Актуелно

Председница Општине Јагода Толицки, заједно са чланом Општинског већа за културу Милошем Латиновићем, приредила је данас пријем за представнике Културно-уметничког друштва "Марија Бурсаћ" из Банатског Великог Села.
Великоселски фолклорци су  разним на такмичењима освојили низ признања, што је и био повод за пријем. Тако су на сабору фолклорних ансамбала Србије "Златни опанак", одржаном у Ваљеву од 1. до 5. априла, освојили два злата- припао им је "златни опанак" као најбољем ансамблу за чување народних традиција, одноно народних обичаја. Исту награду освојио је и уметнички руководилац КУД-а Милан Вашалић, као најбољи инструменталиста. Свирао је дипле и показао да је, осим гајди, мајстор и овог инструмента.
И прошле године Великоселци су у Ваљеву, на овом најпрестижнијем фестивалу фолклора, освојили идентична признања. Припало им је прво место, "златни опанак" у категорији чување народне традиције. Наш ансамбл приредио је реконструкцију обичаја, песама и игара из Колунића, села крај Босанског Петровца. Вашалић је лане "обуо" "златни опанак", свирајући ,такозване, јужноморавске гајде.
Такође, лане су освојили друго место на највећем српском фестивалу народних песама одржаном у Орашцу. Недавно су наступили и на београдском "Коларцу", на фестивалу културно-уметничких друштава из дијаспоре, као једини представници из Србије.
- Трудимо се да, између осталог, негујемо уметничко наслеђе динарских, односно "западних" Срба,  јер смо потомци Крајишника. Волели бисмо да "Марија Бурсаћ" буде на култирној мапи Кикинде, управо због мултикултуралности, а жеља нам је да наступимо на "Данима лудаје" - рекао је Вашалић и напоменуо да се фолклорци припремају за наступе на фестивалима Републици Српској и Македонији. Иначе, КУД "Марија Бурсаћ" основано је 1947. године и броји око 120 чланова, распоређених у седам секција.
Члано Општинског већа Милош Латиновић је истакао да је пријем у Скупштини општине проистекао захваљујући успесима Великоселаца и њиховом озбиљном и ваљаном раду.
- Желимо да сугеришемо и другим културно-уметничким друштвима која делују на територији општине да раде и да се боре за резултате и дођу до неких себи постављених циљева, које ћемо ми знати да препознамо и, у одређеном смислу, да наградимо. Желели смо да им на овај начин "кажемо" да претимо оно што раде и да им честитамо на успесима - рекао је Латиновић.

Изложба отворена поводом обележавања пет година рада НВО „ Центар за подршку женама“ предствља пресек најупечатљивијих графичких радова ауторке, грфичке дизајнерке и чланице ове организације Миомирке Миле Меланк.
Све акције и пројекти ове организације прећене су уређеним системом визуелне комуникације.
Мила Меланк је од самог почетка у Центру, и како каже, задовољство је радити у организацији која даје све од себе да се поправи положај жена , не само у граду, већ и шире.
Ауторка изложбе инспирацију црпи из свакодневног живота из свих средстава комуникације. Посебно је поносна на свој рад на „Бункеру“ и у „Кикиндским“.
„ Задовољство је радити, новинарство је једнако тешко као и грфички дизајн, јер људи имају своје предстве о томе како би ствари требало да изгледају , а мој задатак је да померим виђење света око себе и да неправим дело, нешто другачије од онога што се очекује“, рекла је Мила Меланк на отварњу изложбе.
Посетиоци изложбу могу погледати у галерији „Тера“ до 5. јуна.

На отвореним базенима Спортског центра "Језеро" радници Моларско-фарбарског предузећа "Кикинда" приводе крају посао, и по речима в.д. директора "Језера" Милована Ранђића, купалишна сезона би требало да почне 1. јуна.
Окончана је реконструкција дна малог и великог базена, у чега је уложено 2,3 милиона динара. Наиме, како је рекао Ранђић, подухват је био неопходан, јер без саниурања пукотина, базени не би били у функцији. У току је пуњење чистом, пречишћеном водом, захваљујући уградњи новог пречистача, чији је капацитет 10.000 литара на сат.
Проширена су и места поред базена, тако да ће купачи овог лета имати више хладовине. Дограђена је нова и проширена постојећа конструкција за трску. Биће постављено најмање десетак великих сунцобрана. Такође, до краја месеца требало би да терен за "волеј бич" буде насут песком.
Настрешнице са трском биће дограђене и на отвореним базенима у Банатском Великом Селу. Санирани су и затворени бетонски канали око базена, а и у Банатском Великом Селу требало би да буде више хладовине, захваљујући  сунцобранима.
Како је рекао Ранђић, овогодишња цена улазнице на отвореним базенима је 200 динара за одрасле и 150 за децу. Цена претплатне карте са 40 улазница је 3.600 динара, што значи да појединачна улазница са ове карте кошта 90 динара. Могуће их је набавити и преко синдиката у фирмама, а постоји могућност одложеног плаћања у шест месечних рата.
- Наша циљна група су управо они који купују претплатне карте и мислимо да цена није скупа. Базене смо опремили новим садржајима, има више хладовине, а карте се могу искористити до краја године, након летње сезоне одласком на затворени базен. Иначе, у реконструкцију базена, прву озбиљнију након неколико година, уложили смо много, а осмислићемо и нове садржаје, како би боравак и купање били још пријатнији - нагласио је Ранђић и додао да је летос на отвореним базенима забележено око 40.000 посета током купалишне сезоне.
Крајем зиме и почетком пролећа извршени су мањи реконструкциони захвати на затвореном базену. Да су услови на "Језеру" одлични за спортисте и посетиоце, потврђује и долазак српске ватерполо "Б" репрезентације, чији чланови се од данас, па до краја месеца припремају у Кикинди за Универзијаду.

