Aktuelno

Veliki hrišćanski praznik Bogojavljenje i ove godine je u kikindskom kraju obeležen tradicionalnim plivanjem za Časni krst. Na dve lokacije – kikindskom Starom jezeru i jezeru Strelište u Novim Kozarcima – desetine hrabrih učesnika prkosilo je hladnoj vodi, pokazujući snagu vere i poštovanje prema narodnim običajima. Na 12. po redu organizovanom plivanju u Kikindi, koje su realizovali Ronilački klub ''Orka'', gradska uprava i Crkvena opština, učestvovalo je 28 plivača. Iako je do cilja tehnički prvi stigao Matija Ratko, on je, u duhu viteštva, krst predao najmlađem učesniku, Veljku Popovu. Istovremeno, trinaesto po redu plivanje na jezeru Strelište u Novim Kozarcima obeležio je istorijski trenutak – prva je do krsta doplivala dvadesetšestogodišnja Aleksandra Bogojević, u konkurenciji od 13 učesnika. Svečanoj atmosferi prisustvovao je i gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan sa svojim saradnicima, koji je pohvalio sve učesnike, a naročito one najmlađe.

''Uprkos niskim temperaturama i ovog puta smo videli izuzetan odziv naših sugrađana koji su zaplivali za bogojavljenski krst. Veliko priznanje zaslužuju svi takmičari, posebno deca od svega dvanaest godina koja su pokazala neverovatnu hrabrost. Danas smo, ujedinjeni u duhu tradicije, na dostojanstven način proslavili ovaj praznik čuvajući naše nasleđe,“ izjavio je gradonačelnik Bogdan.

Mladi Mokrinčanin, učenik OŠ „Vasa Stajić“, nije krio uzbuđenje zbog ovog čina:

''Dugo sam želeo da učestvujem u ovoj tradiciji i ta želja mi se konačno ispunila. Treniranje vaterpola mi je sigurno olakšalo plivanje u hladnoj vodi. Roditelji su u početku bili pomalo zatečeni mojom odlukom, ali su mi na kraju pružili punu podršku,“ ispričao je mladi Veljko.

Matija Ratko, kojem je ovo bio peti put da učestvuje, naglasio je da suština nije u pobedi:

''U bogojavljenskom plivanju najvažnije je ispoštovati običaj i ući u vodu, a ne ko će prvi dodirnuti krst. Ovo mi je drugi put da pobedu prepuštam mlađima, jer je to smisao ovog praznika,“ poručio je Ratko.

Nakon što je iznela krst iz vode, Aleksandra je podelila svoje utiske:

''Deceniju sam čekala pravi trenutak da se prijavim, ali su me u tome ranije sprečavale obaveze na Vojnoj akademiji i u školi. Neopisivo sam srećna i ponosna što sam baš u svom debitantskom nastupu uspela da prva stignem do cilja,“ naglasila je Bogojevićeva.

Manifestaciju u Kozarcima uspešno su organizovali Mesna zajednica i Srpska pravoslavna crkvena opština, nastavljajući tradiciju koja svake godine okuplja sve veći broj posmatrača i vernika.
 

Opšte udruženje preduzetnika u Kikindi tradicionalno je, uz prisustvo članova i gostiju, obeležilo svoju krsnu slavu – Bogojavljenje. Svečani čin rezanja slavskog kolača obeležio je nastavak tradicije duge skoro dve decenije, dok je ulogu ovogodišnjeg kuma preuzeo Aleksandar Ronto, poznati lokalni zanatlija i vlasnik saračke radnje. Svečanosti su prisustvovali i Dejan Pudar, zamenik gradonačelnika, Tihomir Farkaš, član Gradskog veća, Nebojša Jovanov, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, kao i pomoćnica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski, koja je potvrdila snažnu vezu između Grada i malih privrednika.

''Preduzetništvo vidimo kao najvažniji stub lokalne ekonomije. Grad će nastaviti da pruža ruku saradnje svima koji se odvaže na sopstveni biznis, posebno u ovim nepredvidivim vremenima. Cilj nam je da svaka firma u Kikindi ne samo opstane, već i napreduje,“ zaključila je Jakšić Kiurski.

