Актуелно

Полагањем венаца на спомен костурницу на Железничком гробљу и код спомен плоче бригадиру Драгутину Ристићу, у холу Градске куће, као и поворком у центру града, свечано је обележено 105 година од ослобођења Кикинде у Првом светском рату и уласка Српске војске у град. Обележавању су, уз велики број грађана, припадника Војске Србије и борачких организација, присуствовали градоначелник Кикинде, Никола Лукач, Младен Богдан, председник Градског парламента и њихови сарадници.

''Жртва нашег народа била је огромна, тако да је на нама, потомцима тих хероја, да их се сећамо и да негујемо културу поштовања према свима који су положили своје животе да бисмо ми данас били слободни. Дешавања на данашњи дан, 20. новембра, 1918. године, била су увертира у догађај пет дана касније када се Велика Кикинда, уз друге градове Баната, Бачке, Барање и Срема, присајединила Краљевини Србији. Србија је у Великом рату изгубила трећину становништва, тако да и те како знамо шта значи борба за слободу, што нам даје додатну снагу јединства и слоге у очувању наше земље'', рекао је градоначелник.

Ослобођење Кикинде у Великом рату и присаједињење Краљевини Србији представљају један од најзначајнијих датума и модерној историји града:

''Тим важним чином остварена је тежња српског народа у Банату и целој Војводни да се уједини са матицом Србијом. Почетком новембра 1918. године било је јасно да ће Немачка и Аустроугарска изгубити рат. То је довело до тога да се српско становништво у нашем граду организује како би дочекало ослободиоце. У току вечери 18. новембра претходница срске војске почела је да улази у град, а потом два дана касније и припадници Гвозденог пука Кнез Михајло на челу са бригадиром Ристићем. На железничкој станици их је дочекао велики број Срба и показао велику радост'', подсетио је историчар Лазар Демић.

У Великом рату учествовало је око хиљаду Кикинђана на страни Руског царства углавном на румунско – бугарској граници и у Италији.

Женска екипа америчког флег фудбала ''Orange tribe'' из Кикинде по трећи пут освојила је шампионску титулу првака Србије. Чланице ''Наранџастог племена'' успеле су да победе на сва три одржана турнира и освоје прво место у женској флег лиги Србије, тако да имају пехаре из 2019. и 2022. Године, као и најновији из ове сезоне и са велим разлогом се налазе у самом врху најбољих екипа у нашој земљи. Њих су посетили градоначелник Кикинде, Никола Лукач и ДРаган Пецарски, члан Градског већа задужен за спорт и омладину.

’’Кикинда је поносна на ове девојке и њихове тренере, на приказаној љубави, раду и марљивости до сада, што је резултирало да су најбољи клуб у Србији, већ три пута освајајући шампионску титулу. Увек ћемо подржати рад клуба, да се тренинзи и форма подигну на виши ниво и да у наредним годинама постижу још боље резултате и даље чувајући место у самом врху табеле’’, поручио је градоначелник.

Кикиндска екипа има десетак чланица:

‘’Ентузијазам ових девојака ми је фацинантан, љубав према спорту и начин на који му се посвећују даје ми ветар у леђа да и ја напредујем и стечено знање пренесем њима, а оне то узврате одличним играма на терену и освојеним шампионским титулама’’, dodao je председник клуба и тренер, Бранислав Фекете.

‘’Редовно тренирамо, гледамо снимке са утакмица, тренирали смо заједно са мушкарцима како бисмо се припремиле за јаче тимове и мислим да смо баш добро радиле, мењали смо тактику, сви су успоштовали своје задатке и на крају нам се то исплатило’’, надовезала се Јелена Фекете.
 

У Башаиду је одржан 19. Међународни карате турнир, који је ове године окупио преко 120 такмичара из 13 клубова, највише из наше земље, али и Румуније. Спорсткој манифестацији присуствовали су градоначелник Кикинде, Никола Лукач, Младен Богдан, председник Градског парламента и Драган Пецарски, члан Градског већа задужен за спорт и омладину, заједно са представницима Савета месне заједнице.

