Aktuelno

Predsednik Gradske izborne komisije u Kikindi, Nikola Krnić, predstavio je zvanične rezultate sprovedenih izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji su održani 25. oktobra. Tom prilikom on je istakao da je čitav izborni proces protekao u redu.
''Na održanim izborima za izbor narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije 25. oktobra 2026. godine, u Kikindi imamo 60 biračkih mesta. Sva biračka mesta otvorena su u 7 časova, a zatvorena u 20 časova. Nije bilo većih nepravilnosti, niti bilo kakvih incidenata“, izjavio je predsednik GIK-a Nikola Krnić.
Krnić je napomenuo da je Gradska izborna komisija u zakonskom roku donela zbirni izveštaj o rezultatima glasanja.
''Gradska izborna komisija juče je donela, 96 časova od dana zatvaranja biračkih mesta, zbirni izveštaj o rezultatima glasanja za izbor narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije“, pojasnio je Krnić. On je dodao da u zakonskom roku od 72 časa nije bilo podnetih prigovora za ponavljanje glasanja na biračkim mestima, te je zbirni izveštaj usvojen u predviđenom roku.
Prema podacima koje je izneo predsednik GIK-a, konačni statistički pokazatelji sa teritorije grada Kikinde su sledeći:
Broj upisanih birača: 45.186
Broj izašlih birača: 33.293 (što čini 73,67% izlaznosti, dok je neostvareno ostalo 26,33%)
Važeći listići: 98,73%
Nevažeći listići: 1,27%
Najveća izlanost u gradu ostvarena je u Tehničkoj školi na biračkom mestu 28, odnosno 81,56 odsto, dok je najmanja izlaznost bila na biračkom mestu 19 u Agenciji za poljoprivredu, odnosno 66,31 odsto. Najveća izlanost u selima bila je u Ruskom Selu na biračkom mestu 45 sa 80,28 odsto, dok je najmanja izlaznost zabeležena na biračkom mestu 47 u Vincaidu, odnosno 60 procenata.
Izborna lista 1 Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija 15.347 glasova, odnosno 46,11 odsto.
Izborna lista 3 Studentska lista – studenti pobeđuju 15.495 glasova, odnosno 46,55 odsto.
''Ostale liste ostvarile su rezultate ispod tri procenta. Što se tiče grada Kikinde, izbori su gotovi“, naglasio je Krnić.
 

Uz kreativne radionice, sportska nadmetanja i prigodnu priredbu, učenici i nastavnici Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski” obeležili su Dan škole. Školski dan protekao je u znaku stvaralaštva, druženja i zajedničkih aktivnosti, a proslava je bila prilika da đaci pokažu maštu, inicijativu i timski duh. Škola „Miloš Crnjanski” trenutno broji oko 350 učenika, a obrazovanje se odvija u četiri područja rada – zdravstvu, prehrani, arhitekturi i hemiji. Proslavi je prisustvovao i Tihomir Farkaš, član Gradskog veća zadužen za obrazovanje, koji je čestitao praznik kolektivu i naglasio značaj ove ustanove za Kikindu.

‘’Ovo je jedna od veoma važnih obrazovnih ustanova za naš grad, koja ima veliki broj interesantnih smerova. Interes grada je da maksimalno podržimo školu „Miloš Crnjanski”, kako bismo deci i nastavnicima obezbedili što kvalitetnije uslove za rad. Škola je u prethodnom periodu ostvarila zapažene rezultate i privukla veliki broj učenika. Nadamo se da će u narednom periodu proširiti svoje obrazovne profile i ponuditi još kvalitetnije mogućnosti budućim srednjoškolcima.“

Posebno zanimljiva bila je radionica arhitektonskog smera, u okviru koje su učenici osmislili i realizovali dekoraciju školskih klupa i kanti za smeće, dajući im nov, originalan izgled. U organizaciju aktivnosti angažovali su se nastavnici različitih stručnih oblasti, dok je za svečanu priredbu podršku pružila profesorka srpskog jezika Nataša Mehić. Organizovan je i mini-turnir u basketu tri na tri, na kojem su se nadmetali učenici kikindskih srednjih škola.

