Актуелно

Поводом обележавања Светског дана хране за ученике Економско-трговинске школе, будуће конобара и куваре, организовано је предавање „Правилна исхрана-доступна и приступачна свима, за свет без глади“. О здравим принципима исхране, ђацима је причала др Сања Брусин Белош из Завода за јавно здравље Кикинда:

- Живимо у свету где је храна сасвим другачија у односу на пре 50 година. Индустријске намирнице незамисливо је правити без разних врста адитива, а познато је да ниједан адитив није добар за здравље. Храна је нешто на шта можемо да утичемо, на врсте намирница, фреквенцију оброка, количину хране коју уносимо и тиме можемо да допринесемо дугорочном очувању здравља- објаснила је др Брусин Белош. Предавање је организовано у сарадњи са Економско-трговинском школом и Секретаријатом за заштиту животне средине, пољопривреде и руралног развоја. Мирослава Крнић, секретарка Секретаријата, рекла је да су, у сарадњи са ЗЗЈЗ, током претходне и ове године, урадили котролу ужина у вртићима и школама, што представља обавезу локалних самоуправа на основу Закона о безбедности намирница и Закона о јавном здрављу:

- Урадили смо контролу школских оброка како би исхрана била квалитетнија и количински прилагођена одговарајућем узрасту. Формирање здравих навика у исхрани је врло важно, од најмлађег узраста. Радимо на контроли дерматолошких и микробиолошких анализа не само састава него и квалитета намирница- потврдила је она. Ђаци Економско-трговинске школе поред својих редовних активности, баве се и темом здраве исхране, кроз прилагођавање наставног плана и програма и кроз разне пројекте, испричао је професор куварства Милан Малетић.

Чланови Удружења пчелара "Кикинда” приредили су 6. манифестацију изложбено продајног карактера “Кикиндски пчелари Кикинђанима 2019“. Мед и остале пчелиње производе представило је 15 излагача из нашег града, околних села, Бечеја, Бачког Градишта, као и госте из Румуније. Саша Чолак, председник Удружења пчелара "Кикинда”, указао је да овом манифестацијом желе суграђанима да афирмишу мед као здраву и најдуговечнију намирницу, али и да популаризују пчеларство:

- Ово је и прилика да колеге размене искуства и сазнају нешто ново. Познато је какве су нас муке ове године снашле. Проблематичне су биле и претходне. Пчелари су оптимисти. Превазишли су своје муке и успели да, уз помоћ Града, Покрајине и Републике, поново подигну пчелињаке- рекао је Чолак и додао да се нарочито поносе отварањем новог пчеларског погона, у дворишту њиховог удружења, у улици Генерала Драпшина:

- Тамо ће сваки пчелар моћи да обави све оно што не може у свом домаћинству. Највише средстава добили смо од локалне самоуправе, а и Покрајина је подржала овај пројекат. Не рачунајући 10 милиона динара које су добили пострадали пчелари током овогодишњег масовног угинућа пчелињих друштава, нама је опредељено око 50.000 евра. Та средства подразумевају и набавку машина и грађевинског материјала- појаснио је Чолак. Члан Градског већа, Миодраг Булајић, изнео је уверење да је ова пчеларска манифестација постала препознатљива и ван Кикинде:

- Одликује је радни, образовни и културни садржај. Локална самоуправа је у претходном периоду определила значајна средства за набавку опреме, лекове, али и препарате за побољшање општег стања пчелињих заједница. Определили смо и средства за кошнице, за почетнике у пчеларству. Пчеларима смо ове године, у сарадњи са покрајинским и републичким институцијама, пружили подршку за набавку младих ројева и шећера када је било потребно- саопштио је Булајић.
 

Поводом обележавања Светског дана белог штапа, члановима Организације слепих „Северни Банат“ представљен је говорни софтвер на мобилним телефонима и компјутерима. Захваљујући софверу који је настао уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, слепе и слабовиде особе могу да мобилне телепхоне и компјутере користе као и видећи људи. Никола Ђорђевић, председник градске Организације слепих Београд, указао је да је софтвер је бесплатан и да без проблема може д се инсталира. Према његовим речима, уз помоћ отг софтвера слепе и слабовиде особе могу да користе све функције телефона:

