простора, публику смо успели да упутимо у оно што већ дуже време радимо, а обезбедили смо јој и превод како би у потпуности уживала и имала увид у композиције на страном језику'', истакла је Агота Виткаи Кучера, редовни професро Универитета у Новом Саду на Академији уметности.

''Неопходно је имати више оваквих концерата, управо на овакав начин конципираних из ралога што смо ми једна мултинационална средина, средина у којој живе многи народи, а срећом имамо и композиторе који су представници тих националних заједница. Показали смо публици на који нас то начин Србија спаја кроз музику'', додала је Јелена Симоновић Ковачевић, доценткиња на Академији уметности у Новом Саду.
 

Градоначелник Кикинде, Никола Лукач и Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, имали су, у градоначелниковом кабинету, радни састанак са представницима Фондације ''Дајанa Пауновић", на тему родне равноправности. Циљ Фондације "Дајана Пауновић" је економско оснаживање жена, афирмација жена, подстицање предузетништва, као и промоција једнаких могућности. Са друге стране, Град Кикинда издваја значајна средства из градског буџета, када су у питању популациона и социјална политика, већ годинама се примењују одређене мере, којима се поспешују породица, рађање и на тај начин доприноси економском оснаживању жена.

''Кикинда је ушла у програм Три плус, а увели смо и нову меру, издвајање средстава за вантелесну оплодњу. Можемо да се похвалимо да смо у овој години добили Повељу за једну од најбољих локалних самоуправа када се ради о мерама популационе политике. Разговарали смо и о организовању едукација за децу и родитеље, како би живот у нашем граду био што квалитетнији'', рекао је градоначелник.

За решавање проблема неопходна је измена законске регулативе, али и знатно већа финансијска средства, тако да је помоћ локалним срединама један од приоритета поменуте фондације:

''Посетили смо већ тридесетак локалних самоуправа, од којих се свака суочава са специфичним проблемима. Највећи проблем са популационом политиком имамо у већим центрима, али и то је решиво, само морамо приступити проблему адекватно и тежити ка одрживим стратешким решењима'', напоменула је председница Фондације, Дајана Пауновић.

Циљ организовања радних састанака јесте да се истакне важност улоге Градске управе у решавању проблема из ове области:

''Неопходно је прецизно на терену да дефинишемо циљне групе. У томе је та важна улога локалне самоуправе, јер су услови специфични за сваку средину. Локалне заједнице су те које формулишу и креирају своје пројекте, а ми се залажемо за то да држава обезбеди значајнија средства у наредном периоду'', подсетио је председник Управног одбора Фондације, Марко Матић.
 

Чланови кикиндског ''Ротари клуба'' донирали су основним школама ''Вук Караџић" и ''Јован Поповић" у Кикинди и ''1. октобар" у Башаиду, као и Предшколској установи ''Драгољуб Удицки", информатичку опрему. Предшколска установа добила је табле за цртање, ормариће, лап-топ и камере, док су школама уручени такозвани мБот роботи, едукативна наставна средства за учење програмирања за млађи узраст. Тим поводом је у Градској кући уприличено потписивање уговора о овој донацији, ком су присуствовали Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника Кикинде, директори установа и представници ''Ротари клуба'' Кикинда.

''Дугујемо велику захвалност кикиндском Ротари клубу јер својим акцијама редовно следе своју мисију. Ово тумачимо као велику помоћ нашем образовном систему и квалитету наставе. Видмо да је донација потпуно прилагођена данашњим трендовима, који ће у сваком случају деци помоћи да унапреде своју информатичку и дигиталну писменост. Живимо у свету развоја информационих технологија, будућност се ослања на дигитализазију пословних просеца и новац који долази из сфере информационих технологија, тако да се и наша земља налази на путу дигиталне трансформације и мислим да имамо неограничени простор да напредујемо. Ту пре свега мислим на младе људе који су се опробали у свету рачунарства'', истакла је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

Свакој школи припало је по пет мБот роботића, колико је неопходно за квалитетну наставу:

''Дрaго ми је што смо и ове године успели да донирамо опрему која ће допринети томе да наша деца закораче у свет модерних технологија. Вртићима смо донирали табле за цртање, ормариће, лап- топ, камере и све што ће им даље користити у њиховом раду. Прошле године смо школама донирали дронове, а сада мБотове у установама које их нису добиле. Надам се да ћемо и у будућности доприносити нашој заједници кроз неке друге пројекте'', истакла је др Татјана Пецарски, секретарка кикиндског ''Ротари клуба''.

