Aktuelno

Grad Kikinda i Hram Svetog Oca Nikole proslavili su danas, 22. maja, gradsku i hramovnu slavu, Letnjeg Svetog Nikolu. Ovaj važan datum obeležava se još od 1769. godine, kada je započeta izgradnja crkve, a od 2017. godine Grad i Crkvena opština ga zajednički prate svečanom Litijom. Uz rezanje slavskog kolača u Gradskoj kući i prisustvo predstavnika lokalne samouprave, gostiju i brojnih sugrađana, Kikinda je pokazala snažno zajedništvo. Okupljene je pozdravio gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, koji je u svom obraćanju stavio akcenat na porodične vrednosti i zajednički cilj.

‘’Mi smo danas u Kikindi jedno i svi smo se okupili da zajedno, ujedinjeni i jedinstveni, kao porodica proslavimo slavu. Letnji Sveti Nikola je deo naše istorije i treba da ga obeležavamo svake godine čime odajemo poštovanje onima koji su gradili, voleli i branili naš grad. Ona je i naše sabiranje, vreme kada pokazujemo koliko smo jedinstveni pred najtežim izazovima i da težimo ka istom cilju da razvijamo našu zemlju i naš grad. Posebno želim da se zahvalim našim ratnim veteranima, kumovima hramovne slave, koji su branili i brane našu otadžbinu. Svoje živote su rizikovali, braneći naše.”

Nakon što je obeležavanje slave ukinuto posle Drugog svetskog rata, tradicija je obnovljena 2006. godine, a današnja svečana Litija — prenos mošti Svetog Oca Nikole — okupila je više stotina sugrađana. Svečanu povorku sa krstovima, horugvama i ikonama predvodili su sveštenici, predstavnici grada, članovi udruženja „Srpski ratni veterani“ i crkveni kumovi. Posebna čast da nose ikonu pripala je rukometašima kluba „Kikinda Grindeks“.

Učesnici su prošli gradskim ulicama (Braće Tatić, Generala Drapšina, Čanadska do kružnog toka, Kralja Petra Prvog pored Narodne biblioteke i Katoličke crkve) i vratili se nazad do Hrama. Ove godine kumovi hramovne slave bili su uspešni učenici i sportisti: Helena Grujić, Milan Panić, Aleksa Kockar, Staša Radak, Ilijana Lazičić i Dragana Gavrilović.

Radost zbog sabornosti preneo je i protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana:

‘’Hramovna slava slavi se oduvek, ali danas je to bilo uz sabornost zajedništva sveštenstva, Gradske uprave, naroda i najveće radosti dece. Na nama je velika odgovornost, jer mi, Kikinđani, imamo na koga da se ugledamo — na zaštitnika našeg grada Svetog Nikolu. Želim da se zahvalim mnogobrojnim đacima koji su bili deo Litije, koji su na ovaj način učili šta je Litija i zašto je ona.”

U duhu stare tradicije, kada se litija služila za prestanak nedaća i dobar rod, građanima su u crkvi deljeni strukovi pšenice kako bi rod „hlebnog“ zrna bio što bogatiji.

U okviru proslave organizovano je i tradicionalno takmičenje za najbolji slavski kolač, koje je ove godine okupilo rekordnu konkurenciju od čak 31 kolača. Oceni kulinarskog žirija predvodili su predsednik kuvara Radovan Subin, zamenica gradonačelnika Biljana Kikić i predstavnici Doma učenika „Nikola Vojvodić“.

Titulu za ukupno najbolji kolač odnela je 67-godišnja penzionerka Marija Nakrajkućin, koja je otkrila tajnu svog uspeha:

‘’Recept za slavski kolač prenela mi je baka Dara Mikalački koja ima 90 godina. Živela sam kod nje i ona me je naučila da mesim testo. Recept je već 40 godina isti — uvek brašno, kvasac, mleko, maslinovo ulje i tri žumanca. Najvažnije je kako se radi rukom, a potrebno je da testo premesite više puta i da ga ostavite da kisne.”