Pored svečanog dela, skup je bio prilika za osvrt na trenutno stanje u privatnom sektoru. Udruženje, koje broji oko 80 aktivnih članova, ostaje ključna tačka oslonca za sve koji posluju u ovom gradu. Predsednik Udruženja, Siniša Pašić, naglasio je da je primarni cilj organizacije olakšavanje svakodnevnog poslovanja preduzetnicima:

''Naš fokus je na konstantnom unapređenju ambijenta za rad i zajedničkom rešavanju izazova. Ohrabruje podatak da broj novootvorenih firmi premašuje broj onih koje se gase. Tu smo da budemo servis svim kolegama, naročito kod pripreme konkursne dokumentacije i pružanja stručnih informacija,“ istakao je Pašić.

Ovogodišnji kum slave, Aleksandar Ronto, čija se radnja bavi preciznom izradom kožne galanterije, izrazio je zadovoljstvo zbog ukazane časti:

''Biti kum slave Udruženja koje je uvek tu da nam pruži pravovremene informacije i pomoć velika je privilegija. Svojim kolegama u ovoj godini želim pre svega stabilnost i poslovne uspehe,“ poručio je Ronto.
 

U Kikindi je, u Kulturno-sportskom centru „Jezero" uspešno održan tradicionalni Međunarodni turnir „Zavišić – Vadleve". Organizator ovog sportskog događaja bio je Stonoteniski klub ''Galadska", a turnir je okupio oko 120 mladih takmičara iz Srbije, Mađarske i Rumunije. Svečanom otvaranju turnira prisustvovala je Jelena Čudanov, predsednica Sportskog saveza Kikinda, koja je istakla značaj kontinuiteta ove manifestacije.

''Kao i prethodnih godina, održan je tradicionalni turnir u stonom tenisu koji su podržali Grad Kikinda i Sportski savez. Veoma nam je drago što smo ponovo bili domaćini velikog broja takmičara iz zemalja u okruženju. Ovakav turnir zaslužuje stalnu podršku jer se radi o vrhunskoj organizaciji koja promoviše najlepše sportske vrednosti“, izjavila je Čudanov.

Prisutnima se obratio i Strahinja Mršić, predsednik STK „Galadska“, koji je izrazio veliko zadovoljstvo odzivom učesnika, ali i radom samog kluba:

''Bili smo veoma zadovoljni odzivom takmičara. Trenutno u našem klubu imamo preko 30 mladih sa kojima aktivno radimo, pored starijih takmičara, a tu je i još 15 igrača pred kojima su tek prva takmičenja. Nadali smo se i tada, a i sada težimo tome, da ćemo naredne godine imati još veći broj učesnika, ali i još više naših domaćih stonotenisera koji će predstavljati klub“, istakao je Strahinja Mršić, predsednik STK „Galadska“.

Na kraju, turnir''Zavišić – Vadleve'' podsetio nas je zašto je stoni tenis više od igre. Iako se mečevi odvijaju velikom brzinom na malom prostoru, u njemu ima mesta za ogromno srce, prijateljstvo i fer-plej.
 

Polaganjem venaca na ‘’Zid plača“ u dvorištu Kurije, u Kikindi je obeležena godišnjica stradanja rodoljuba u Drugom svetskom ratu. Komemorativni skup okupio je predstavnike grada, boračkih organizacija i potomke žrtava koji decenijama čuvaju uspomenu na tragični januar 1942. godine. Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, istakao je prilikom polaganja venaca da ovo spomen-obeležje služi kao trajni podsetnik na težinu vremena u kojem su naši preci stradali.

''Ovaj lokalitet ne predstavlja samo spomenik, već i putokaz koji nas uči o razmerama tragedije i stradanja našeg naroda na ovim prostorima. On je svedočanstvo o tome koliko je bilo opasno nositi svoje ime i prezime i kroz kakvu su golgotu prolazili oni koji su dali živote za slobodu'', poručio je gradonačelnik.