Ротаријанци су пре неколико година потписали меморандум са ресорним Министарством просвете како би се помогло око дигитализације у школама. С обзиром на то да је Министарство увело обавезну информатику за ученике петих и шестих разреда, у том тренутну недостајало је око 5.000 рачунара у школама:

''Тада смо донирали 600 рачунара, с тим што смо тако анимирали и друге компаније да помогну школама. Затим смо донирали заједно са фондацијом Б92 роботе, док смо прошле године донирали дронове за учење програмских језика. План нам је да у наредне две године све школе у Кикинди имају роботе, дронове и сву неопходну опрему'', додао је Владимир Матић,паст гувернер Ротари Дистрикта Србије и Црне Горе и чартер председник Ротари клуба Београд Чукарица.
 

Град Кикинда и Спортски савез Кикинде организовали су у хали Спортског центра ''Језеро'' предавање прослављеног одбојкаша, Андрије Герића, спортског психолога, који је пред великим бројем деце од 11 до 16 година причао о томе на који начин да се млади ментално припреме за постизање што бољих резултата, како у школи, тако и на тренинзима. Циљ оваквог предавања јесте да се деца опусте и да постану свесна својих могућности, уз што веће самопоуздање и јачу менталну снагу. У плану је да се ова предавања организују чешће и да буду намењена, не само ученицима, већ и тренерима и спортским радницима. Програму су присуствовали и Драган Пецарски, члан Градског већа задужен за спорт и омладину, Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање, као и Јелена Бакић, председница Спортског савеза Кикинде.

''И ја сам се још као дете бавила спортом и врло добро знам колико је важно да смо ментално јаки. Зато нам је ово предавање било веома корисно како бисмо децу подстакли на размишљање, припремили их за школу и постизање још бољих резултата на такмичењима која их очекују. Оно што ме радује, јесте да је предавач изразио посебну жељу да одржи велики број предавања управо у нашем граду јер сматра да је Кикинда град спорта и град који улаже у спорт'', истакла је Јелена Бакић, председница Спортског савеза Кикинде.

Нови трендови у свету спорта показали су да је сваком тиму и младом човеку који ради на себи и који се усавршава, неопходна и добра ментална припрема:

''Врло добро сам свестан да сам предавање одржао деци и да су она сада у периоду живота када могу много тога да науче, тако да се надам да ће велики број посетилаца схватити којим спортом жели да се бави или да схвати да не жели спортом да се бави, што је такође у реду, већ да се оријентишу на неке друге квалитетне животне ствари. Заступам тезу да нису сви створени да буду врхунски спортисти, али да сви треба да се баве спортом на било ком нивоу'', додао је Андрија Герић.
 

Регионални центар за друштвено-економски развој "Банат" из Зрењанина, у оквиру преоријентације на зелену енергију, реализује пројекат под називом "Промоција коришћења соларне енергије кроз приступ купац-произвођач", који финансира Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ. У склопу пројекта, у Градској кући у Кикинди, одржана је обука на тему "Могућности и предности коришћења соларне енергије кроз приступ купац-произвођач и аспекти енергетског сиромаштва". Циљ пројекта је подстицање људи који електричну енергију производе за сопствене потребе из соларне енергије, вишак да уступе на коришћење другима. Обуци је, између осталих, присуствоао и Саша Танацков, члан Градског већа задужен за привреду и инвестиције.

''Енергетска зависност веома је нестабилан фактор у привреди, економији и друштву уопште. Зато је прелазак са класичних видова коришћења енергије ка зеленој енергији циљ којим ће наше друштво морати да се води у наредном периоду. У нашој средини се у значајној мери спроводе овакви пројекти, па тако у Сајану постоји соларни парк, а у току је пројектовање ветропарка у Башаиду. Постоје и привредна друштва која већ имају мини соларне паркове за сопствене потребе, а неке институције, попут Опште болнице и Спортског центра Језеро, такође користе соларну енергију'', подсетио је Танацков.

Реализација пројекта "Промоција коришћења соларне енергије кроз приступ купац-произвођач" трајаће до јануара 2023. године, а пројекат ће у овај процес укључити пре свега локалне самоуправе, као носиоце енергетске транзиције. Пројекат ће укључити и енергетске стручњаке, образовне институције, невладине организације и грађане. Предавач на обуци био је проф. др Филип Кулић, са Факултета техничких наука у Новом Саду:

''Изворе електричне енергије треба развијати равномерно, да не бисмо дошли у стиуацију да су се стихијски развили неки извори, као што је сад јако популарно улагати у соларне панеле. У том случају може да се деси да имамо сувише енергије коју не можемо да апсорбујемо у систем. Из тог разлога то мора да се ради плански, да се одреде тачне количине из којих извора могу да буду прихваћене, а на основу тога се може пројектовати употреба обновљивих извора енергије'', објаснио је проф. Кулић.