Актуелно

Богат петодневни програм обележавања стогодишњице ослобођења Кикинде у Првом светском рату и присаједињења Краљевини Србији, отворила је изложба фотографија и филмова из архива Југословенске кинотеке “Србија и Срби на филму у Првом светском рату”. Отварајући изложбу у галерији Културног цента, Босиљка Срдић, заменица градоначелника Кикинде, нагласила је да су се Градска управа и овдашње институције културе потрудиле да обележе те, како је нагласила, најважније догађаје у новијој историји нашег града:

- Ових дана, достојанствено и свечарски, присетићемо се великих дела наших славних предака - поручила је она. О изложби “Србија и Срби на филму у Првом светском рату” је говорио коаутор Александар Ердељановић. Он је назначио да је у питању мултимедијална изложба Југословенске кинотеке, која је настала након вишемесечног истраживања материјала везаних за историју филма о Великом рату:

- Божидар Марјановић и ја смо изложбу припремали четири месеца. Желели смо да покажемо шта је све остало од филмских снимања у Србији и на српским фронтовима за време Првог светског рата. Много тога је изгубљено, али је у међувремену добар део и пронађен- навео је Ердељановић и додао да изложба, виђена “очима филмске камере”, хронолошки прати пут српске војске, народа и руководства од 1914. до 1918. године.

Изложбом фотографија насталих давне 1985. године током снимања емисије “Знање имање”, али и заједничким културно уметничким програмом, Мокринчани и њихови драги гости из Лумбарде са Корчуле, присетили су се тих незаборавних дана, али и прецизирали даље кораке сарадње на пољу културе и спорта. Станислава Хрњак, председница Скупштине града, иницирала је да се давно покидане везе успоставе и ојачају, с обзиром да кикиндска Економско-трговинска школа већ сарађује са Средњом школом ” Петар Шегедин” са Корчуле:

- Најпре смо са Лумбардом покушали да успоставимо сарадњу још септемба 2014. године. Није нам тада то пошло за руком, али нисмо одустали. Изложба фотографија и сјајан наступ клапе “Порат” и чланова КУД-а “Мокрин” потврдио је да наши напори нису узалудни, да Мокрин и Лумбарду повезује искрено пријатељство, али и да Град Кикинда није неосновано од Парламентарне скупштине Савета Европе добио “Заставу части”. Ми увек и на сваком месту показујемо да не постоје границе- подвукла је Станислава Хрњак. Начелник општине Лумбарда, Игор Кршинић, са посебним емоцијама је испратио отварање изложбе фотографија, јер је био учесник снимања емисије “Знање имање” током које су Мокринчани угостили делегацију из Лумбарде. Признаје да никада нису заборавили на дочек и гостопримство, иако су прошле 33 године:

- На моје велико задовољство, ове године сам већ по трећи пут у Мокрину. Дивно је поново бити у друштву искрених пријатеља. Извесна је наша даља сарадња у области културе, фолклора и спорта. Желимо да се, првенствено, боље упознају и друже млади људи из Мокрина и Лумбарде- рекао је Игор Кршинић. Живко Угреновић, председник МЗ Мокрин, уверен је да је ово само почетак плодоносне сарадње Банаћана и Далматинаца.

Доделом сертификата “Храна из Баната” власницима и представницима угоститељских објеката и произвођачима хране и пића, данас је окончан прекогранични пројекат “Локално наслеђе за активни туризам у Банату“, који су заједнички реализовали Град Кикинде и Западни универзитет у Темишвару. Саша Танацков, члан ГВ и координатор активности пројекта, појаснио је да је саветодавно тело, сачињено од пројектних партнера српске и румунске стране, утврдило списак од стотинак јела које су ресторанима понудили као неку врсту репера:

- Што се тиче српског дела Баната остварили смо циљ. Дакле, 25 ресторана у средњем, северном и јужном Банату је понело сертификат “Храна из Баната”. То се десило и са истим бројем угоститељских објеката из жупанија Тимиш и Караш Северин - навео је Танацков. Угоститељи и произвођачи хране и пића сагласни су у оцени да ће им ови сертификати унапредити посао. Јавор Радованковић, власник познатог ресторана “Лојд” у центру Темишвара, указује да су сертификат добили сви ресторани који на менију имају аутохтону и домаћу храну:

- Одлично је што се преко оваквих пројеката зближавају народи и пословни партнери. Биће нам свима боље ако још интензивније сарађујемо - сматра Радованковић. Сви подаци о носиоцима сертификата наћи ће се на веб платформи на српском, румунском и енглеском језику.

