Актуелно

Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство др Вук Радојевић, у пратњи градоначелника Кикинде, Павла Маркова, уверио се да санација бунара у Накову одмиче жељеном динамиком. Овај бунар један је од 25 предвиђених пројектом, који ће бити санирани до краја фабруара наредне године. Укупна инвестиција је вредна око 20 милиона динара. Покрајина је обезбедила 60 одсто, док је из градског буџета издвојен остатак средстава:

- Имајући у виду иницијативу Кикинде да је неопходно уложити финансијска средства у санацију изворишта, ми смо се определили да издвојимо средства за то. Ови бунари нису санирали од кад су изграђени и пуштени у функцију. Мислим да је овај пројекат неопходан, јер на овај начин повећавамо капацитет, с једне стране, а са друге квалитет пијаће воде- рекао је др Радојевић и нагласио да су ресорни секретаријат и Град Кикинда, у претходне три године заједничким средствима, реализовали инвестиције вредне преко 200 милиона динара. Градоначелник Кикинде потврдио је да је санација бунара предвиђена у скоро свим насељеним местима, а они ће чинити саставни део система будуће фабрике воде:

- У врло кратком периоду, имаћемо веома квалитетне бунаре, што ће будуће снабдевање водом учинити бољим. Осим тога, овај пројекат је и базично веома значајан, јер радимо како треба. Што се саме воде тиче, бавимо се бунарима, цевима и на крају ћемо се бавити постројењем и то све чини комплексансистем фабрике воде- рекао је Марков. Бунар у Накову, један од 25 обухваћених пројектом, изграђен је још 1978. године. Пре 15 година претрпео је хаварију и од тада није у функцији. Санација подразумева вађење пумпе и цеви које су упале у бунар и спречиле доток воде, а завршетком радова очекује се боље водоснабдевање Накова, узимајући у обзир да село тренутно има два бунара.

Да гранични прелаз Наково - Лунга, са српске стране, већ у овом тренутку испуњава све услове да почне да ради 24 сата, а рампа буде подигнута за теретни и аутобуски саобраћај, сагласни су Немања Стевановић, државни секретар у Министарству спољних послова и његови домаћини. У присуству градоначелника Павла Маркова и његових сарадника, Николе Лукача, начелника Севернобанатског управног округа, али и гостију из Румуније, данас је извршена и званична примопредаја новоизграђених објеката на нашем делу границе:

- До отварања овог граничног прелаза, крајем 2014. године, дошло је захваљујући великом раду тадашњег премијера, а сада председника Србије Александра Вучића. У међуврему се драстично повећао број путника и возила који користе овај прелаз. То је од огромног значаја за Кикинду и цео регион. Што се нас тиче, ово је технички заокружен пројекат и прелаз може да ради 24 сата. Кад ће бити дозвољен промет аутобуса и камиона зависи искључиво од румунске стране. Наше министарство, ја лично и амбасада Србије у Румунији, на томе ћемо предано радити у наредном периоду. Ту је и проблем са унутрашњом политичком динамиком у Румунији, јер је током последњих неколико година, више пута, дошло до промене извршне власти- рекао је Стевановић и додао да је незахвално прогнозирати кад би то могло да се деси. Истог је става и Павле Марков, градоначелник Кикинде. Он је уверен да ће се то десити, пре или касније:

- Током претходних пет година овуда је прошло више од 800.000 људи и преко 200.000 путничких возила. То јасно илуструје оправданост нашег пројекта. Гранични прелаз Наково- Лунга унапредио је и привредну слику нашег града. Очекујемо да у наредном периоду буде замајац привредног развоја Кикинде и Севернобанатског округа- казао је Марков. Захваљујући око 1,8 милиона евра вредном пројекту “Унапређење повезаности Баната”, финансираном у оквиру Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Румунија Србија, а који је подразумевао и изградњу око осам километара дуге бициклистичке стазе, од Кикинде до саме границе са Румунијом, наш део граничног прелаз добио је све недостајуће садржаје. Додатних 90 милиона динара за реконструкцију и доградњу граничног прелаза обезбедили су Град Кикинда, а делом и Република Србија. Наковчанка Мира Кнежевић сматра да је, након отварања и модернизације прелаза, село живнуло и да Румуни долазе да пазаре. Радош Томашевић из Кикинде, радо бициклом долази у Накову:

- Више не морамо да се крећемо државним путем. Вожња бициклистичком стазом је безбедна и пријатна- признао је он.

