Актуелно

Синдикална организација пензионера обележила је своју крсну славу, Ђурђевдан, окупивши у просторијама удружења бројне чланове, представнике локалне самоуправе и госте. Свечани чин резања славског колача својим присуством су увеличали заменица градоначелника Биљана Кикић и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе, који је ове године имао част да буде кум славе. Кумовски чин за Богдана Тасовца представља посебну част, али и наставак дугогодишње успешне сарадње са овом организацијом. Он је нагласио да Град континуирано препознаје потребе најстаријих суграђана.

‘’Велика ми је част и задовољство што ме је господин Субин позвао за кума. Град настоји да кроз јавне позиве и конкурсе помогне рад удружења, а недавна екскурзија на Авалу, коју су пензионери реализовали уз нашу подршку, најбољи је пример те сарадње. Тежимо да однос са оба удружења пензионера додатно продубимо и наставићемо да их подржавамо, можда чак и снажније него до сада“, истакао је Тасовац.

Председник организације, господин Субин, поручио је да је Ђурђевдан за њих симбол новог окупљања и снажне подршке људима који су завршили свој радни век. Он је у својој изјави објединио суштину постојања ове организације:

‘’Ову славу обележавамо тек трећу годину, али то није помодарство, већ природна потреба да се нађемо са кумовима, свештенством и повереницима како бисмо правили заједничке планове. Наша је обавеза да бринемо о интересима пензионера и омогућимо им да своје слободно време испуне квалитетним садржајем и дружењем“, закључио је Субин.

Прослава је протекла у свечаној атмосфери, уз поруку да ће удружење и у будућности бити ослонац свим својим члановима у остваривању њихових права и друштвених потреба.
 

Полагањем венаца на споменик интернирцима, представници локалне самоуправе, борачких удружења и Друштва српско-норвешког пријатељства обележили су годишњицу страдања суграђана који су 1942. године депортовани у нацистичке логоре у Норвешкој. На Ђурђевдан пре више од осам деценија, немачки фашисти су пут скандинавског севера присилно послали 46 Кикинђана. Они су били део групе од 4.500 Југословена распоређених у 36 логора смрти, а највећи број наших суграђана био је заточен у злогласном логору Бејсфорд, надомак града Нарвика. Заменица градоначелника, Биљана Кикић, нагласила је да се оваквим скуповима не одаје само пошта мртвима, већ се учвршћују темељи за будућност.

‘’У овим бурним временима и глобалним превирањима, наша је морална и људска обавеза да неуморно негујемо културу сећања. Животи наших суграђана, који су остали на далеком северу, уткани су у слободу коју данас уживамо. Њихова жртва није била узалудна, oна је постала мост пријатељства између српског и норвешког народа, који већ деценијама негујемо са Нарвиком. Не заборављајући прошлост, ми заправо чувамо образ нашег града и учимо нове генерације правим вредностима“, поручила је Кикић.

Секретар кикиндског Друштва српско-норвешког пријатељства, Тибор Фиреди, подсетио је на сурову судбину затвореника, истакавши да су имена на споменику вечни доказ храбрости и спремности на највећу жртву за слободу:

''Старији и болесни су стрељани већ средином јула 1942. године, док су остали пребачени у друге логоре, изложени принудном раду, глади и незамисливој тортури“, рекао је Фиреди.

Од 46 интернираних Кикинђана, пакао норвешких логора преживело је само њих седморо: Ника Бањин, Славко Вукић, Чеда Ђомпарин, Стеван Михаилов, Стеван Сивчев, Јоца Станић и Жарко Стојков. Веза између два народа формализована је првом Декларацијом о пријатељству између Нарвика и Кикинде 1966. године, која је обновљена на педесету годишњицу потписивања.
 

На 16. Седници Скупштине града Кикинде, одборници су одлучивали о четири тачке дневног реда које су се тицале рада локалних институција и кадровских решења. Седница је започела разматрањем Годишњег извештаја о раду локалног омбудсмана за 2025. годину. Поред тога, одборници су усвојили одлуку о давању сагласности на Статут Јавног предузећа за спорт „Језеро“. Скупштина је донела одлуку о разрешењу дужности досадашњег директора Центра за ликовну и примењену уметност ''Терра'', Александра Липована. На место вршиоца дужности директора, са мандатом од годину дана, именована је Сања Радусин Смиљанић, мастер вајарка из Кикинде.