Сертификате су од овдашњих угоститељских објеката добили ресторан “Бела вила”, “Језеро Баја”из Руског Села, “Мокрин Хаусе”, Етно кућа “Ђерам” из Мокрина, “Национална класа код Чварка”, посластичарнице “Атлер Фонтана”, ресторан “Ловац”, ресторан домаће кухиње “Балкан експрес” и дестилерија “Хуберт 1924” из Банатског Великог Села.

Народна библиотека „Јован Поповић“, најстарија градска установа културе, данас је бројним и занимљивим садржајима обележила 173 године од оснивања. Завичајно одељење приредило је изложбу “Живот и дело Јована Поповића”. Прослави су, поред осталих, присуствовали Дејан Масликовић, помоћник министра културе за развој дигиталне истраживачке инфраструкуре и Мирко Марковић, представник удружења “Интернет клуб”. Директорици библиотеке, Радмили Перовић, уручили су три рутера, од којих ће по један бити прослеђен кикиндском Народном позоришту и Народном музеју:

- Ми ћемо чинити “културни троугао”. Желим да поручим да је најстарија институција културе у граду и једна од десет најстаријих библиотека у Србији, сада направила још један корак како би била доступнија читаоцима и пружила све врсте информација. Не можемо да останемо затворена форма. Уосталом, овакав број година дозвољава вам да се играте, да радите шта год желите- оценила је она, док је Станислава Хрњак, председница градске Скупштине, подсетила да је зграда библиотеке реконструисана захваљујући средствима која је Кикинда добила на име конкурса “Градови у фокусу”:

- Мислим да је свака нова година један нови јубилеј за ову установу културе. Ми смо на листу приорирета ставили културу, а то потврђује и садашњи изглед овог здања које сведочи о богатој историји културе нашег града и знаменитих људи. Оставили смо нашим поколењима нешто што ће бити основа да се они даље развијају - казала је Хрњак. Зграда библиотеке је под заштитом државе, а датира из 19. века.

Кикиндски пензионери данас су одржали друге по реду “Пензионерске гастрономске ђаконије”, а то је била прилика и да чланови КУД-а „Сунчана јесен“ обележе 46 година рада и постојања. Председница КУД-а „Сунчана јесен“, Јела Величков, навела је да имају око 80 чланова, од којих су четири почасна:

- Окосница су хор и фолклор. Са тим се почело, али сваке године се додаје нека нова секција, она за коју су чланови удружења заинтересовани. У току недеље, ми се дружимо пет дана и могу да вам потврдим да одлично функционишемо. Поред хора и фолклора, имамо још вокално-инструменталну секцију, мушку певачку група, солисте и инструменталисте, али и литерарно - драмску и спортску секцију- казала је Величков и додала да су обележавању 46 година од почетка рада „Сунчане јесени“ присуствовали пријатељи и гости. Угостили су их домаћински. Припремили су гулаш, печене паприке и још неке гастрономске ђаконије на пензионерски начин. Поред осталих, прослави је присуствовао и Миодраг Булајић, члан Градског већа. Он је подвукао да локална самоуправа подржава рад свих градских и сеоских удружења:

- Број година говори о томе да та удружења, пре свега, имају планиране активности. Сваки корак код њих је познат и они из тог разлога трају дуго. Кад томе додамо љубав, енергију, ентузијазам, сигурно да то све обједињено чини велики успех овог удружења - навео је Булајић.