Александар Богићевић, помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, и његови сарадници, данас су посетили наш град и разговарали са представницима новокнежевачког удружења пољопривредника. Састанку су, поред осталих, присустовали чланови “Банатске леније”, представници пчеларских удружења из Кикинде и Башаида, али и произвођачи из Банатске Тополе. Имре Кабок, члан ГВ за пољопривреду и рурални развој, рекао је да и ова посет потврђује озбиљност званичника ресорног министаства да се на терену упознају са конкретним проблемима и сугестијама произвођача хране:

- Анализирали смо потребу рада и постојања Пољопривредне стручне службе у Кикинди. Сагласили смо се да су та установи и њени стручњаци веома битни за нашу аграрну средину. Похваљен је наш план руралног развоја. Спадамо у мали круг локалних самоуправа које издвајају значајна средства за пољопривреду- рекао је Кабок. Податак да је Град Кикинда за реализацију мера руралног развоја и за пољопривреднике обезбедила 20 милиона динара, пријатно је изненадила Богићевића. То је, према речима Богићевића, веома добро:

- И на овом састанку смо од воћара, сточара и пчелара чули да је неопходно да представници министарства обилазе домаћинства у селима. Потврдили су да им ови састанци пуно значе, јер могу да укажу на проблеме које их тиште. Говорили смо и о “Програму за младе”, а у Накову смо упознали младе момке који ће се бавити производњом лешника. Тај програм реализујемо три године, а то је једна од мера да се млади задрже у сеоским срединама- признао је Богићевић. Нешто пре састанка у Градској кући, Александар Богићевић и његови сарадници посетили су породично газдинству Радована Зорић из Накова. Он се бави производњом лешника, а у овај посао се упустио пре пет година:

- Пун род очекујем за пет година, али већ имам неки приход. Засад лешника заузима два хектара, а на овој парцели имам 920 стабала и четири сорте. Досад сам у овај посао уложио око 20.000 евра. Имам два сина Дејана и Синишу, па планирам да у догледно време формирам још један засад лешника. Сматрам да држава мора да још више подстицајних средстава издваја за младе људе- казао је Зорић.

У наставку велике друштено одговорне кампање „Не прљај. Немаш изговор“, коју компанија СББ током последњих пет година реализује у многим градовима Србије, па и у Кикинди, данас је очишћен део Доситејеве улице и трга код пијаце. Дан раније, уређени су деловима улица Војводе Путника и Хајдук Вељка. Великој еколошкој акцији, поред осталих, одазвали су се ученици ОШ „Јован Поповић“ и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“. Подршку акцији која за циљ има да Кикинда буде чистија и уређенија, пружила је и локална самоуправа:

- Велику пажњу посвећујемо уређењу града, али и едукацији, и укључењу свих циљних група у разне акције које се током читаве године организују у нашој средини. Наш најважниј задатак јесте очување животне средине. Конкретно, ову акцију је подржало око 60 учесника. Апелујем на суграђане да се одговорније понашају према животној средини, нарочито према локацијама које су сада или недавно саниране- рекла је Мирослава Крнић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Ненад Тешин, менаџер пословне јединице СББ у Кикинди, оценио је да се еколошка свест Кикинда у узлазној линији:

- Важно је да не прљамо и загађујемо животну средину. Нарочито нам је драго што су се овој еколошкој акцији одазвали најмлађи суграђани, основци и извиђачи- рекао је Тешин. Наставница географије у ОШ „Јован Поповић, Оливера Гашић, саопштила је да су се по први пут прикључили акцији „Не прљај. Немаш изговор“ и додала да ученици и просветни радници те градске школе организују еколошке акције. Јована Јочић, ученицу ОШ „Јован Поповић“, позвала је суграђане да више рачуна воде о заштити животне средине.

Нови Едукативни центар Колпинг друштва Србије данас је отворен у Сајану. Према речима Мелинде Томић, директорке Колпинг друштва у нашој земљи, од идеје до реализације отварања Едукативног центра протекле су четири године. У овом објекту окупљаће се мештани из Сајана и околних банатских села, а биће им понуђена квалитетна и адекватна едукација:

- Фокус ће бити на женама, њиховој едукацији и развијању женског предузетништва у руралним срединама. Идеја да отворимо Едукативни центар рођена је пре четири године. Наши донатори су схватили да оснаживање жена и њихова едукација јесу најбољи и најпродуктивнији начин за развој сеоских заједница. Швајцарски Колпинг помогао нам је у реализацији овог пројекта са 75.000 евра- рекла је она. Помоћник градоначелника Кикинде, Шандор Талпаи, изразио је задовољство због отварања Едукативног центра у Сајану:

- Овде ће мештани овладати разним занатима. Добићемо нове фризере, кројаче… Посебно је добро што ће се акценат ставити на женско предузетништво- рекао је Талпаи. Сличног је става и Золтан Тот, председник МЗ Сајан. Он је навео да је Колпинг друштво Србије активности започело у овом селу још 2001. године:

- Седиште Колпинг друштва Србије је, у међувремену, промењено. Од 2009. налази се у Новом Саду. Наша визија да се у Сајану отвори Едукативни центар коначно је постала реалност - рекао је он.