''Тера је одувек била од непроцењиве важности за град. Али је недопустиво да се политика меша у културу што је и те како био случај у последњих годину и по дана. А колико је култура важна онима који су имали примедбе на рачун нашег рада показује и чињеница да су напустили седницу у тренутку док смо о култури у граду и причали. То је права слика и прилика оних који се представљају као опозиција нашег града. Жао ми је што су напустили седницу јер имам још много питања. На подржавам нелегалне блокаде, али подржавам сваког студента који жели да учи, да ради, да ствара и да се у наш град врати да овде ствара породицу. Установе културе нису за бављење политиком. Људи који су представљали Теру морали су да сарађују са свим институцијама, а не да раде мимо одлука државних органа јер Тера није ничије приватно власништво већ власништво грађана Кикинде. Не смемо да дозволимо да Тера буде полигон за одређене политичке делатности. Наш предлог за новог вршиоца дужности директора је изванредан предлог'', истакао је градоначелник, Младен Богдан.

Нова в.д. директорка ''Терре'' рођена је 1989. године у Новом Саду. Своје академско образовање стекла је на Академији уметности у Новом Саду, где је 2019. године завршила мастер студије, а две године касније и специјалистичке студије на програму „Скулптура у теракоти“. Досадашњи рад посветила је пројекту дигитализације установе „Тера“, чланица је СУЛУВ-а и иза себе има бројне самосталне изложбе и признања.
 

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, уприличио је свечани пријем за Хелену Грујић, ученицу трећег разреда Гимназије „Душан Васиљев“, која је остварила невероватан успех освојивши друго место на Светском првенству младих истраживача у Индији. Током сусрета у Градској кући, градоначелник је Хелени уручио симболичну златну медаљу, нагласивши да је она понос не само свог родног града, већ и целе Србије. Као конкретну подршку њеном даљем образовању и научном усавршавању, Град Кикинда је младу научницу наградио вредним поклоном – Мекбук Нео рачунаром.

''Хелена је наша златна девојчица. Овај резултат је изузетан подстрек за све младе људе који се баве науком и јасан доказ да се напоран рад и потпуна посвећеност на крају увек исплате“, истакао је Богдан.

Хелена је поделила своје утиске са далеког путовања, описујући изазове са којима се суочила. Упркос исцрпљености од пута и минималног одмора, она је бриљантно изнела своју презентацију на енглеском језику пред међународном комисијом састављеном од еминентних доктора наука.

''Била сам у шоку и преплављена емоцијама када су прозвали моје име. Највећу снагу ми даје подршка људи који верују у мене“, рекла је Хелена.

Овај успех потврђује да кикиндска Гимназија и град уопште имају таленте способне да стану раме уз раме са вршњацима на глобалном нивоу. Хелена Грујић не планира да се заустави на овоме – већ сада најављује припреме за нове изазове и будућа међународна такмичења на којима ће поново представљати боје своје земље.
 

У свечаној сали Градске куће одржана је трибина у оквиру националне кампање „На матуру без аутомобила“. Агенција за безбедност саобраћаја, у сарадњи са Градом Кикиндом, окупила је велики број матураната локалних средњих школа како би им указала на ризике небезбедног понашања у саобраћају, посебно уочи предстојећих матурских прослава. Окупљеним ученицима обратио се и Тихомир Фаркаш, члан Градског већа, који је додатно елаборирао значај одговорног понашања у овом преломном тренутку за сваког младог човека.

''Матурско вече је круна вашег досадашњег школовања и тренутак који треба да остане урезана у памћењу као једна од најлепших успомена. Зато вас најискреније апелујем: на прославу крените без аутомобила и не дозволите да алкохол преузме контролу над вашим одлукама. Завршетак средње школе је ваш први велики корак у свет одраслих, а најбољи начин да покажете зрелост јесте управо одговорност према себи и својим пријатељима. Желимо да се овог славља сећате са осмехом и поносом, а не са жаљењем због једног тренутка непромишљености који може имати несагледиве последице“, поручио је Фаркаш.

Најснажнији утисак на младе оставила је лична исповест Милана Срдића, запосленог у Агенцији за безбедност саобраћаја. Он је са присутнима поделио трагично искуство које му је заувек променило живот током средњошколских дана.

''Возио сам мотор убеђен да сам недодирљив и да мени ништа лоше не може да се деси. Нисам користио заштитну опрему. У саобраћајној незгоди сам поломио кичму и од тада сам у инвалидским колицима“, рекао је Срдић.

Упркос тешким искушењима, Срдић је завршио Саобраћајни факултет и данас своју енергију усмерава на превенцију, истичући да су брзина, појас, алкохол и мобилни телефон кључни фактори који раздвајају живот од смрти.

Током трибине изнети су и забрињавајући подаци: током 2025. године, према прелиминарним извештајима, у Србији су живот изгубиле 102 младе особе старости од 15 до 30 година. Чак 65 одсто тих жртава страдали су као возачи или путници у аутомобилима. Практично, свака пета особа која погине у саобраћају је млада особа на прагу живота.