Актуелно

У хали Спортског центра ''Језеро", у оквиру другог кола Друге мушке регионалне лиге - Север, кошаркаши ''Велике Кикинде" остварили су победу против ''Карађорђева" у првој овосезонској утакмици пред бројном домаћом публиком и представницима кошаркашких клубова из региона. Кикинђани су славили са 97:52, а утакмицу је обележио и спектакуларан почетак уз свечани дефиле играча и светлосне снопове праћеме музиком.

''Град Кикинда пружа пуну подршку кикиндском кошаркашком клубу. Екипа је сада појачана и подмлађена, тако да верујемо да ће успети да оствари свој циљ, а то је улазак у виши ранг. Кикинда, као град спорта, а између осталог и кошарке, заслужује да има овако квалитетан и талентован тим'', рекао је Александар Аћимов, члан Градског већа задужен за спорт и омладину.

У првом колу, наши кошаркаши славили су против Беочина на гостовању. Тим је поптуно реконструисан:

''Амбиције су нам исте као и ранијих година, али су могућности сада веће, тако да се надамо преласку у виши ранг такмичења. Свака утакмица је борба за себе, веровали смо у ове момке и вредан рад и труд су се исплатили'', додао је тренер ''Велике Кикинде'', Мирко Буцало.

Утакмици је присуствовао и бивши кошаркаш, Мирослав Пецарски:

''Нова управа клуба унела је ентузијазам и нову енергију, тако да верујем да добри резултати неће изостати. Ако сениорска екипа буде постизала добре резултате, деца ће се заинтересовати да тренирају и играју у првим екипама'', поручио је Пецарски.
 

Историјски архив Кикинда је, средствима Министарства културе, купио шест витрина са стакленим звоном, као и полице намењеним за депо у Чанадској улици. Ради се о средствима у износу од 700.000 динара на основу два конкурса ресорног министарства. Присутнима су се обратили Срђан Сивчев, в.д. директора Историјског архива и Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам.

''Град Кикинда увек подржава добре идеје попут Историјског архива тако да од 2013. до 2022. године је уложено преко три милиона динара за реконструкцију, адаптацију и опрему истуреног депоа у Чанадској улици. Само у 2021. години издвојено је милион и по динара за опремање, набавку и поставку фиксних полица, што је наставак из 2015. и 2016. године када се опремило приземље депоа, док је у 2021. урађен посао на спрату. Град Кикинда, покрајинска администрација и репуличке установе су у овај цео пројекат уложили преко 10 милиона динара'', истакла је Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам.

У Историсјком архиву изразили су наду да ће следеће године комплетирати посао на спрату, док је приземље већ испуњено полицама:

''Конурисали смо за набавку архивских покретних полица у Депоу и за то добили 400 хиљада динара , а ради се о пројекту који изводимо по фазама и надам се да ће следеће године бити готово цео посао. За централу Историјског архива купили смо витрине у износу од 300 хиљада динара. По први пут ћемо сада имати простор да правимо изложбене поставке'', додао је Срђан Сивчев, в.д. директора Историјског архива Кикинда.
 

Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, заједно са Дијаном Јакшић Киурски, помоћницом градоначелника, Попесков Душаном, председником Градског парламента и Маријаном Мирков, чланицом Градског већа, уприличио је пријем у свом кабинету за Кнута Фловик Торесена, норвешког писца и историчара из Арендала, поред Нарвика, који је такође и бивши официр норвешких оружаних снага. Ради се о значајном норвешком историчару који се бави ''Крвавим путем" који је изграђен радом интернираних Срба међу којима су и Кикинђани, а у наш град доводи га снимање дела документарног филма о „Крвавом путу" и српско-норвешким односима у продукцији портала ''Војводина уживо". Поред овога, Торесен је познат и као ''Човек који је спасао Грачаницу" пошто је током погрома на Косову и Метохији 2004. године, као командант норвешког КФОР-а, успео да сачува манастир Грачаницу од уништења од стране албанских нападача.

''Ради се о човеку који више жели да сазна о послатим Кикинђанима у логоре у Норвешкој, уз чињеницу да му дугујемо велику захвалнот за све што је учинио за српски народ. Све више смо сведоци тежње да се уради ревизија историје и да се од жртава праве злочинци и обрнуто. Зато је важно да истина изађе на видело. Део документарног филма требало би да помогне да се о Кикинди више сазна и биће посвећен нашим суграђанима који су страдали на северу Норвешке, а на нама је да ниједну жртву не заборавимо'', поручио је градоначелник.

