Grb Kikinde

Актуелно

Будите информисани...

“Совембар” је једна од три најважније градске манифестације

Датум: 23.11.2018.

Седмо издање манифестације " Новембар-месец сова” потврдило је да се популарном “Совембру” највише радују деца и љубитељи птица. Највеће урбано зимовалишту сова утина на планети налази се у центру нашег града, а манифестација је покренута у част јединственог природног феномена, али и едукације, пре свега, најмлађих суграђана. Управо су они изложили своје креативне радове у сали “Партизана”:

- “Совембар” је једна од три најважније градске манифестације са призвуком туристичких програма. Можда је најмлађа, али је добила и највећи светски публицитет. Не заборавимо да је ББЦ већ правио репортажу, да их очекујемо поново, а такође и други телевизијски програми, који се баве екологијом и природом, били су у Кикинди управо звог сова и “Совембра” - рекао је Саша Танацков, члан ГВ. Он је нагласио да је важан аспект „Совембра“ управо онај образовни, јер најмлађи суграђани уче о важности очувања станишта сова у Кикинди. Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, појаснио је да се данас приступило и првом бројању сова. Орнитолозима су помагали кикиндски ученици:

- Утине тек стижу, тако да се њихова велика бројност тек очекује. Пре петнаестак дана обишли смо трг. Тада смо избројали око 100 јединки што је добра бројност за почетак новембра, али морамо узети у обзир да је тад било 15 степени. Први хладни дани тек долазе, а оно што се види у околним државама, где колеге такође обилазе утине, јесте да ће ове године бројност бити поприлично велика. То нас радује и због чињенице да имамо пуно најављених група посетилаца- казао је Ружић. До почетка децембра, у Кикинди су планирани стручни скупови, разне изложбе, креативне и интерактивне радионице, квиз знања, као и посете градским и сеоским вртићима. Орнитолози су 2009. године у центру нашег града избројали чак 743 сове.

Школска шума посађена и у Сајану

Датум: 23.11.2018.

Испред некадашње немачке школе у Сајану, у улици Јаноша Хуњадија, али и у центру села, данас је посађено око 120 садница украсних стабала, лишћара и четинара. Школску шуму посадили су ученици ОШ “Мора Карољ”, уз стручну помоћ расадника “Викумак” из Иђоша и запослених у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој. Еколошком акцијом је обухваћен и простор око сеоске амбуланте, Месне заједнице пијаце:

- Ово је пета по реду Школска шума у нашој средини, а ранијих година формиране су у Кикинди, Банатској Тополи, Иђошу и Новим Козарцима. До сада су ђаци посадили око 1.000 садница. Сваку садњу прати и наше едукативно предавање. Деца воле што радимо заједно. Имају велики број питања, јако се интересују за ову тему, а оно што је најбитније, после брину о стаблима које су засадили – истакла је Мирослава Крнић из секретарка Секретаријата за животне средине, пољопривреду и рурални развој. И Роберт Тапаи, заменик директора ОШ “Мора Карољ, задовољан је како је протекла садња Школске шуме, али и садница у центру села:

- Драго нам је што ће део села бити пошумљен и што су ђаци добили прилику да учествују у овом послу . На овај начин, научиће да чувају животну средину - навео је Тапаи.

Стогодишњица ослобођења Кикинде из угла младог историчара

Датум: 22.11.2018.

Кикинђани су за промоцију монографије “Присаједињење 1918. године у светлу Велике Кикинде: перпсективе и изазови“ , аутора Срђана Сивчева, показали велико интересовање, па се у Културном центру тражило место више. У оквиру богатог петодневног програма обележевања сто година од ослобођења нашег града у Првом светском рату и присаједињена Краљевини Србији, млади историчар је рекао да се у овај подухват упустио, како би читаоци научили нешто ново о историји града за време трајања Првог светског рата, као и о пресудним тренуцима ослобођења Кикинде и присаједињења Краљевини Србији:

