Aktuelno

U sali Narodnog pozorišta održana je svečana akademija povodom Savindana, praznika posvećenog prvom srpskom arhiepiskopu i prosvetitelju. Četvrtu godinu zaredom, Srpska pravoslavna crkvena opština i Gradska uprava Kikinda zajednički su organizovale program koji slavi duhovnost i obrazovanje. Obraćajući se prisutnima, gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan naglasio je da je Savindan dan kada se obnavlja zavet zajedništva. Uz njega, programu su prisustovali gradski većnici Marijana Mirkov, Melita Gombar, Tihomir Farkaš, Đorđe Tešin i zamenica predsednika Skupštine Grada, Gordana Trnić-Iličić.

''Na Savindan, Kikinda slavi znanje, veru i naš zajednički identitet, sećajući se Svetog Save kao našeg večnog putokaza. Snaga jednog društva ne meri se mačem, već knjigom i čestitošću, zbog čega je naša dužnost da kroz obrazovanje i vaspitanje dece gradimo sigurnu budućnost. Ovo je dan kada obnavljamo zavet da ćemo čuvati svoju tradiciju, ali i istrajno razvijati naš grad kao mesto znanja i međusobnog poštovanja. Svim prosvetnim radnicima i učenicima čestitam školsku slavu, sa željom da nam svetosavlje ostane trajna inspiracija za svako dobro delo'', poručio je gradonačelnik sa bine.

Svečanost su uveličali nastupi kikindskih horova Atendite, Sveti Josif Temišvarski, dečjeg hora Sveti Jovan Šangajski i pevačke grupe ADZNM „Gusle“, a uručene su i nagrade najuspešnijim učenicima na likovnom i literarnom konkursu. Duhovnu stranu praznika i važnost ličnog primera istakao je protonamesnik Miroslav Bubalo, starešina hrama Svetog Nikole:

''Sveti Sava je svojim primerom učio ljude šta znači ne biti egoista i imati ljubavi i požrtvovanja za svoj narod, i pokazao da trud i zalaganje nisu uzaludni. Naša misija je da decu naučimo kakav temelj imamo, na kojem je izidana naša država, kako bi oni u budućnosti tu našu zajedničku kuću očuvali.“

Akademija je završena pesmom i porukom da je svetosavlje put kojim Kikinda nastavlja da korača, spajajući bogato nasleđe sa modernim obrazovanjem.
 

Udruženje penzionera Kikinda, jedna od najmasovnijih organizacija u gradu, obeležila je svoju krsnu slavu, Savindan. Svečanost je okupila brojne zvanice, a poseban značaj događaju dalo je prisustvo prijatelja iz Vojvodine i prekograničnih partnera iz rumunskih gradova Temišvara i Rešice. Uz tradicionalne obrede, sečenje slavskog kolača i zvuke svetosavske himne, najstariji sugrađani su u prisustvu predstavnika lokalne samouprave proslavili dan posvećen srpskom prosvetitelju. Ovogodišnji kum slave, gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan, izrazio je duboku zahvalnost penzionerima na njihovom doprinosu zajednici. On je istakao da uloga kuma u ovolikom udruženju predstavlja veliku privilegiju. Pored gradonačelnika, proslavi su prisustvovali i članovi Gradskog veća, Bojan Mikalački i Melita Gombar i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe.

''Izuzetna mi je čast što sam odabran za kuma slave udruženja koje okuplja toliko naših sugrađana. Na meni je ne samo čast, već i obaveza da se prema vama odnosim kao prema porodici i da pružim svu neophodnu podršku. Vaše životno iskustvo i energija kojom zračite su nam neprocenjivi, a Savindan je idealna prilika da se podsetimo pravih vrednosti koje nas kao narod definišu“, poručio je Bogdan, najavljujući usput i pozitivne vesti o dolasku novih investitora u grad.

Predsednik Udruženja penzionera, Milan Periz, podsetio je prisutne da ova godina ima poseban značaj jer organizacija obeležava osam decenija postojanja i aktivnog rada.

''Ponosni smo što smo prepoznati kao organizacija koja se istinski zalaže za bolji položaj građana u trećem dobu. Naš primarni zadatak je da motivišemo penzionere da ostanu aktivni, da se druže kroz naše sekcije i da kvalitetno provode slobodno vreme. U gradu Kikindi imamo pouzdanog partnera bez čije pomoći naši brojni programi ne bi bili izvodljivi“, naglasio je Periz.

Svečanu atmosferu dodatno su uveličali nastupi Kulturno-umetničkog društva ''Sunčana jesen“, koji su svojim koreografijama pokazali da godine nisu prepreka za očuvanje tradicije i pesme. Gradsko udruženje penzionera trenutno broji oko 7.000 članova, čime potvrđuje status jednog od stubova društvenog života Kikinde.
 