Помоћник министра просвете, задужен за инвестиције и ученички и студентски стандард Зоран Трнинић, посетио је у петак Кикинду и са чланом Општинског већа за спорт и омладину обишао је Дом ученика средњих школа "Никола Војводић", који се налази у "великом парку".
Директор овог дома Никола Лујиновић истакао је да је у његову изградњу досад уложено нешто преко 190 милиона, али за коначни завршетак недостаје око 90 милиона динара.
Помоћник министра просвете Зоран Трнинић, након обиласка овог објекта изјавио је да постоји добра воља како би се изградња привела крају односно да се ученици и студенти уселе почетком следеће школске године.
- Ако је објекат завршен, можемо рећи око 90 одсто, трбало би да уз заједничке напоре обезбедимо новац за завршетак, мада је ситуација веома тешка и имамо смањење буџетаких прихода на свим нивоима. Извесно је да ћемо за дом обезбедити намештај након Универзијаде, чији је домаћин ове године Србија - рекао је Трнинић.
Иначе, у изградњу новог Дома ученика средњих школа "Никола Војводић", у којем би се сместило 150 ученика средњих школа и студената, Република Србија уложила је досад око 100 милиона динара, Извршно веће Аутономне Покрајине Војводине 33 милиона, и кикиндска општина 39 милиона динара.
Локална самоуправа је конкурисала за средства из покрајинског Фонда за капитална улагања. Како је рекао члан Општинског већа Виктор Фелбаб, надају се да би Покрајина овог пута могла позитивно да одговори и обезбеди део средстава за завршетак изградње Дома "Никола Војводић".  

Канцеларија за инклузију Рома, у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за рад, запошљавање и равноправност полова и општином Кикинда, организовала је у петак у Дому омладине трибину за грађане ромске националности који су желели да се упознају са  моделима запошљавања, у оквиру Програма за очување радних места у Војводини.
Циљ трибине био је размена информација, упознавање са проблемима са којима се сусрећу припадници ромске националности, као и давање одређених предлога за њихово запошљавање.
Поред младих кикиндских Рома, представника њихових организација, трибини у Дому омладине пеисуствовао је и директор Канцеларије за инклузију Рома Извршног већа Аутономне Покрајине Војводине Душко Јовановић. Он је рекао да је циљ трибине у Кикинди, једне у низу која се организује ових дана у градовима Покрајине, упознавање ромске заједнице са програмом Извршног већа Војводине о запошљавању, односно очувању радних места.
- Наша идеја је да ових шест конкурса који су садржани у програму Извршног већа, приближимо ромској заједници. Желимо, такође, да неке привреднике и послодавце упознамо са предностима ових конкурса. Оваква врста кампање је већ дала резултате. Још смо 8. маја почели кампању са наведеним програмом и кикиндска општина је већ двадесета где је презентујемо. У претходне две године имали смо три конкурса за самозапошљавање, наменски за Роме, као и један конкурс за ново запошљавање. Управо захваљујући оваквим директним контактима и одлазећи на терен, у ромска насеља и представљајући им овакве конкурсе, успели смо да омогућимо оснивање преко 50 фирми у Војводини. Њихови оснивачи су Роми и у њима тренутно ради стотинак припадника грађана ромске националности - рекао је Јовановић.
На трибини је било речи и о мерама афирмативне акције за упис ученика ромске националности у средње, високе школе и на факултете.
Испред Скупштине општине Кикинда, трибини одржаној у петак у Дому омладине, присуствовала је чланица Општинеког већа за информисање Гордана Булатовић, а испред кикиндске филијеле Националне службе за запошљавање Владимир Срдић.