Актуелно

Због слабог прилива средстава, из Фонда солидарности се већ два месеца не исплаћије једнократна помоћ најугроженијим грађанима наше општине. Истовремено, у порасту је број захтева за коришћење средстава овог фонда.

Иначе, из овог фонда уплаћује се месечно 220.000 за народну кухињу. За ђачке ужине школама се исплаћује око 350.000 динара, а Јавном предузећу "Аутопревоз" уплаћује се месечно 500.000 динара за превоз ђака и студената.

Ово су сталне обавезе Фонда солидарности, док се остатак, по приложеном захтевима, одобравао најугроженијим становницима општине у виду једнократне помоћи. Његово финанситање је на добровољној основи и кикиндска предузећа уплаћују колико могу.

Како је последњих месеци економска ситуација све тежа, тако је прилиов новца слабији.

Предник Скупштине општине Кикинда Шандор Талпаи, који је по функцији и председник Фонда солидарности, истакао је да су у току договори са синдикатом о уплати, такозваног, солидарног динара.

- У последња два месеца упућено нам је око 800 захтева за једнократну помоћ, што је четвороструко више од неког редовног броја. Има и грађана који нам се обраћају за измирење дугова за струју, а то, по правилнику Фонда солидарности, није могуће - рекао је Шандор Талпаи и додао да, у сарадњи са Црвеним крстом и Центром за социјални рад, планирају пројекте ради конкурисања за средства из републичких институција за помоћ најугроженијим.

Талпаи је рекао да би новца за једнократну помоћ требало да буде у августу, јер крајем јуна предтају исплате "Аутопревозу" за ђачке карте, као и  школама за ужине.

Реконструкција дна малог и великобг отвореног базена у Спортском центру "Језеро" требало би да буде окончана до 22. маја. Извођач радова је Молерско фарбарско предузеће "Кикинда" коме је Јавно редузеће "Дирекција за изградњу града", као најбољем понуђачу, поверило посао вредан 2.3 милиона динара.

В.д. директора "Дирекције за изградњу града" Едита Дивковић је рекла да је овај подухват био нужан, јер без реконструкције дна, односно санирања пукотина, базени не би били у функцији.

В.д. директора Спортског центра "Језеро" Милован Ранђић, рекао је да ће због временских прилика, купалишна сезона почети нешто раније, 1. јуна. У базен је уграђен нови пречистач за воду, капацитета 10.000 литара на сат.

Проширена су и места поред базена, тако да ће купачи овог лета имати више хладовине. Дограђена је нова и проширена постојећа конструкција за трску. Биће постављено најмање десетак великих сунцобрана. Такође, до краја месеца требало би да терен за "волеј бич" буде насут песком.

Настрешнице са трском биће дограђене и на отвореним базенима у Банатском Великом Селу. Санирани су и затворени бетонски канали око базена, а и у Банатском Великом Селу требало би да буде више хладовине, захваљујући  сунцобранима.

Иначе, овогодишња цена улазнице на отвореним базенима је 200 динара за одрасле и 150 за децу. Цена претплатне карте са 40 улазница је 3.600 динара, што значи да појединачна улазница са ове карте кошта 90 динара. Оне се отплаћују у више месечних рата и већ су у продаји.

Изложба визуелног идентитета Центра за подршку женама , поводом пет година рада невладине организације „Центар за подршку женама“, биће отворена у петак 22. маја у галерији Тера, са почетком у 19 часова.

Ауторка је графичка дизајнерка и активисткиња Центра Миомирка Мила Меланк. Изложба представља пресек најупечатљивијих графичких радова ове ауторке, начињених током  реализације пројеката ове невладине организације, у периоду од 2004. до 2009. године. Реч је о тотал дизајну за ову организацију. Готово све акције, програми и активности прећене су уређеним системом визуелне комуникације, по чему је Центар  постао препознатљив у размерама које далеко превазилазе локални ниво.