''Од великог је значаја што се оваква спортска дешавања одржавају у малим местима поготово што се на такав начин пружа прилика за развој и усмерење деце ка здравом животу и правим вредностима које спорт доноси. Башаид је врло добар пример како треба радити са децом у руралном подручју нашег града’’, рекао је Пецарски.

Организатори спортске манифестације, коју су подржали Град Кикинда и Месна заједница Башаид, успели су да наставе традицију одржавања масовних окупљања која промовишу спорт и праве животне свредности:

''Врло сам задовољан на који начин смо успели да организујемо овај турнир јер смо управо на овај начин кроз спорт успели да напунимо школску салу, деци приближили овај спорт и то је оно чему тежимо. Велику помоћ добили смо од Града Кикинде и Месне заједнице'', додао је Радован Балог, тренер Карате клуба Башаид.
 

Удружење пчелара у Кикинди угостило је произвођаче меда из свих градова Војводине како би, поред дружења и разгледања знаменитости нашег града, разменили искуства, послушали предавања и упознали се са новим трендовима у производњи. Кикиндско удружење данас има више од 80 чланова, који у просеку располажу са око 5.000 кошница. Учеснике трибине посетио је и градоначелник Кикинде, Никола Лукач, заједно са својим сарадницима.

''Град Кикинда и кикиндски пчелари имају веома добру сарадњу јер нам је јако стало да наши произвођачи пласирају на тржишту прави, домаћи, квалитетан мед који ће купци увек знати да препознају. Зато смо годинама у програму подршке пољопривредницима како бисмо им олакшали производњу и урадили оно чему сви тежимо, а то је подизање квалитета на виши ниво. Била је ово прилика да се пчелари из целе Војводине упознају и са знаменитостима нашег града, да се упознају са начином сарадње коју остварујемо заједно са нашим пчеларима и да захваљујући размени искустава, пренесу својим колегама позитивне примере добре праксе'', рекао је градоначелник.

Кикиндско удружење једно је најактивнијих, тако да је то била прилика да се на лицу места прикаже на који начин могу да се реализују добри пројекти захваљујући одличној сарадњи произвођача, Града Кикинде и других надлежних институција:

''Организовали смо трибину у оквиру које смо разменили искуства са терена, док смо одржали и неколико стручних предавања у Културном центру. Била је то прилика да се осврнемо на цену која је јако лоша. Ја сам 37 година у пчеларству и никада нисмо имали лошију цену. Ситуација је свуда у Европи таква и дошло је до поремећаја на тржишту што се пресликало и код нас. Према мојим подацима, цена сунцокретовог меда је 1,8 евра што је на историјски ниском нивоу, док је у Мађарској 1,65 евра и то је оно што нас јако мучи'', истакао је Саша Чолак, председник Савеза пчеларских организација Војводине.
 

Град Кикинда, заједно са општинама Нова Црња, Сечањ и Житиште, а уз техничку подршку Регионалног центра за друштвено – економски развој „Банат“ из Зрењанина, ради на пројекту израде „Концепта циркуларне економије“ који је финасијки подржан од стране Кабинета министра за равномерни регионални развој Владе Републике Србије. Члановима Градског већа Саши Танацкову и Небојши Јованову представљен је полазни документ који треба да постави основе за нови економски приступ у будућности Кикинде.

Циркуларна економија је регенеративни економски систем у оквиру којег се производни ресурси, отпад, емисија отпада и енергетски одлив битно смањују успоравањем, заокруживањем и продужавањем енергетских и материјалних циклуса (животних кругова) у производњи. Модел циркуларне економије у потпуној је супротности у односу на постојећу линеарну економију која промовише концепт производње: “Узми (из природе), направи (у процесу производње), искористи и одбаци (на отпад)”.