‘’U okviru kreativne radionice arhitektonskog smera učenice su osmislile dekoraciju klupa, a povodom Dana škole organizovale smo i prezentaciju načina rada. Uključili su se i učenici drugih smerova, tako da svi mogu da učestvuju i doprinesu. Sve je urađeno prema idejama i rešenjima samih učenica“, dodala je Sandra Galić, profesorka arhitektonske grupe predmeta

Kroz spoj tradicije, kreativnosti i posvećenog rada, Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski” još jednom je potvrdila da predstavlja nezaobilazan stub obrazovanja i mladalačke energije u gradu:

‘’Danas smo počeli sa kreativnim radionicama u kojima su učenici i nastavnici radili po sopstvenom izboru. Sledi prigodna priredba, a nakon toga nastavljamo druženje sa gostima u zbornici’’, nadovezao se direktor škole, Emil Hofgezang.
 

U Svečanoj sali Narodnog muzeja u Kikindi organizovana je promocija istorijske slikovnice „Kod Norvežana“, autora Miloša Pušare. Ova publikacija donosi priču o jednom od manje poznatih poglavlja istorije Kikinde i severnog Banata tokom Drugog svetskog rata — deportaciji 46 muškaraca iz Kikinde i okolnih sela u nemačke logore u severnoj Norveškoj u maju 1942. godine. Promociji je prisustvovala i članica Gradskog veća, Marijana Mirkov, koja se osvrnula na značaj ovakvih publikacija za kulturu sećanja jednog grada kao što je Kikinda.

''Ovo je jedna priča o 46 naših sugrađana koji su u maju 1942. godine odvedeni u logore Norveške, i to nije samo jedna statistika, to nisu samo brojevi, to je priča o sudbinama ljudi koji su otišli u neku neizvesnost, koji su otišli u, slobodno mogu tako da kažem, smrt“, ističe Marijana Mirkov.

Ona dodaje da kulturu sećanja moramo negovati jer je to ono što ostaje iza nas, naglašavajući da ovakve priče i knjige treba da čitamo našoj deci i unucima kako bi shvatili šta znači mir i šta znači ljudskost koju moramo da čuvamo.

Govoreći o motivima za nastanak ovog dela, autor Miloš Pušara ističe da ga je na dublje istraživanje inspirisao životni poziv istoričara, kao i činjenica da je reč o epizodi iz Drugog svetskog rata koja je ostala manje rasvetljena, iako je za lokalnu sredinu od iznenadne i izuzetne važnosti.

''To nije mala stvar, da 46 stanovnika nekog grada bude odvedeno na krajnji sever Norveške u nacističke logore, da bukvalno budu robovska radna snaga, da žive u nehumanim uslovima, da umiru od gladi, dizenterije i da su bukvalno bili ubijeni“, naglašava Pušara.

On dodaje da je tokom istraživanja uspeo da prikupi nove informacije, a da mu je najdraže otkriće bila pronalaženje fotografije jednog stradalnika, Branka Momirova, čiju je sliku nakon višegodišnje potrage slučajno otkrio u monografiji kikindske autorke Marije Ištvan posvećenoj kikindskim grobljima.
Publikacija na 46 kolažnih fotografija prikazuje sudbine ljudi koji su pre rata imali svoje živote i radna mesta, uključujući i poznate porodice.
 

U okviru redovnog održavanja državnog puta IIA reda, izvode se radovi na temeljnoj rehabilitaciji deonice Kikinda – Rusko Selo, kod samog ulaza u mesto iz pravca Kikinde. Radove koji obuhvataju skidanje prvog sloja asfalta, sanaciju oštećenja i postavljanje novih završnih slojeva finansira JP „Putevi Srbije“. Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan i predsednik Saveta mesne zajednice Rusko Selo, Dušan Marjanović obišli su radove. Gradonačelnik je naglasio da je ovo važan projekat za celu zajednicu, nastao kao ispunjenje obećanja meštanima.

''Ovo je veoma važna stvar za Grad Kikindu, Rusko Selo, Nove Kozarce i sve koji koriste ovaj put ka Srpskoj Crnji i graničnom prelazu sa Rumunijom. Ovaj rezultat je plod posete predsednika Aleksandra Vučića Ruskom Selu, kada je na molbu meštana obećao uređenje ove deonice, što sada konkretno realizujemo na terenu'', podsetio je gradonačelnik.