Мила Меланк је дипломирала на одсеку за графички дизајн Академије ликовних уметности у Сарајеву, а имала је и сопствени графички студио у Прагу.  Била је арт- директорка у „Ки-пресу“, „Кикиндским новостима“, директорка Информативног центра Кикинда,  а од 2004. године је графичка уредница, новинарка и уредница културе у „Дневнику“ и  недељнику „Кикиндске“.

Под покровитељством Европске комисије и УНЕСКО-а, у суботу је одржана је "Ноћ музеја" у више од 40 земаља. За посетиоце је отворено око 1.900 галерија и музеја, а у Србији је ова најмасовнија културна манифестација у Европи одржана у 40 градова, коју је видело преко пола милиона посетилаца.

И Кикинда је била део "Ноћи музеја", одржане у суботу у нашем граду по трећи пут. Организатори су посетиоцима, у времену од 18 до два часа после поноћи, по цени појединачне карте од 50 динара, понудили богат програм на тему: "Велика Кикинда на прелазу 19. у 20. век" или "3К-велика,nagy,gross".

Посетиоци, а било их је између 2.500 и 3.000, као и лане, и  имали су јединствену прилику да у Народном музеју виде како је Кикинда изгледала пре 100 година, са освртом на њен тадашњи грађански слој.

У свечаној сали музеја одржана је изложба "Фртаљ по фртаљ", где су представљени експонати карактеристични за наведено време - од намештаја, до гардеробе, соба, предмета који су тада употребљавани. У галерији је постављена изложба дечјих ликовних радова насталих у оквиру конкурса "Кикинда 1899". Под називом "Поздрав из Велике Кикинде", представљена је изложба старих разгледница. У ходнику музеја посетиоцима су такође представљени предмети из времена пре једног века, од прибора за јело, опреме за кухињу, до ондашњих фото апарата. У дворишту музеја под иманом "Курија плац", на тезгама су представљени предмети настали у ондашњим занатлијским радионицама. Било је свега - од лицидерских срца, до кожних опанака. Чак је за ту прилику постављен и мањи казан за печење ракије.Посетиоце је забављао дувачки оркестар Добровољног ватрогасног друштва. У манифестацији су учествовали и ученици-волонтери кикиндских школа, који су "шпацирали" или "унтерхалтовали", обучени у гардеробу по тадашњој моди. Музејска продавница сувенира претворена је у - берберницу, баш онакву како је изгледала пре стотинак година.

Неколико излога у центру града специјално је преуређено за ову прилику. У њима су, такође, постављени експонати карактеристични за прошло време.

Центар за ликовну и примењену уметност "Тера" учествовао је у манифестацији са студентима и професорима ликовне уметности из Србије, Италије и Румуније.

Организатори су уложили пуно труда како би  дочарали тадашњи живот и дух градске средине, а општа је оцена да су у томе успели.

Покровитељ овогодишње "Ноћи музеја" у Кикинди била је Општина Кикинда, а спонзори АД Ливница "Кикинда" и  Јавно предузеће "Дирекција за изградњу града".

У суботу је у Кикинди одржано регионално такмичење ученика основних школа Севернобанатског округа под називом "Шта знаш о саобраћају". Осим локалне самоуправе, велики допринос овој смотри дали су: Полицијска управа у Кикинди, Ауто-мото савез Србије-одељење у Кикинди и основне школе у општини.

Ученици су се такмичили на полигону у дворишту Основне школе  "Фејеш Клара", где су радили и тестове,  да би потом показали знање у директном укључивању у саобраћајне сутуације.

Од 12 до 14 часона за саобраћај су у суботу били затворени делови улица око Светосавске, Жарка Зрењанина и Ђоке Радака где су основци показали практично знање.

Највише бодова и прво место освојили су такмичари основних школа кањишке општине. Други су били њихови вршњаци из Сенте, трећи Кикинђани, четврти Ађани, док су пето, односно шесто место освојили основци из Новог Кнежевца, односно Чоке.

Наредне године, како је најавио председавасући Локалног тима за бербедност деце у саобраћају и члан Општинског већа за спорт и образовање Виктор Фелбаб, такмичење на нивоу општине требало би да буде организовано и за предшколце.