Među prisutnima je bila i Anđelija Rankov, čije je detinjstvo obeležio gubitak oca Žarka Trećakova. Iako je u vreme tragedije bila dete, ona se jasno seća poslednjih dana njegovog života i šoka koji je usledio nakon očeve deportacije iz zrenjaninskog zatvora:

''Majka ga je obišla za praznike i tada je delovalo da je sve u redu, čak ju je ispratio na voz. Međutim, realnost nas je sačekala već sledećeg jutra. Moj brat je, prolazeći pored opštine, zanemeo pred prizorom vešala na kojima je prepoznao našeg oca'', vidno potresena ispričala je Anđelija.

Predsednik lokalnog SUBNOR-a, Savo Orelj, podsetio je na hronologiju zločina koji je počeo uvođenjem drakonske uredbe nemačkih vlasti. Prema tom aktu, za svakog stradalog Nemca likvidirano je 50 Srba.

''Sve je počelo 3. januara egzekucijom devetoro partizana, da bi se kulminacija desila 9. januara kada je ubijeno još 30 ljudi iz Kikinde i Mokrina. Okupator je išao toliko daleko da je zabranio čak i crkvena zvona tri dana nakon što su tela ostavljena na vešalima'', objasnio je Orelj.

Povod za surovu odmazdu bila je smrt trojice nemačkih poljočuvara. Tokom „Krvavog januara“ ukupno je pogubljeno 150 ljudi na teritoriji Banata – pored Kikinde, masovna streljanja izvršena su i u Banatskom Aranđelovu, Dragutinovu i tadašnjem Petrovgradu.
 

Pravoslavni vernici proslavljaju Božić, najradosniji hrišćanski praznik, dan Hristovog rođenja. Božić, zajedno sa Vaskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika i praznuje se kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg. Veliki hrišćanski praznik obeležen je u Kikindi liturgijom koja je održana u Hramu Svetih Kozme i Damjana, kao i u crkvi Svetog Nikole. Liturgijama je, zajedno sa svojim saradnicima, prisustvovao gradonačelnik Mladen Bogdan.

''Živimo u svetu koji je praktično nepredvidiv. Zato ne smemo da dozvolimo da se, pre svega našem narodu, dešavaju stvari koje su se desile u prethodnom periodu. Da čuvamo jedinstvo, jer ukoliko se ono izgubi, možemo imati velikih problema. Čuvajmo jedni druge, razgovarajmo, slušajmo jedni druge i poštujmo se bez obzira na sve. Živimo u istoj državi, u istom gradu, ovde ostajemo i zato moramo biti dobri jedni prema drugima. Mir Božji, Hristos se rodi”, poručio je gradonačelnik.

SPC slavi Božić tri dana. Drugi dan Božića je Sabor Presvete Bogorodice, u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi Sveti Stefan. Vernici se tradicionalno pozdravljaju rečima: „Mir Božji, Hristos se rodi – Vaistinu se rodi!”

Božić je uvek mrsni dan kojem je prethodio četrdesetodnevni Božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela. Najradosniji hrišćanski praznik, 7. januara, pored Srpske pravoslavne crkve, proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji poštuju julijanski kalendar.

''Mi danas, u vremenu kada je sve postavljeno na bazi individualnog, sve manje imamo razumevanja za čoveka pored sebe. U vremenu u kojem živimo, sve manje imamo vremena da postavimo pitanje: ’Gde ti je brat?’. Znamo gde nam je imovina, gde želimo da budemo, ali ne i gde su ljudi koji se nalaze pored nas. Praznik rođenja Hristovog ne mora da bude praznik kada se samo obeležavaju običaji u kojima palimo vatru i sečemo kolač, nego je to praznik kada slavimo promenu odnosa Boga i čoveka. Sada više nismo robovi nego sinovi, a ako si sin, onda si naslednik obećanja. Veliku zahvalnost dugujemo pekari ’Tetoteka’, koja je česnicu napravila bez ikakve nadoknade, pokazujući na taj način svoju dobru volju”, istakao je starešina Hrama Svetog Nikole, Miroslav Bubalo.