Актуелно

Поводом обележавања 80 година од колонизације, Месна заједница Нови Козраци је у сали Удружења возача у овом селу организовала пригодан свечани програм. На трибини на тему колонизације Војводине од 1945. до 1948. године говорили су др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске, мр Павле Орбовић, историчар Градског музеја Врбас, и Богдан Шекарић, етнолог у Музеју Војводине. Након тога уприличена је додела признања поједицима и удружењима из Нових Kозараца, отворена је изложба Kултурног центра из Новог Сада, посвећена Бранку Ћопићу, и наступило је Kултурно-ументичко друштво "Петар Kочић" из Нових Kозараца. Догађају је присуствовала Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

“Козарци су једино место које има споменик посвећен колонистима, који је дело нашег академског уметника Здравка Мандића. Споменик је направљен 1988. године, а Месна заједница га је ове године рестаурирала, како би добио нови сјај, који и заслужује”, рекао је Марко Чавка, потпредседник Савета Месне заједнице Нови Козарци.

Ове године се обележава 80 година колонизације партизанских породица, када су нове социјалистичке власти, након Другог светског рата, организовале насељавање Војводине, што је био највећи колонизациони подухват у историји покрајине, као и најорганизованији и најхуманији, објаснио је др Милан Мицић:

“Колонизација је била најинтензивнија на овом делу Баната, где је у троуглу Кикинде, Зрењанина и Јаше Томића насељено 29 места колонистима, партизанским породицама из Босне и Херцеговине”, додао је Мицић.

Признања су на свечаности уручена проф. др Манету Миладиновићу, Браци Азарићу, Милораду Ступару, Драгу Јанковићу, Удружењу жена Нови Козарци, ФК “Слобода”, КУД-у “Петар Коћић”,Карате и бодибилдниг клубу “Слобода”, Ловачком удружењу “Фазан”, Риболовачком удружењу “Златни караш”, Уметничкој галерији “Здравко Мандић”, Коњичком удружењу “Зеленац”, Удружењу пензионера и Добровољном ватрогасном друштву, док су постхумна признања добили Влада Протић, Стево Јарчевић, Љубан Марин и Милорад Мајкић.

На четвртој Седници Севернобанатског управног округа, којој су поред градоначелника Кикинде, Младен Богдана, присуствовали представници свих шест локалних самоуправа, као и Полицијске управе, говорило се о Закону о посебним условима за евидентирање и упису права на непокретностима, односно пројекту "Свој на своме", као и мигрантским кретањима на територији нашег округа, о чему је говорио Павле Рајков, начелник Полицијске управе Кикинда.

Када су у питању мигрантска кретања на територији Севернобанатског управног округа, Кањижа је ранијих година, као погранична област, била на мигрантској рути:

''Немамо тачне податке о тренутној ситуацији, али је она знатно другачија у односу на ранији период. Посебно се у селима Мартонош и Хоргош види да је много мање миграната на улици. Што се тиче пројекта "Свој на своме", тај посао ће додатно оптеретити локалну администрацију, али верујем да ћемо га успешно реализовати. На територији наше општине, у 13 места, има између 2.600 и 2.800 нелегализованих објеката'', рекао је Роберт Фајстамер, председник Општине Кањижа.

Како је истакла Стана Ђембер, председница Општине Чока, нови закон ће умногоме олакшати легализацију објеката, јер су катастарске општине радиле на катастарској подлози из 1912. године:

''Након комасације и премера грађевинског рејона, утврђено је фактичко стање, тако да ће сада ситуација бити много боља када су у питању објекти који нису били легализовани и укњижени у катастарској општини Чока. Формирали смо тим и наша локална самоуправа је врло озбиљно приступила томе, јер је у питању пројекат од националног значаја'', објаснила је Стана Ђембер.
 

У Руском Селу су у току радови на уређењу дела атарског пута у грађевинском рејону, који ће овај део трасе директно повезати са локалним путем за Банатску Тополу. Радови обухватају равнање терена, наношење гребаног асфалта и ваљање, чиме ће се добити чврста подлога која ће обезбедити несметан пролаз чак и током лоших временских услова, што до сада није било могуће. Радове је обишао и градоначелник Младен Богдан, који је нагласио да је уређење овог пута реализовано као одговор на захтеве мештана, који су то истакли као приоритет.