Pored glavne nagrade, dodeljena su i druga priznanja: nagradu za najukusniji slavski kolač dobila je Kosana Tatomir iz Iđoša, dok je titula najlepšeg kolača pripala Boji Oljači iz Novih Kozaraca.
 

Poznate sestre bliznakinje, Marija i Marina Gobović, priznate interpretatorke tradicionalne izvorne muzike, gostovale su u Kikindi povodom obeležavanja slave grada. Tim povodom, sestre Gobović su govorile o svom radu, novom albumu, nastupima širom sveta, kao i o prestižnim priznanjima koja su obeležila njihovu dosadašnju karijeru. Poznate po svom jedinstvenom muzičkom izrazu, sestre Gobović ističu da je njihova muzika pre svega autentična i izvorna, ali da je rado približavaju i mlađoj publici kroz moderne i brže aranžmane.
‘’Velika nam je čast i zadovoljstvo što smo u Kikindi kako bismo zajedno obeležili slavu grada. Pripremile smo divan program i iskreno se nadamo da je publika uživala“, poručile su sestre Gobović.

Nedavno su objavile i svoj osmi studijski album pod nazivom „Trag večnosti“, koji je posvećen srpskim velikanima. Na ovom albumu našle su se pesme posvećene Milunki Savić, Karađorđu, patrijarhu Pavlu i Milutinu Milankoviću. Posebno su najavile nastup 28. maja, na rođendan Milutina Milankovića, gde će izvesti pesmu posvećenu ovom naučniku, a koja je ujedno proglašena i zvaničnom himnom o njemu. Sestre Gobović su prepoznatljive i po nastupima van granica Srbije. Nedavno su se vratile sa uspešne turneje u Kini, a tom prilikom su otkrile i jednu zanimljivu tradiciju koju praktikuju na svojim putovanjima. Gde god da putuju u inostranstvo, sestre Gobović pripreme pesmu na jeziku zemlje domaćina. Za kinesku publiku pripremile su i otpevale čak tri pesme na kineskom jeziku.

Iza sestara Gobović stoji više od 20 godina posvećenog rada i preko 40 domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja. Ipak, kao krunu svoje dosadašnje karijere izdvajaju Sretenjski orden - Zlatnu medalju za zasluge, koji su primile od predsednika Republike Srbije.
 

U skladu sa članom 6. stav 1. tačka 3), članovima 7., 17. i 26. Odluke o javnim raspravama (,,Službeni list grada Kikinde“, broj 18/2019) i članovima 95, 98. i 100. Statuta grada Kikinde (,,Službeni list grada Kikinde“, broj 4/2019 ), Gradsko veće grada Kikinde, dana 22. maja 2026. godine, objavljuje:

Javni poziv za sprovođenje javne rasprave o nacrtu Programa unapređenja socijalne zaštite u gradu Kikindi za period od 2026. do 2030. godine i program javne rasprave

Ovim javnim pozivom Gradsko veće grada Kikinde upućuje poziv građanima, udruženjima, stručnoj i ostaloj javnosti za učešće u javnoj raspravi o nacrtu Programa unapređenja socijalne zaštite u gradu Kikindi za period od 2026. do 2030. godine.
Javni poziv dostavlja se posebno pojedincima, predstavnicima organa, organizacijama i udruženjima od značaja za oblast socijalne zaštite i predloženi nacrt.
Gradonačelnik grada Kikinde je Rešenjem broj 001958792 2026 08496 002 000 0132 002 od 9. aprila 2026. godine obrazovao i imenovao Radnu grupu za izradu Programa unapređenja socijalne zaštite u gradu Kikindi za period od 2026 do 2030. godine.

