Актуелно

14.06.2012.

Штета на њивама коју су протеклих седмица изводећи геофизичка испитивања начинили радници НИС-а, биће плаћена по ценама које одговарају мештанима Руског Села. Исплата првих одштетних захтева које је досад предало око 1.000 Рускоселаца почеће за петнаестак дана, а они ће бити обрачунати по ценовнику са којим су се мештани сложили. Ово је суштина, у среду увече, постигнутог договора заменика генералног директора НИС-а Ришатa Исламовa и саветника генералног директора ове компаније Бранка Радаковића,  и делегације рускоселских земљорадника.На основу НИС-овог ценoвника који за квадратни метар погаженог усева предвиђа 10  динара, биће додата још два:
-За угажено жито цена неће бити 10 динара по квадрату него 12, а кукурура 17,5 динара уместо 15,5. Квадратни метар угаженог сунцокрета ће уместо 10,5 износити 12,5 динара. На основну цену за штету коју проузрокују вибро машине, тражили смо још додатна четири динара по квадатном метру на име  отежане обраде, а 5,5 динара на име уношења и ратурања стајњака. Уважен је и захтев за додатних 3,8 динара на име риголовања- каже председник МЗ Руско Село Имре Кабок који је присуствовао преговорима.

На састанку је прецизирано да ће у грађевински рејон села и баште радници НИС-а моћи да улазе искључиво уз сагласност власника, што  од средине априла, од када трају геофизичка испитивања, није био случај. Из тог разлога Рускоселци су са тридесетак трактора два дана држали у блокади механизацију НИС-а, не дозвољавајући им да обављају геофизичка испитивања:
-Поносам сам на мештане што током блокаде није било никаквих чарки са радницима НИС-а, нити оштећења њихове имовине. Имам утисак да врх компаније није био упознат са свим околностима на терену, и да су тек у непосредном разговору са нама, сазнали о чему се ради- навео је Кабок.
Овогодишња геофизичка ипситивања вредна су око 4,5 милиона евра. Обухватају површину од 350 квадратних километара, на којима се трага за новим комерцијалним налазиштима нафте и гаса:
-Приликом извођења геофизичких радова штете су неминовне. Наша компанија не бежи од одговорности и правичне наккнаде штете. Током протекле године све причињене штете су у потпуности исплаћене. Истраживања се изводе у складу са усвојеном Стратегијом геолошких истражних радова од 2011. до 2020. Године, у шта ће бити инвестирано око 450 милиона евра- саопштио је представник НИС-а Ненад Станојевски.

14.06.2012.

Штета на њивама коју су протеклих седмица изводећи геофизичка испитивања начинили радници НИС-а, биће плаћена по ценама које одговарају мештанима Руског Села. Исплата првих одштетних захтева које је досад предало око 1.000 Рускоселаца почеће за петнаестак дана, а они ће бити обрачунати по ценовнику са којим су се мештани сложили. Ово је суштина, у среду увече, постигнутог договора заменика генералног директора НИС-а Ришат Исламов и саветника генералног директора ове компаније Бранка Радаковића  и делегације рускоселских земљорадника.На основу НИС-овог ценивника који за квадратни метар погаженог усева предвиђа 10  динара, биће додата још два:
-За угажено жито цена неће бити 10 динара по квадрату него 12, а кукурура 17,5 динара уместо 15,5. Квадратни метар угаженог сунцокрета ће уместо 10,5 износити 12,5 динара. На основну цену за штету коју проузрокују вибро машине, тражили још додатна четири динара по квадатном метру на име  отежане обраде, а 5,5 динара на име уношења и ратурања стајњака. Уважен је и захтев за додатних 3,8 динара на име риголовања- каже председник МЗ Руско Село Имре Кабок који је присуствовао преговорима.
На састанку је прецизирано да ће радници НИС-а у грађевински рејон села и баште моћи да улазе искључиво уз сагласност власника, што  од средине априла, од када трају геофизичка испитивања, није био случај.
Из тог разлога Рускоселци су са тридесетак трактора два дана држали у блокади механизацију НИС-а, не дозвољавајући им да обављају геофизичка испитивања у потрази за новим изворима нафте:
-Поносам сам на мештане што током блокаде није било никаквих чарки са радницима НИС-а, нити оштећења њихове имовине. Имам утисак да врх компаније није био упознат са свим околностима на терену, и да су тек у непосредном разговору са нама, сазнали о чему се ради- навео је Кабок.
Овогодишња геофизичка ипситивања вредна су око 4,5 милиона евра. Обухватају површину од 350 квадратних километара, на којима се трага за новим комерцијалним налазиштима нафте и гаса:
-Приликом извођења геофизичких радова штете су неминовне. Наша компанија не бежи од одговорности и правичне наккнаде штете. Током протекле године све причињене штете су у потпуности исплаћене. Истраживања се изводе у складу са усвојеном Стратегијом геолошких истражних радова 2011- 2020. години у шта ће бити инвестирано око 450 милиона евра- саопштио је представник НИС-а Ненад Станојевски.

