Grb Kikinde

Актуелно

Будите информисани...

Обележен Дан ослобођења Кикинде у Другом светском рату

Датум: 06.10.2019.

Представници локалне самоуправе и СУБНОР-а, гости из Беле Цркве и Вршца, али и других борачких организација, данас су обележили 75 година од ослобођења Кикинде у Другом светском рату. Један од најзначајнијих датума у историји Кикинде, 6. октобар, обележен је полагањем венаца на споменик жртвама фашизма у центру града:

- После тешке четири године окупације, Кикинђани су дочекали слободу. Овде је било отежано стварање партизанског одред јер се аутохтоно немачко становништво одавно определило за Трећи рајх и фашизам. Нико није могао да заустави долазак слободе и храбре борце. Кикинда је ослобођена 6. октобра 1944. године. Сва околна банатска места, од Банатског Аранђелова до Башаида и Зрењанина, ослобођена од до 6. октобра- рекао је, поред осталог, у пригодног беседи историчар Лазар Демић. Према његовим речима, више од 600 суграђана страдало је током Другог светског рата:

- Наша је обавеза да негујемо сећања на храбре ослободице, али и невине жртве фашизма. Захваљујући онима који су положили своје животе, ми смо данас слободни- назначио је Демић.

Дан ослобођења обележили и Наковчани

Датум: 05.10.2019.

Свечано је данас било и у Накову. Мештани овог пограничног села обележили су 5. октобар, Дан ослобођења у Другом светском рату. Милан Мајсторовић, председник МЗ Наково, саопштио је да је овогодишњи добитник годишње награде Здравко Боровница. Популарни брка из Накова за “Црвену звезду” је играо од 1976. до 1982. године. На инсистирање ФК “Полет” друга награда намењена је легендарном Милошу Шестићу, у знак захвалности што је богату фудбалску каријеру окончао у Накову:

- На Дан ослобођења, већ по традициј, уприличимо свечану седницу Месне заједнице кад највеће сеоско признање уручимо најистакнутијим Наковчанима. Здравко Боровница био је изузетан фудбалер. Још увек игра за ветеране “Црвене звезде”. Био је и остао велики човек- казао је Мајсторовић . Како баш због фудбалских обавеза Здравко Боровница није могао да дође у Наково, награду је примила његова ћерка:

- Почастована сам одлуком да ову вредну награду заслужи мој отац. Он је био изузетан спортиста, а и даље не може без фудбала. Он је и велики промотер Накова- рекла је Ана Боровница. Честитајући Наковчанима Дан ослобођења Горан Думитров, члан Градског већа, пожелео је домаћинима да наставе са овом лепом традицијом и на овакав начин вреднују резултате знаменитих земљака.

Рускоселци обележили Дан села, најбољима октобарске награде

Датум: 05.10.2019.

Полагањем венаца на споменик жртвама фашизма и уручењем октобарских награда, данас су Рускоселци обележили 5. октобар, Дан Руског Села. Ово место ослобођено је 1944. године, а Црвена армија одатле је започела и операцију ослобођења Кикинде. Председник МЗ Руско Село, Душан Марјановић, званицама и лауреатима октобарске награде, изнео је податке у најважнијим инфраструктурним радовима који су обављени у протеклом периоду. Подсетио је на адаптацију пута између Руског села и Нових Козараца који обухвата и део улице Братства- јединстава, За тај посао утрошено 15,5 је милиона динара. Указао је и на радове у улици Солунских добровољаца и најавио изградњу паркинга у центру села у који ће бити уложено милион динара. И члан ГВ, Миливој Лињачки, осврнуо се на улагања локалне самоуправе путну инфраструктуру, водовод, каналску мрежу Руског Села:

- Завршен је пројекат за изградњу пречистача пијаће воде, а реализација је планирана на пролеће следеће године. У перспективи је и изградња дечијег вртића на иницијативу мештана. То је доказ да се млади запошљавају и оснивају породице- оценио је Лињачки. Највише сеоско признање у виду плакете ове године заслужио је Ненад Петровић, власник фирме „Тримин“ доо:

- Почели смо од мале радионице, а сада запошљавамо 14 Рускоселаца. Ово је награда свих запослених, али и обавеза да у наредном периоду још боље послујемо- поручио је Петровић. Петооктобарску плакету добио је и Душан Беловић, учитељ у пензији. Похвалница је припала СТК „Чарнојевић“ . Стонотенисерке из Руског Села пласирале су се у Прву савезну лигу Србије.

