Актуелно

 У оквиру пројекта "Заштита културног наслеђа " који општина Кикинда реализује са Западним универзитетом из Темишвара, данас је у Народном музеју отворена изложба фотографија насталих током теренског истраживања у седам места српског и румунског Баната. Пројекат вредан нешто више од 300 хиљада евра, започет је ове, а трајаће до априла наредне године. Смисао пројекта јесте да културно наслеђе овог поднебља постане атрактиван туристички производ и нађе се на туристичкој мапи Баната:

-Врло је важно што је наш партнер Западни универзитет из Темишвара, и што је Кикинда постала својеврсна капије актуелне и будуће сарадње са парнерима из Румуније- саопштио је Саша Танацков, секретар Секретаријата за локални економски развој и туризам.

Пројект менаџерка проф. др Отилија Хедешан,истакла је да је ово досад највеће и најсвеобухватније истраживање у Банату, које за циљ има интензивнији туристички развој ове регије.

 Да би овдашњим фармерима помогли да унапреде постојећа теротетска знања, али и отклоне евентуалне дилеме у вези са применом и поштовањем законске регулативе, Јавна агенција за пољопривреду и малу привреду је, у сарадњи с удружењем "Банатска ленија", уприличила стручно предавање. О унапређењу добре млекарске праксе индивидуалних произвођача млека у северном Банату, говорили су стручњаци агро консултантске куће "Таурус":
- Говорили смо о кључним стварима која се тичу унапређења квалитета произведеног сировог млека на фармама. Суштина је да сточар поседује квалитетан производ који може да понуди било којој млекари- навео је Јањатовић.
Никола Филиповић, председник УО "Банатске леније", указао је да проблема у сточарској производњи има и превише, али да је од кључног значаја прилагођавање фармера важећим законским регулативама.

 Манифестација " Новембар-месец сова у Кикинди“, и овога пута била је довољно инспиративна ученицима који су ове симпатичне и корисне птице отелотворили у глини, папиру, пластици и другим материјалима. Њихови маштовити радови и знање о највећем зимовалишту сова утина на планети, пријатно су изненадили и Милана Ружића, председника Центра за заштиту сова Србије. Захваљујући његовом ангажовању, Кикинду све чешће походе орнитолози и љубитељи природе из целог света. Сове су, нема дилеме, заштитни знак Кикинде:

-Сове су у прилично добро стању и јако лепо ухрањене. Најбољи су савезници нашим пољопривредницима. Данас смо избројали 442 јединке. Да би сове остале у Кикинди, битно је да људи схвате колико су оне осетљиве. Свако неразумно понашање може бити јако штетно- каже Ружић.

 Круг хладњаче за анимални отпад Јавне агенције за пољопривреду и малу привреду, оплемењен је са 420 младица сибирског бреста. Велика еколошка акција проистекла је из општинског конкурса за заштиту животне средине. Удружењу пољопривредних произвођача "Банатска ленија" је на том конкурсу, одобрен износ од око 270 хиљада динара. Средства су опредељена за набавку садног материјала и реализацију овог лепог еколошког пројекта. Младице сибирског бреста посадили су ученици ОШ "Свети Сава" и Средње стручне школе "Милош Црњански":

-Мислим да ћемо на овај начин допринети повећању пошумљености наше општине-оценио је Никола Филиповић, председник УО удружења "Банатска ленија".

Миодраг Булајић, ресорни члан ОВ, акцентовао је значај едукативног и образовног приступа овој проблематици, и додао да је веома важно што су деца главни промотери еколошких акција.

 Представнице Центра за активно друштво презентовале су данас резултате шестомесечног истраживања о положају младих у општини Кикинда. Истраживањем је било обухваћено око 500 средњошколаца, а реализовано је у сарадњи сa Канцеларијом за младе:

-Истраживање је једнo од активности у креирању новог Локалног акционог плана за младе у општини Кикинда, за период до 2020. године-рекла је Биљана Стојановић, координаторка Канцеларије за младе.

Млади испитаници су као велик проблем навели доступност и конзумирање психоактивних супстанци. Није то, међутим, једини поражавајући податак овог истраживања:

-Податак који је алармантан јесте да 28 одсто младих, од 15 до 19 година, имају мисли о самоубиству. То је нешто на чему се мора радити-навела је Ивана Симић, заступница Центра за активно друштво.