- Све што може да се прочита, они ће то чути на природном, течном, српском језику. До сада доступни софтвер није био толико квалитетан, али смо сада достигли скоро природан људски глас- казао је Ђорђевић. Потпредседница Организације слепих „Северни Банат“, Бранка Шобот Јеличић, потенцирала је безбедност слепих и слабовидих особа на кикиндским улицама:

- Потребно је да се се постави више тактилних стаза и унапреди рад звучних семафора. Кикинда је један од ретких градова у Србији који у односу на постојеће има и велики број озвучених семафора. Тиме се заиста поносимо, али желимо да они раде и функционишу боље због наше сигурности- казала је она, док је Владан Марковић, линценцирани произвођач тактилних стаза из Прибоја, потврдио да је у Кикинди постављен значајан број тактилних стаза. Миодраг Булајић, члан ГВ, поручио је члановима Организације слепих „Северни Банат“ да ће локална самоуправа наставити да помаже њихов рад и активности:

- Сигурно ће овај софтвер омогућити лакшу комуникацију слепих и слабовидих лица. У претходном периоду издвојили смо значајна средства из градског буџета за безбедно кретање слепих особа. На овом састанку сазнали смо шта је неопходно да унапредимо у наредном периоду. Надам се да ћемо синергијом свих чинилаца, обезбеђивањем финансијских средстава и реализацијом пројеката учинити велике погодности за слепе и слабовиде оособе- изјавио је Булајић.

Станислава Хрњак, председница градске Скупштине, уручила је данас беби пакете родитељима малишана који су рођени током јуна, јула и августа. У оквиру племените акције "Кикиндског беби клуба" обезбеђено је 120 пакета, чија појединачна вредност износи око 8.000 динара. Попред најосновније беби опреме, родитељи су и овога пута добили мултифукционалне столице:

- Ову лепу акцију установили смо пре неколико година и она је у оквирима мера популационе политике. Сматрам да је ово, пре свега, диван гест и подршка родитељима. Њихове реакције су позитивне, а то ме радује- рекла је Хрњак и додала да је локална самоуправе у ове сврхе определила четири милиона динара. Ранијих година је за ову меру популационе политике издвајано три милиона динара:

- Важно нам је да родитељи препознају да су наше мере популационе политике озбиљне и утемељене у границама наших могућности. Незапосленим породиљама издвајамо по 10.000 динара током шест месеци. За прворођено дете мајке добијају јднократну помоћ у износу од 30.000 динара. Деца родитеља корисника дечјег додатка имају повлашћене цене боравка ПУ “Драгољуб Удицки”. Боравак трећег и четвртог детета у нашим се не наплаћује. Ђацима првацима обезбеђујемо поклоне. За бесплатан превоз средњошколаца издвајамо 37 милиона динара, док студентима регресимо аутобуски превоз- навела је она. Да ова акција родитељима пуно значи потврдила је Милица Иличин из Кикинде. Она је пре два месеца родила Машу:

- Први пут добијамо овај вредан и функционалан поклон. Свака помоћ родитељима пуно значи. То ће вам рећи свако од присутних- признала је Машина мајка.

Градски Савет за безбедност сабраћаја организовао је и на почетку ове школске године, у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја, расподелу популарних “Пажљивкових правила о сабраћају”. Уџбенике и бојанке добиће 440 ђака првака који похађају градске и сеоске основне школе. Тим поводом, члан Градског већа, Миливој Лињачки, посетио је прваке ОШ “Јован Поповић” и њихове вршњаке у мокринској ОШ “Васа Стајић“ :

- У овом уџбенику се, на пријемчив начин, првацима појашњавају најважнија саобраћајна правила. Део „Пажљивкових правила о саобраћају“ је на мађарском језику. Ово је један од начина да едукујуемо најмлађе учеснике у саобраћају. Савет за безбедност саобраћаја реализује и сличне акције, којима настоји да подигне ниво саобраћајне културе у нашој средини. Сваке године организујемо и такмичење за ђаке “Шта знаш о саобраћају”- каже Лињачки и подсећа да се 30 одсто средства од наплата саобраћајних казни улаже у саобраћајну инфраструктуру, али и финансирање разних превентивних акција:

- У овој години је планирано да се на тај начин слије око 11 милиона динара. Савет за безбедност саобраћаја помно прати ситуацију на терену и анализира прикупљене податке. Овим и сличним акцијама настојимо да се смањи број сабраћајних прекршаја, али и умањи број саобраћајних несрећа са настрадалим и погинулим лицима - подвлачи Лињачки.