Одржана јубиларна 30. “Трка за срећније детињство”

Датум: 05.10.2019.

Најмасовнија спортско-рекреативна манифестација Црвеног крста, која промовише спорт, здраве стилове живота и хуманост, окупила је данас неколико хиљада малих и великих тркача. Током јубиларне 30. “Трке за срећније детињство”, у чак 27 категорија, опробале су се мама и тате са бебама у колицима, предшколци, ученици основних и средњих школа, али и рекреативци. Срећне руке, овога пута, били су Анабела Шанта из Кикинде и њен синчић Вук. Награђени су викенд одмором на Вршачком брегу. Станислава Хрњак, председница градске Скупштине, честитала је организаторима и свим учесницима:

- Ово јесте велики и озбиљан јубилеј, а мене радује што се сваке године овој манифестације одазове велики број суграђана и житеља околних села, од најмлађих до најстаријих. Ово је и прави пример наше спремности да будемо хумани. Црвени крст има лепу сарадњу са локалном самоуправом и свим другим институцијама. Сви смо се поново окупили да будемо заједно- указала је Хрњак. Промотер овогодишње “Трке за срећније детињство” био је Милан Лисица, рукометаш “Кикинде Гриндеx”, док је Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, честитао Кикинђанима на истрајности:

- “Трка за срећније детињство” једна је од великих и значајних манифестација Црвеног крста. Са Кикиндом је некако ова трка и почела. На посебан начин, Кикинђани сваке године организују “Трку за срећније детињство”. Ја им на томе честитам- поручио је он. Данијела Бјељац, секретарка кикиндског Црвеног крста, навела је да је генерални спонзор “Трке за срећније детињство" компанија "Гриндеx”, а покровитељ локална самоуправа. Пријатељи трке су “Банини- Јаффа” и “Колачић среће” из Београда. Најбољи учесници награђени су вредним наградама.

Изложба о насељавању подунавских Шваба

Датум: 05.10.2019.

У којим временским епохама и са којом намером су се у овај део панонске равнице доселили Немци и оставили дубок траг у култури и привреди овог краја, верно дочарава изложба "Насељавање подунавских Шваба у Војводини". На отварању изложбе у Галерији “Терра” могло се чути да се тај процес етапно одвијао током 17. и 18. века, након што је ратна срећа Турцима окренула леђа. Муктрпним радом колононисти пристигли из северног и западног дела Немачке упустили су се у претварање мочварног у плодно земљиште:

- Овом изложбом желимо да укажемо на део историје Војводине који су креирали људи пристигли из разних крајева Немачке и својим радом допринели да буде на нивоу на ком је данас- рекао је Александар Конечни, председник Немачког удружења Кикинда. Хилда Бански, заменица председника удружења, подсетила је да се насељавање одвијало у три етапе:

- То су Каролинска, Терезијанска и Јозефинска колонизација, у време владавине Карла ВИ, за време владавине царице Марије Терезије и у време Јосифа ИИ. Интересантно је споменути да су 1922. године, сви колонизовани Немци, добили јединствен назив подунавске Швабе. Тако је рођено најмлађе немачко племе. Најмасовније насељавање било је за време Марије Терезије. Тада је настало 30 мањих и 27 већих насеља, па и нашој јавности добро позната: Сент Хуберт, Солтур, Шарлевил, Хајфелд и Масторт- навела је Бански. Отварању изложбе. у организацији Немачког удружења Кикинда, присуствовала је и Станислава Хрњак, председница градске Скупштине:

- Те три колонизације, нарочито у време Марије Терезије, биле су врло драматичне. Тада су многи људи остали без својих домова и живота, јер је од мочваре требало направити житницу. Данас овде живе наследници колониста, који су иза колонизације подунавских Шваба дошли у ове крајеве. Мислим да неправедно мало говоримо о тим деловима историје- констатовала је Хрњак. Отварању изложбе "Насељавање подунавских Шваба у Војводини" присуствовали су председник Националног савета немачке националне мањине, председник Канцеларије за Банат, као и представници Немачког форума из Жомбоља. У склопу изложбе изложени су и радови у теракоти из циклуса "Сеобе" кикиндског вајара Јована Блата.