''То ће знатно олакшати саобраћај у центру села, јер тешке пољопривредне машине више неће морати туда да пролазе. У сарадњи са ЈП 'Путеви Србије' обезбедили смо неопходну количину гребаног асфалта, а биће урађене и банкине ради потпуне безбедности. Наставићемо са улагањима у свим месним заједницама, а детаљне планове инвестиција за наредну годину ћемо правити на основу разговора са мештанима”, рекао је Богдан.

Председник Савета месне заједнице Руско Село, Душан Марјановић, објаснио је да се уређује део пута у дужини од 650 метара и ширини 3,6 метара, што чини површину од око 2.300 квадратних метара:

''Ово ће бити од изузетног значаја за наше пољопривреднике, зато што ће овим путем брже стизати до својих парцела у делу који се наслања на пут ка Банатској Тополи”, истакао је Марјановић.
 

У Центру за стручно усавршавање одржана је трибина под називом "Подршка родитељима у транзицији деце". Циљ ове трибине, под покровитељством Града Кикинде, је да родитељи инклузивне деце на лицу места добију важне одговоре, као и да студенти, будући васпитачи, чују и науче нешто што ће им користити у будућем позиву. На трибини је учествовала Мелита Гомбар, чланица Градског већа подсетивши да Град Кикинда у оквиру подршке породици и деци већ годинама пружа велику помоћ у оквиру својих мера унапређења.

''Ово је веома важна тема која није битна само родитељима и породици већ за цело друштво. Транзиција деце и ученика у овом контексту њиховог кретања у образовном процесу представља велики изазов. Ако се ова транзиција посматра у контексту инклузивног образовања она захтева још већу пажњу читавог система, добро осмишљену и планску подршку која подразумева свеобухватан приступ, па је из тог разлога неопходно пружити породици сву могућу подршку и повезати је са одговарајућим институцијама како би на што бољи начин помогли свом детету'', истакла је Мелита Гомбар.

У нашој земљи тренутно се од ретких болести лечи више од 900 деце:

''У 2025. години обезбеђено је преко 10,2 милијарде динара за лечење о државном трошку, чак три милијарде више него у претходној години и то су највећа средства која су обезбеђена у здравственом фонду. Припрема за наредну годину је у току и ради се процена, тако да се надамо да ће у 2026. години средства бити још већа'', додао је др Жељко Попадић, директор Сектора за лекове и фармакологију при Републичком здравственом фонду.

Државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију, Милица Перић, похвалила је рад Удружења Деца са ахондроплазијом Србије које је својим преданим радом учинило много у претходним годинама:

''Прошле године смо оформили регистар пацијената ретких болести и дошли до податка да их у Србији имамо 15.000. Тај податак још није коначан и претпостављамо да се пацијенти и даље уписују. Такође, важну улогу у помоћи има и недавно покренути Алиментациони фонд и то је једна од најновијих мера којом држава даје огромну подршку родитељима''.
 

Кикинда је свечано обележила 81. годишњицу ослобођења града у Другом светском рату, 6. октобра 1944. године. Централни догађај било је полагање венаца на Споменик жртвама фашизма у периоду од 1941. до 1945. године. Скупу су присуствовали представници локалне самоуправе, борачких организација, Владе Републике Србије, Војске, Полиције и Амбасаде Руске Федерације, чиме је истакнут значај овог датума. Градоначелник Младен Богдан нагласио је да је 6. октобар један од најзначајнијих датума у историји Кикинде.

''Град наставља традицију обележавања у част храбрих бораца који су положили животе за слободу. Овај датум је уткан у сваког Кикинђанина, симболизујући слободу, борбу и јединство, као и антифашистичку тековину коју Кикинда, као родољубиви и слободарски град, увек следи'', поручио је градоначелник.

Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а, подсетио је на догађаје из 1944. године. Ослобођење је извео Великокикиндски партизански одред, уз велику подршку Црвене армије која је напредовала ка Немачкој.

Према његовим речима, 6. октобра 1944., у раним јутарњим часовима, тридесет пет тенкова је ушло у Кикинду из правца Руског Села. Отпор Немаца био је слаб, па је град ослобођен након краткотрајне борбе, чиме је окончано најмрачније доба у историји града. Орељ је истакао да је Кикинда дала многобројне жртве и да је дужност и обавеза свих да негују културу сећања на појединце и догађаје из свих одбрамбених ратова.