Актуелно

Одборници су на данашњој седници локалног парламента усвојили консолидовани извештај о извршењу одлуке о буџету Града Кикинде за првих девет месеци ове године. Снежана Ковачевић, секретарка Секретаријата за финансије, саопштила је да су првобитном одлуком о буџету приходи, примања и средства били планирани у износи од 2,6 милијарде динара. Након увећања за износ трансфера и донација буџет износи 3,1 милијарду динара, што је и основица за израчунавање за посматрани период. Ковачевић је прецизирала да су у првих девет месеци реализовани приходи и примања и пренета средства из буџета и осталих извора у износу од милијарду 872 милиона динара или 59,3 одсто у односу на првобитни план, увећан за наменска средства од другог нивоа власти. Расходи и издаци су милијарду 837 милиона динара, односно 58,4 одсто у односу на првобитни план. Члан Градског већа, Миливој Лињачки, таксативно је навео сва инфраструктурна улагања од почетка године:

- Наш приоритет јесте равномера развој града и села, а за инвестиције је издвојено око милијарду динара што је највећи износ до сада. Поред осталог, окончана је изградња недостајућих садржаја на граничном прелази Наково-Лунга, а за тај посао је издвојено је 90 милиона динара. За изградња моста и приступне стазе на Старом језеру инвестирано је 17 милиона динара, а у паркинг код СЦ „Језеро“ и маске на објекту додатних 11 милиона- казао је Лињачки. На седници се могло чути да су значајна средства уложена у објекте образовања, али и у Дом здравља и Општу болницу. Осим средстава из градског буџета, кикиндско здраство помогли су НИС и покрајинска администрација. Одборници су подржали одлуку о задуживању за финансирање капиталних инвестиционих расхода. Одлуком се одобрава задуживање града Кикинде за износ до 500 милиона динара који ће бити искоришћени за решавање проблема пијаће воде у Кикинди, односно изградњу нових постројења за пречишћавање пијаће воде у селима и изградњу производне хале за инвеститоре:

- Ово кредитно задужење је један од начина да се реши питање снабдевања здравом пијаћом водом за све становнике на територији града. Могло је и другачије, али много раније. Спомињу се средства рудне ренте која се уплаћају, али морам да додам да тај уговор није склопила ни ова власт ни СНС. Износи за рудну ренту у ранијим годинама били су много већи, али се нико није сетио да определи део новца да би се део проблема снабдевања пијаћом водом решио- изјавила је одборница Милица Трипиновић Попов. Предлогом одлуке о наградама и признањима града Кикинде, утврђен је назив највишег признања које се додељује, а то је Награда града Кикинде. Установљена су и градска признања. Названа су по знаменитим суграђанима: Јовану Ћирилову, др Павлу Кенђелцу, Стефана Бону, Ники Миркову, др Ранку Петровићу и Меланији Николић Гаичић.

Жене које се у јавном медијском простору појављују претходних година, нису у довољној мери заступљене. То је оцена Станиславе Хрњак, председнице Скупштине града Кикинде. Говорећи на трибини “Жене и медији”, чији је домаћин био наш град, она је поручила да је на политичаркама да, уз основни ангажман у јавном или политичком животу, мотивишу друге жене да им се придруже и активирају, како би и оне пружиле лични допринос:

- Ово је била прилика да поразговарамо шта су изазови и могућности, али и да донесемо одређене закључке који ће, на неки начин, бити и задаци о којима ће се озбиљније говорити у наредном периоду. Драго ми је што је Женска парламентарна мрежа АП Војводине, Кикинду препознала као град који завређује пажњу да се нађе у улози домаћина овог скупа. О медијском извештавању и активностима политичарки, али и пракси медија о извештавању жена, дискутовале су колегинице из Зрењанина, Мола, Аде, Кањиже, Новог Сада и нашег града- рекла је Хрњак и конкретизовала са каквим се изазовима суочавају политичарке и уопште жене на јавној сцени:

- Биле смо, између осталог, суочене са потпуно непримереним вокабуларом и сексистичким приступом жени, са погледом који се своди на жену домаћицу којој је место у левом или десном углу. Потребно је да се заложимо да један већи број жена буде заступљен у политичком животу и јавном простору кроз различите просторе деловања- навела је она. Покрајинска посланица и чланица Женске парламентарне мреже АП Војводине, Станка Михајлов, указала је да се недавно о овим темама дискутовало у Житишту, док је Суботица наредно место окупљања дебате о женама и њиховом оснаживању:

- Жене немају довољно храбрости да се суоче са својим проблемима. Из тог разлога смо овде. Суштина је да буду храбрије, а ми смо ту да их подржимо. Све је до нас самих- констатовала је Михајлов. Њена колегиница Гизела Црквењаков, покрајинска посланица и чланица Женске парламентарне мреже АП Војводине, каже да се и оваквим скуповима труде да унапреде положај жена, економски их оснаже и допринесу парламентарној демократији, и владавини права и људских слобода:

- На овај начин пружамо подршку локалним самоуправама и унапређењу положаја жена у тим срединама- навела је Црквењаков.