14.06.2012.

На платоу испред улаза на отворене базене СЦ „Језеро“ започела је монтажа десетак елемената скејт парка који ће љубитељима овог екстремног спорта бити доступан до краја месеца, када је предвиђено отварање. Кикинда ће се на овај начин придружити малом броју градова у Војводини који могу да се похвале да поседују скејт парк:
-Приликом израде Локалног акционог плана,  наши млади суграђани изразили су жељу да и они добију скејт парт. На њихову иницијативу, укључили смо се у реализацију овог пројекта вредног око пет милиона динара. Финансије је локална самоуправа-каже председник Савета младе општине Кикинда Жељко Лечић, и подсећа да је изградња скејт парка започела пре месец и по.

Скејт парк биће ограђен, а предвиђено је постављање клупа и јавне расвете што ће скејтерима и онима који се добро осећају у ролерима, омогућити да током вечерњих сати уживају у вожњи и дружењу:
- Димензије скејп парка су  30 пута 26 метара. Монтажа  елемена завршиће се за шест до седам дана. Ово ће засигурно бити један од најлепших објекта те врсте у Србији. У Војводини скејт паркови постоје у новом саду, Зрењанину и Новом Бечеју – каже Новосађанин Милан Бабић, дугогодишњи скејтер и један од монтажера елеманата.

13.06.2012.

Присуство двадесет пољочувара на подручју кикиндске општине значајно је смањило али не и искоренило пољске крађе. У опису рада пољочуварске службе која  функционише три године је и  евидентирање неовлашћене сече стабала, намерно паљење стрњике или бацање ђубрета по атару:

-У последње време највише смо обилазили повртњаке и воћњаке  на потезу Олуш крај наковачког пута, код насеља Стрелиште и на Водицама. Евидентирали смо три веће крађе кромпира . Две су се десиле у Кикинди, а једна у Иђошу. Пред нама је жетва пшенице.  У сарадњи са Одсеком за ванредне ситуације настојаћемо да овај важан посао протекне у најбољем реду- каже радник Пољочуварске службе Јован Панић,и упозорава да је забрањено паљење стрњике.
Панић наводи да су пољочувари досад у кикиндском атару евидентирали 180 мањих и већих дивљих депонија. Истиче и да неодговорни појединци не могу да се ослободе рђаве навике да шут бацају поред њива, а има случајева када бацају и животињске лешеве.

13.06.2012.

Кикиндско Народно позориште организоваће од 18. до 24. јуна трећи Међународни позоришни фестивал малих сцена, на којем ће наступити театарске куће из Словеније, Мађарске и Србије. Фестивал ће у понедељак отворити Гледалишће из Копра породичном драмом о кукавичијем јајету „Тест“ у режији Нени Делеместре. Дан касније публика ће гледати комад „Државни лопов“ у режији Стипана Филаковића који ће извести Хрватско казалиште из Печуја:
-Глумци Културног центра из Новог Сада у среду ће се представити комадом „Кос“ који је режирао Филип Марковиновић,  a ми домаћини,  представом  „Сава Савановић- вампирска симфонија“.   Комад по тексту Данице Николић режирао је Никола Завишић.

У петак су на програму „Радници умиру певајући“. Представа у продукцији Битеф театра која говори о положају радничке класе у дашњој Србији је на овогодишњем Стеријином позорју освојила три награде, и то за најбољу представу, за текст савреме драме и режију коју је потписала Анђелка Николић. У суботу ће публика уживати у представи Атељеа 212 „Плодни дани“ коју је је режирао Борис Лијешевић. У њој играју Исидора Минић, Милена Предић, Радмила Томовић, Бранка Шелић, Милица Михајловић, Небојша Илић и Бојан Жировић. Тај комад је на овогодишњем Стеријином позорју изведен у селекцији националне дртамеи  позоришта. Последњег фестивалског дана Српско народно позориште извешће „Пресрећне људе“ у  режији Предрага Штрпца- најављује директор директор Народног позоришта Бране Марјановић.
Међународни позоришни фестивал малих сцена је такмичарског карактера. Биће додељене награде за најбољу представу, глумца и уметнички допринос. Домаћини очекују да ће публику привући и пратећи програм. Предвиђено је да се од 18 сати играју представе за децу. Сваке вечери у позоришном клубу планиране су клупске свирке.