Aktuelno

Poslednje padavine, kada je u kikindskoj opštini sa sedam dana palo blizu 50 litara kiše po kvadratnom metru, dobro su došle, ali za pšenicu i strna žita gotovo da su okasnele, jer su suša i vrućine, praktično, prepolovile očekivani prinos.
Ovo je generalna ocena stručnjaka i poljoprivrednika, izrečena na današnjem "Danu polja strnih žita", koji tradicionalno organizuje kikindska Poljoprivredna stanica, na svojim oglednim parcelama kod "Kinđe".
Inače, u ataru kikindske opštine jedenas je zasejano oko 14.500 hektara pšenice. Kako je rekao stručni saradnik za ratarstvo i povrtarstvo u Poljoprivrednoj stanici Zoran Simić, jesen i zima bili su idealni, što je nagoveštavalo izuzetan rod.
-Nažalost, odsustvo snežnoh pokrivača, niske prolećne padavine, suša i neuobičajeno toplo vreme, praktgično su prepolovili rodni potencijal i sada se možemo nadati prosečnom prinosu od oko 3,5 tona po hektaru - rekao je Simić i dodao da bi na lakšim terenima njena žetva trebalo da počne već za desetak dana, a najveće posledice suše osetiće se kod jarog ječma.
Profesor dr Miroslav Malešević sa novosadskog Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo reekao je da je ovo godina u kojoj je agrotehnika imala odlučujući uticaj u konačnom prinosu.
- Oni proizvođači koji su jesenas primenili sve mere predviđene strukom, imaju čemu da se nadaju. Strna žita nisu imala kišu kada je bila najpotrebnija, a ove padavine samo će da ublaže loš rod. Naravno, nakon poslednjih kiša bilo bi dobro da  ovo zahlađenje  potraje kako bi sazrevanje bilo umerenije, a kvalitet zrna bolji. Teško je proceniti prinos u ovom trenutku. Smatram da će u ovom delu Banata iznositi od tri do tri i po tone po hektaru. Ohrabrujuće je i to što su se cene pšenice porasle na evropskim i svetskim berzama - rekao je Malešević.
Mokrinčanin Dragomir Dobrosavljev posejao je jesenas oko 300 hektara pšenice.
- Poslednja kiša donekle je ublažila posledice suše, ali je definitivno okasnela. Kako procenjujem, rod je umanjen za oko 30 odsto. Biće dobro ako se nastavi tendencija rasta cene žita. Bude li 12 dinara po kilogramu, mislim da je najbolje prodati je odmah, jer će troškovi njenog lagerovanja biti veliki i neće nam se isplatiti da na jesen čekamo višu cenu - smatra Dobrosavljev.