Миливој Личњачки, члан ГВ и заменик председника Савета за безбедност саобраћаја, презентовао је Одлуку о техничком регулисању теретног саобраћаја за град Кикинду на 8. конференцији “Безбедност саобраћаја у локалној заједници” у Бања Луци. Међународна скуп под покровитељством Савета за безбедност саобраћа Републике Српске одржан је 24. и 25. октобра. Лињачки каже да су учесницима конференције презентовани примери успешне праксе за јачање капацитета безбедности саобраћаја у локалним самоуправама. Била је то прилика да се јавност упозна са саобраћајним решењима у Словенији, Србији и Републици Српској:

-Суштина наше одлуке огледа се у томе што је на градским улицама далеко мање терерних возила него што је то био случај у претходном периоду. Смањен је број саобраћајних незгода у којима су учесници возачи теретних возила, али је истовермено и значајно умањено хабање коловоза. Новац који приходујемо од такси које наплаћујемо за издавање дозволи за улазак у градско језгро, користимо за одржавање путева. Од укупног броја теретних возила само 12 одсто је имало потребу да се у граду задржава, или им је то било крајње одредиште док су остали само транзитирали- изјавио је Лињачки и додао да су поједини учесници конференције “Безбедност саобраћаја у локалној заједници” из Републике Српске изразили жељу да на бази кикиндског модела, реглишу теретни саобраћај у њиховој локалној средини:

-Раније су спремност за тако нешто исказале и неке локалне самоуправе у нашој земљи. Извесно је да ће наша одлука о регулисању теретног саобраћаја многим локалним самоуправама послужити као пример. Прва смо локална самоуправа у Србији, која је донела такву одлуку и адекватно решила горући проблем са аспекта безбедности саобраћаја- нагласио је Лињачки.

Ђаци и просветни радници Средње стручне школе “Милош Црњански” на пригодан начин обележили су Дан школе. Будући лаборанти, фармацеутски и техничари заштите животне средине, као и њихови професори, Дан школе прослављају 26. октобра, на дан рођења књижевника Милоша Црњанског, по ком школа носи име. Богат програм у амфитеатру, али и спортска надметања, окупили су на једном месту домаћине и њихове госте. У име локалне самоуправе, Дан школе честитала је Босиљка Срдић, заменица градоначелника:

- Ова установа и остале три стручне школе чине одличан средњошколски систем образовања у нашем граду. Средња стручна школа “Милош Црњански” је својим радом показала како образовне установе могу да иду у корак са временом, модернизују свој рад и прате савремене тенденције у образовању. Похваљујем колектив, а нарочито ученике који су увек били заинтересовани за рад- поручила је Срдић. Честиткама се придружио Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа:

- Школа је постала интересантна и ђацима из нашег округа, па се овде уписују млади људи који желе да постану медицински или прехрамбени радници. Ова, али и још нека занимања су дефицитарна. Ученицима је то очигледно познато, а нарочито онима из суседних места- констатовао је Лукач. Средњу стручну школу “Милош Црњански” похађа 360 ђака:

- Имамо четири образовна профила и девет различитих смерова. Наша школа има 15 одељења. Просветни кадар веома је посвећен раду са ђацима. Доказ томе су и бројна признања наших ученика. Лане су били успешни на математичким такмичењима. Литерарни радови наших ученика такође су заслужила признања. Успех није изостао ни на спортским надметањима- похвалио се Милорад Карановић, директор ССШ “Милош Црњански”.

Годишња Скупштина ОУПК била је прилика да чланови струковног удружења укажу на лоше и добре стране њиховог пословања у претходном периоду. Ову годину памтиће и по, како каже Синиша Пашић, председник ОУПК, никад успешнијем Сајму предузетника који је окупио готово 60 излагача из целе Србије, БиХ и Хрватске:

- То је био најупешнији и најпосећенији Мини сајам предузетника. Пуно су финансијски и логистички помогли локална самоуправа и РПК Кикинда. Што се тиче проблема, чињеница је да предузетници нису упознати са свим законским одредбама и прописима, јер су неки у међувремену усвојени. И даље су предузетницима на располагању наши правни савети који су бесплатни. На правне савете могу да рачунају и они који нису наши чланови. Евидентан је и мањак радне снаге. Очигледно су Кикинђани дестимулисани зарадом коју нуде предузетника. У Кикинди има око 900 регистрованих предузетника- навео је Пашић и додао да је ОУПК основано 2007. године и да има више од седамдесет активних чланова. И председник Скупштине ОУПК, др Драган Ранков, указује да је у нашој средини приметан мањак радне снаге:

- То је изражено у здравству. Плате су скромне, па људи одлазе и то је сурова истина. Нарочито је то видљиво у гинекологији и акушерству. Са некадашњих 1.600 порођаја годишње, спали смо на 400 порођаја. Ако нема деце у породилишту, неће их бити у школама, па ни на радним местима- приметио је др Ранков. Овом скупу је присуствовао и Саша Танацков, члан ГВ за локални економски развој и инвестиције. Он је оценио да је предузетништво битан сегмент део економије нашег града:

- Важно је да развијамо сваки вид привреде. Велика привреда је та која апсорбује велики број запослених и ствара велике приходе. Међутим, морамо имати ослонац и на сопствене снаге. То су управо предузетници и сектор малих предузећа из наше средине. Ми покушавамо да помогнемо предузетницима тако што ћемо посредовати у њиховом повезивању са великом привредом- казао је Танацков. Надлежни државни и покрајински органи, али и локална самоуправа се труде да на разне начине помогну преузетницима и осмеле Кикинђана да се упусте у приватни бизнис. Таквог је мишљења Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа:

- Отварају се нове занатске, трговинске и услужне радње, а постојећи предузетници развијају свој бизнис и шире тржиште- казао је Лукач.