За своју храброст и одважност Торесен је награђен Златном медаљом за храброст ''Милош Обилић" коју му је уручио председник Републике Србије Александар Вучић:

''Дуже од 20 година бавим се истраживањем заробљеника из Другог светског рата који су са ових простора послати у логоре у Норвешкој. У филму ћемо говорити о српским заробљеницима, што ће бити другачија прича јер су се раније заробљеници водили као партизани или Југословени. У норвешким логорима умирало је 80 одсто Срба у страшним условима и томе се мора причати и то се мора знати јер је проценат смртности био већи него у Аушвицу'', истакао је Кнут Фловик Торесен.

Његова истраживања и предавања значајно су утицала да овај део норвешко – српске историје не буде заборављен за млађа поколења:

''Ми смо се упознали са норвешким историчарем почетком снимања нашег документарног филма, а господин Торесен одмах нам је понудио сарадњу. Жеља нам је да испричамо приче које нису добро испричане и да филмом подсетимо све на оно што се десило'', додао је Вања Ђукић, са портала ''Војводина уживо''.

''Након што се филм прикаже, биће јаснија слика националне припадности заробљеника послатих у логоре , што до сада није урађено. Нажалост, нико није говорио о делу историје и немилој судбини коју су прошли Срби са читаве територије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца'', надовезао се Александар Гајић, историчар и истраживач, сарадник на пројекту.
 

Спровођењем оперативних планова за унапређење положаја Рома, сви средњошколци који су уписали први разред средње школе учествовали су на пријему у Свечаној сали Градске куће и том приликом добили поклон ваучере за куповину гардеробе. Циљ је подизање свести о потреби образовања ове заједнице и пример добре праксе где Градска управа увек излази у сусрет и подржава позитивне примере. Децу су угостили градоначелник, Младен Богдан и Жељко Раду, члан Градског већа.

''Жеља ми је да свако дете ромске националности за почетак упише средњу школу јер сматрам да је то прави пут праћења правих вредности у нашем друштву и смерница које смо зацртали, јер човек без образовања не може да оствари своје циљеве'', поручио је градоначелник.

Ради се о пројекту који је Град Кикинда потписао са Сталном конференцијом градова и општина:

''Један у низу планова за унапређење положаја Рома јесте образовање. План је да од следеће године сва деца ромске националности која завршавају осми разред добију поклон ваучер за куповину одеће за матуру. То је само показатељ да Град Кикинда мисли подједнако на све људе са жељом да их склони са маргине'', додао је Раду.
 

На Православној цркви Светог Архангела Михаила у центру Мокрина постављен је нови крст, 14 месеци након што је стари срушен услед јаког ветра у великом невремену. Крст је, у порти храма, освештао митрополит банатски Никанор, а уз велики број мештана и верника, свечаности је присуствовао и градоначелник Кикинде, Младен Богдан.

''Велика завалност иде свима који су помогли , а посебна Павлу Ђорђевићу дародавцу који је помогао израду крста. Постоји одлична сарадња Српске православне цркве, Епархије банатске, кикиндског намесништва и нас као грађана и трудићемо се да у наредном периоду то буде још јаче јер нам је јединство неопходно на добробит свих наших суграђана. Нека крст краси нашу мокринску лепотицу која је заиста један велики споменик хришћанства и културе, као један од најстаријих црквених објеката чија је градња почела још друге половине 18. века'', рекао је градоначелник.

Захваљујући верницима, као и дародавцима, на торањ Храма постављен је нови крст, који је у порти, освештао митрополит банатски Никанор.

''Ми смо успели да уз помоћ људи који су пореклом из нашег села обновимо крст, направимо и позлатимо га и да га подигнемо на торањ, уз благослов високопреосвештеног митрополита банатског Никанора'', каже Бојан Стајић, парохијски свештеник.

Тежак око 70 килограма, израда крста трајала је око месец дана.

''Када сам добио информацију преко медија да је крст пао, одмах сам потражио свештенике и дошао да помогнем'', рекао је Павле Ђорђевић, дародавац.

У изради и поставци новог крста учествовали су Град Кикинда и Месна заједница, желећи да и симболично потврде добру сарадњу грађанске и световне власти.

''Имали смо прошле године несрећу да је крст пао услед лошег времена и ево после мало више од годину дана напокон смо дочекали нови сјај на врху сеоске цркве'', додао је Горан Ристић, председник Савета месне заједнице Мокрин.