Radi se deonica od četiri kilometra iz pravca Ruskog Sela ka Kikindi, a po završetku će ostati još nešto više od kilometra da ceo put bude kompletno rehabilitovan. Prvi sloj se skida, rupe se krpe i sledi asfaltiranje, slično radovima na putu Nakovo–Mokrin. Izvođači su već treći dan na terenu, radovi napreduju brzo i očekujemo završetak za nešto više od deset dana.“

Bogdan je podsetio i na druge planirane investicije u putpu infrastrukturu na teritoriji grada:

''Pre dve godine urađeno je 5,5 kilometara i ovaj deo nije zaboravljen. Zahvaljujući podršci 'Puteva Srbije' i republičkih organa, nastavili smo radove. Uskoro očekujemo i početak radova u četiri gradske ulice za koje smo dobili sredstva od Uprave za kapitalna ulaganja – Vojvode Mišića, Vojvode Putnika, Stevana Sremca i Stevana Sinđelića. Takođe, očekujemo i pozitivan odgovor za Ulicu Svetozara Miletića, kao i postavljanje usporivača saobraćaja u Albertovoj i semafora na uglu J. J. Zmaja i Partizanske ulice.“

Predsednik Saveta MZ Rusko Selo, Dušan Marjanović iskazao je zadovoljstvo zbog obnove saobraćajnice koja nije temeljno uređivana decenijama:

''Putni pravac je od ogromnog značaja za meštane Ruskog Sela, Novih Kozaraca, ali i za sve koji gravitiraju ka Vojvodi Stepi i Srpskoj Crnji. Ovo je naša glavna poveznica sa Kikindom, kojom svakodnevno putuju radnici, ali i turisti. Put je osnov za život i činjenica da se ovo radi posle gotovo 50 godina znači mnogo svim meštanima''.
 

Lokalni Savet za bezbednost u saobraćaju i Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije nastavljaju sa realizacijom aktivnosti čiji je cilj povećanje bezbednosti dece i mladih u saobraćaju. Tim povodom, u vrtiću „Plavi čuperak“ organizovano je edukativno predavanje, kao i uručenje bustera i auto-sedišta mališanima rođenim 2022. i 2023. godine. Akciji su prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, saobraćajni inspektor Pavle Popović, kao i predstavnici Agencije za bezbednost saobraćaja.

''Naš najveći cilj je da ne bude stradale dece na teritoriji Republike Srbije i Grada Kikinde. Ove godine smo kao grad izdvojili i značajna sredstva da naše poklone za najmlađe sugrađane malo preformulišemo, pa su bebi-paketi sada predviđeni kao auto-sedišta, što ćemo nastaviti i u narednom periodu u dogovoru sa rodititeljima“, poručio je Bogdan.

Marijana Jovanović, saradnica Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, upozorila je na statističke podatke i važnost pravilne upotrebe zaštitnih sistema u vozilima.

''Kada pričamo o statistici, u Srbiji deca najviše stradaju kao putnici u saobraćaju i zbog toga je jako bitno da ovoj temi posvetimo puno pažnje. Danas razgovaramo sa roditeljima – onima koji odlučuju da li će dete biti prevoženo u auto-sedištu ili ne. Glavni zadatak auto-sedišta je da, ukoliko se desi saobraćajna nezgoda, zaštiti ono najvrednije što imamo, a to su životi i zdravlje naše dece. Da bi ispunilo tu svoju svrhu, auto-sedište mora da se koristi na pravilan način“, naglasila je Jovanović.

Kristina Drljić, direktorka Predškolske ustanove ''Dragoljub Udicki'', podseća da ova saradnja i edukativni rad sa roditeljima i decom traju već šest godina:

''Pored vaspitanja i obrazovanja, predškolska ustanova i vaspitači na prvom mestu imaju zadatak bezbednosti dece. Danas su ovde roditelji i naši vaspitači koji su roditelji da bi mogli da prenesu kolegama u drugim vrtićima kako se koristi buster i zašto je važan. Brinemo o njihovoj bezbednosti od prvih dana u vrtiću, pa nadalje“, rekla je Kristina Drljić.
Busteri će svim mališanima koji su napunili ili će tokom ove školske godine napuniti četiri godine biti podeliti tokom narednih dana.