Javni poziv

Obrazac za javnu raspravu

Program za unapređenje socijalne zaštite u gradu Kikindi

Najlepšu sliku iz našeg grada poslali su maturanti sve četiri srednje škole. Oko 300 njih, uz zvuke iz Štrausove opere „Slepi miš”, tradicionalno je zaplesalo kadril na trgu ispred Gradske kuće. Ovo je 19. put da se organizuje ovaj događaj, kojim su se srednjoškolci na svečan način oprostili od jedne od najlepših životnih etapa. Završetak školovanja ne može da se zamisli bez maturantskog plesa, a sa srednjoškolcima je ove godine zaplesao i gradonačelnik Mladen Bogdan.

‘’Mladi su najlepša slika našeg grada i želim im da budu uspešni, ali i mudri u odlukama koje će nadalje usmeriti njihov život. Maturantska parada jedan je od najlepših događaja koje imamo na Gradskom trgu. Emotivno doživljavam sve ovo s obzirom na to da je moja generacija bila prva koja je plesala. Mlade podržavamo i pomažemo im’’, poručio je gradonačelnik Bogdan.

Parada će sledeće godine proslaviti jubilej, dve decenije postojanja, podsetio je Marko Markovljev, koji je naglasio značaj kontinuiteta ove manifestacije za naš grad.

‘’Među prvih deset gradova smo u kojima je počela da se održava Maturantska parada i bez obzira na okolnosti svaka generacija imala je priliku da bude deo nje. Više od 6.000 maturanata na ovaj način završilo je srednju školu’’, napomenuo je Marko Markovljev.
 

U Gradskoj kući svečano su potpisani ugovori sa vlasnicima malih, mikro i srednjih preduzeća koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva putem konkursa lokalne samouprave za razvoj preduzetništva. Ugovore je korisnicima uručio gradonačelnik Mladen Bogdan, naglasivši važnost jačanja lokalnog ekonomskog sektora. Za ove namene iz gradskog budžeta izdvojeno je ukupno tri miliona dinara, a sredstva su bila usmerena na sufinansiranje nabavke nove i polovne opreme i mašina. Na konkurs su pristigla 34 zahteva, od koja je 21 firma ispunila sve propisane uslove. Odobreni iznosi kretali su se u rasponu od 75.000 do 400.000 dinara. Obraćajući se prisutnima, gradonačelnik Mladen Bogdan je poručio da je primarni cilj ove mere unapređenje proizvodnih kapaciteta lokalnih privrednika.

''Želja nam je da vam pomognemo u nabavci alata i mašina koji su vam neophodni za rad, kako biste poboljšali same uslove rada, ali i kvalitet svojih proizvoda. Lokalne firme su stub naše zajednice, verujem da će vam ova sredstva biti od koristi i naglašavam da na podršku Grada možete računati i u budućnosti“, zaključio je gradonačelnik.

Među preduzećima koja su dobila podršku grada je i firma „Artis 1973“ iz Ruskog Sela, koja uspešno posluje četiri godine i zapošljava 15 radnika:

''Specijalizovani smo za proizvodnju integralnih grisina, kao i ovsenih i proteinskih čokoladica. Grad nam je i ranije pružao podršku, što nam mnogo znači, a ovog puta su nam odobrena sredstva u iznosu od 200.000 dinara. Ovaj novac ćemo uložiti u ekstruder liniju i opremu za sušenje integralnih grisina“, izjavila je Jovana Kulizić, komercijalni direktor ove firme.

Sredstva su odobrena i pečenjari „Rašević KI“, koja takođe beleži četiri godine uspešnog rada, a ovo im je bio prvi put da apliciraju za gradske subvencije. Vlasnik Željko Rašević ističe da će im dobijenih 190.000 dinara značajno olakšati poslovanje:

''U planu nam je nabavka furune za pečenje mesa, punilice za kobasice i mašine za mlevenje mesa. Ova pomoć lokalne samouprave stiže u pravom trenutku, jer ćemo sa novom opremom podići kapacitet proizvodnje i unaprediti svakodnevni rad“, rekao je Rašević.

Pravo učešća na ovom konkursu imala su mikro, mala i srednja preduzeća sa teritorije grada koja zapošljavaju do 100 radnika.