Актуелно

Поводом физичког напада на ученике ОШ "Мора Карољ" из Сајана на Општинском првенству у одбојци за ученике основних школа које је одржано у ОШ "Жарко Зрењанин", председник Скупштине општине Кикинда Шандор Талпаи упутио јe

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Осуђујем сваки физички напад који се дешава у оквиру образовних институција, а посебно оне који су усмерени против деце, без обзира на њихову националну, или верску припадност. Такође, најоштрије осуђујем организаторе - Одбојкашки клуб "Кикинда" који нису предузели адекватне мере обезбеђења на спортској манифестацији основаца. Као председник Скупштине општине, тражим од организатора да јавно именује кривце због лоше организације.

Уједно, желео бих да поздравим ефикасност радника Полицијске управе Кикинда који су брзом интервенцијом пронашли виновнике овог инцидента.

Овакви догађаји, нажалост, дају повод да се што пре у свим школама у кикиндској општини уведе видео надзор и да се ангажују школски полицајци.

председник СО Кикинда

Шандор Талпаи

Kикиндски књижевник и новинар Милош Латиновић добио је награду Друштва књижевника Војводине за књигу године. Ради се о роману „Џелат у рају“ који је објавила издавачка кућа „Стилос“.

У жирију су били: Владимир Гвозден, Фрањо Петриновић и Ђорђе Писарев.

Латиновићу је награда уручена на годишњој скупштини Друштва књижевника Војводине, одржаној 20. децембра у Сомбору.

Члан Општинског већа за културу Милош Латиновић уприличио је синоћ пријем за председника Матице српске Чедомира Попова, проф.др Љубомирку Кркљуш и академика Василија Крестића. Након пријема, у свечаној сали Скупштине општине Кикинда, одржано је предавање поводом деведест година од присаједињења Баната, Бачке, Барање и Срема матици Србији.

Академик и председник Матице српске Чедомир Попов, који је отворио свечаност, рекао је да у овом тренутку морамо очувати националну свест и јединство, јер је опстанак нације и државе приоритет српског народа.

- Присаједињење Војводине учињено је 25. новембра 1918. године да би се заједно са српском државом ушло у ширу заједницу-рекао је Попов - Ми у Матици српској, негујући тај датум, сматрамо да је то био капитални догађај који је омогућио стварање српске државе.

Проф.др Љубомирка Кркљуш говорећи о историји војвођанских Срба истакла је да је испуњена вековна тежња да се присаједине матици Србији:

- Више од трећине добровољаца у српској војсци у Првом светском рату стигло је из Војводине. Иако је Србија била победница свим мањинама у Војводини била су загарантована иста права, а право гласа добиле су и жене.

Академик Василије Крестић рекао је да су наши преци који су одлучили да се присаједине Србији имали много више политичког искуства које је стечено док су живели у туђој држави. Борба за очување националног интегритета била је најважнија.

Завод за родну равноправност у четири војвођанске општине: Житишту, Бачу, Руми и Кикинди, реализоваће програм чији је циљ отварање Инфо-шалтера. Тим поводом, председница Општине Јагода Толицки са сарадницима, представници Центра за социјални рад, Полицијске управе и Националне службе за запошљавање, одржали су данас радни састанак са директорицом Завода за родну равноправност Весном Шијачки која је истакла:

-Ово је пилот програм којим ми намеравамо да обезбедимо услове за адекватно информисање грађана и грађанки када је у питању заштита њихових права и разне информације које се тичу запошљавања, едукације и свих мера које се спроводе у Војводини у циљу политике једнаких могоћности.

Завод за равноправност полова основан је 2004. године и на оснивачкој скупштини усвојена је Декларација о равноправности полова чиме је утемељен правни оквир у Војводини за област равноправност полова. За кандидаткиње које су заинтересоване за учешће у овом програму биће организован семинар.

-У свакој општини ће бити по један Инфо-шалтер на коме ће радити по једна жена са евиденције незапослених-објашњавања Весна Шијачки- Ми ћемо по три заинтересоване кандидаткиње едуковати и оспособити за рад у случају да нека од њих буде спречена да ради. Шалтер ће почети да ради 1. марта и с обзиром да је пилот пројекат, радиће четири месеца.

Жене нису угрожене само физичким и психичким насиљем, жене теже долазе до запослења у односу на мушкарце и дуже чекају на посао.

У дечијем диспанзеру у просеку се прегледа 150, а у школском 100 деце дневно. Гужве нису неуобичајене за ово доба године, каже шефица Диспанзера др Славица Радочај, педијатар. Деца најчешће оболевају од упала доњих и горњих дисајних путева: грла, бронхија, а има и упала плућа. Код старије деце упале плућа лече се амбулантно, а млађа деца се чешће хоспитализују.

-Гужве се стварају и због недостатка лекара - објаснила је др Радочај - У школском диспанзеру раде свега три лекара, те молимо родитеље за стрпљење.

С обзиром да ће ускоро распуст и деца ће бити изолована, у диспанзеру очекују да ће се и број болесне деце смањити. Савет педијатра јесте да родитељи деци дају што више топлих напитака, чајева, витамина Ц, те воћа и поврћа. Неопходно је и да се сваког дана проветравају просторије у којима бораве деца и да избегавају велике скупове.