- Базирао сам се на комплетан историјат града за време Првог светског рата и новембарских догађаја 1918. године, а захватио сам и период до краја 1919. године и разграничења са Румунијом у Банату. Осећао сам се позваним и дужним да, у форми књиге, пружим допринос обележавању стогодишњице ослобођења Кикинде и на тај начин се одужим нашим прецима, али и да нешто оставим будућим поколењима- рекао је аутор монографије “Присаједињење 1918. године у светлу Велике Кикинде: перпсективе и изазови“. Станислава Хрњак , председница градске Скупштине, честитала је Срђану Сивчеву на уложеном труду и подсетила да ово није његово прво дело:

- Стварно се потрудио да представи живот наших предака у најтурбулентнијем и најтежем периоду, али и кад је дошао тренутак да се Војводина присаједини Србији. Радоваћу се уколико ова књига буде у свакој нашој школској библиотеци, наравно поред Народне библиотеке “Јован Поповић”. У плану је штампање додатног тиража који ће послужити као приручник онима који желе да знају више. Апелујем на професоре историје да узму у обзир ово дело и да на допунској настави и секцији историје о томе упознају ђаке- казала је Хрњак.

Да женско предузетништво више не буде неискоришћен потенцијал

Датум: 22.11.2018.

Округли сто о женском предузетништву окупио је овдашње предузетнице које су изнеле своја искуства и запажања, а реализован је у оквиру пројекта " Женско предузетништво - неискоришћен потенцијал друштва". Заједно га реализују Град Кикинда и “Панонска иницијатива”, а финансира се из буџета Републике Србије, а на основу Програма који спроводи Кабинет министра за иновације и технолошки развој:

- Скуп „Изазови и шансе за жене предузетнице“ искористиле смо да чујемо примере из праксе кикиндских предузетница и њихових колегиница из наше околине, али и да сазнамо са којим се конкретним изазовима оне сусрећу. Нису изоставиле и да укажу на шансе које су им омогућиле да започну сопствени бизнис и да се одрже у првој, односно другој кризној години. Сматрам да су оваква окупљања жена предузетница и више него потребна - поручила је Драгана Дукић, извршна директорка удружења "Панонска иницијатива", док је Миодраг Булајић, члан ГВ, навео да је женско предузетништо неискоришћен потенцијал нашег друштва и локалне заједнице. Он се заузео за даљу снажну афирмацију женског предузетништва:

- Наш град жели да системски реши ово важно питање, али и да, покретањем различитих програма и пројеката, помогнемо развој предузетништва. Ниједна прича није толико аутентична као афирмативна прича успешних предузетница које говоре о њиховом развојном путу, који није лак и једноставан - казао је Булајић.

Рускоселци питали, а градоначелник и чланови ГВ одговарали

Датум: 22.11.2018.

Седница Градског већа одржана је у Руском Селу, па су мештани били у прилици да поставе питања градоначелнику Кикинде, Павлу Маркову, члановима Градског већа и секретарима Секретаријата. Рускоселце је највише интересовала судбина државног земљишта које се издаје у закуп, а било је речи и о радовима у Дому културе и другим сеоским објектима:

- Што се тиче делокруга локалне самоуправе, уверен сам да смо пружили ваљане и конкретне одговоре. На сва питања смо одговорили и разјаснили неке недоумице. Рекли смо да ћемо учинити све што је до нас, а изразили смо и спремност да, уколико затреба, ургирамо код виших надлежних инстанци. Мештане смо упознали и са плановима у идућој години који се односе на завршетак реконструкције пута Руско Село - Нови Козарци и неких улица, попут Солунских добровољаца. Ради се о инвестицијама које се мере милионима - навео је Марков. Председник МЗ Руско Село, Душан Марјановић, сматра да је састанак градских фунцкионера са мештанима био веома конструктиван:

- Заиста је добро што се седнице Градског већа одржавају у селима. То је прилика да се градоначелник и његови сарадници, на терену, у непосредној комуникацији, упознају са актуелним проблемима мештана - истакао је Марјановић и додао да су мештани били искрени и да их изнети проблеми заиста и највише тиште. Бошко Добранић, председник УО ЗЗ “Руско Село”, пожалио се да задругари не могу да уђу у посед 88 хектара укњиженог земљишта. Задругаре је, додао је он, додатно забринуо недавни допис у ком се наводи да ће реституцијом државног земљишта бити обухваћене и њихове парцеле:

- Задругари на тако нешто неће пристати. Градоначелник је обећао да ће нам помоћи да решимо овај проблем – рекао је Добранић.