Povodom školske slave Svetog Save, Grad Kikinda organizovao je veliku akciju dodele poklona svim učenicima i predškolcima na teritoriji grada i okolnih sela. Pod sloganom ‘’Poklon za dečji osmeh“, gradski čelnici posetili su obrazovne ustanove kako bi đacima uručili prigodan školski pribor i obeležili početak drugog polugodišta. Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan i član Gradskog veća Tihomir Farkaš posetili su OŠ „Vuk Karadžić“ u Kikindi, gde su sa učenicima prvog i četvrtog razreda razgovarali o značaju lika i dela Rastka Nemanjića. Tom prilikom, gradonačelnik je istakao da je ovo prvi put da grad na ovakav način obeležava Savindan, sa željom da akcija postane tradicionalna.

‘’Cilj nam je da decu podsetimo na najvažnije ličnosti iz naše istorije, ali i da im pružimo podršku u školovanju. Želimo da svaki učenik oseti pažnju svog grada upravo na dan koji slavi prosvetu i duhovnost“, izjavio je Bogdan.

Akcija je nastavljena posetom OŠ „Gligorije Popov“ u Ruskom Selu, čime je poslata poruka da lokalna samouprava podjednako brine o deci u gradu i u seoskim sredinama. Direktori škola, Ivan Pantelić iz OŠ „Vuk Karadžić“ i rukovodstvo škole u Ruskom Selu, izrazili su veliku zahvalnost lokalnoj samoupravi, naglasivši da ovakvi gestovi mnogo znače deci i doprinose boljoj saradnji između prosvetnih ustanova i Grada.

Ovom inicijativom obuhvaćeni su svi učenici na teritoriji Kikinde, čime je lokalna samouprava još jednom potvrdila da je ulaganje u decu i njihovo obrazovanje jedan od ključnih prioriteta.
 

Svečana sala Narodnog muzeja u Kikindi bila je večeras mesto susreta istorije, sećanja i tradicije. Povodom velikog jubileja – 80 godina od kolonizacije Vojvodine (1945–1948) upriličen je bogat program koji je podsetio na sudbine hiljada porodica koje su, tražeći bolji život pod vojvođanskim nebom, zauvek izmenile krvnu sliku ovih prostora. Programu su prisustvovali gradonačelnik, Mladen Bogdan i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća za kulturu i turizam.

''Obeležavanje osam decenija od kolonizacije nije samo pogled u prošlost, već dug prema našim precima. Važno je da razumemo svoje korene kako bismo gradili budućnost na temeljima zajedništva i međusobnog poštovanja'', poručio je gradonačelnik.

Članica Gradskog veća, Marijana Mirkov, u svom obraćanju posebno se osvrnula na ljudsku stranu ove velike seobe:

''Moramo imati duboku empatiju prema kolonistima i svemu kroz šta su prošli. To su ljudi koji su ostavili svoja ognjišta u kršu i kamenu i došli u nepoznato, donoseći sa sobom samo hrabrost i svoje običaje koje su uspeli da sačuvaju do danas.“

O naučnom i činjeničnom značaju ovog pokreta stanovništva govorio je dr Milan Micić, koji je istakao da kolonizacija nije bila samo administrativni proces, već dubok društveni potres.

''Kolonizacija Vojvodine koja je sprovedena između 1945. i 1948. godine predstavlja jedan od najvećih planskih migracionih procesa u ovom delu Evrope. U tom periodu, u Vojvodinu je stiglo oko 42.000 porodica, odnosno blizu 250.000 ljudi iz pasivnih krajeva tadašnje Jugoslavije – Bosanske Krajine, Like, Banije, Korduna, Crne Gore i Hercegovine'', podsetio je dr Micić.

Pored njega, reč su imali i istoričari dr Jelena Veselinov i mr Pavle Orbović, kao i etnolog Bogdan Šekarić, koji su iz različitih uglova – od dokumentarnog do etnološkog – osvetlili ovaj značajan period naše prošlosti.

Poseban ton večeri dali su članovi KUD-a ''Petar Kočić'' i učenik Dragan Jovanić iz Novih Kozaraca, kao i članice Udruženja žena Novi Kozarci koji su pesmom, igrom i hranom oživeli duh zavičaja svojih predaka, dokazujući da tradicija i nakon 80 godina živi punim plućima.
 

Veliki hrišćanski praznik Bogojavljenje i ove godine je u kikindskom kraju obeležen tradicionalnim plivanjem za Časni krst. Na dve lokacije – kikindskom Starom jezeru i jezeru Strelište u Novim Kozarcima – desetine hrabrih učesnika prkosilo je hladnoj vodi, pokazujući snagu vere i poštovanje prema narodnim običajima. Na 12. po redu organizovanom plivanju u Kikindi, koje su realizovali Ronilački klub ''Orka'', gradska uprava i Crkvena opština, učestvovalo je 28 plivača. Iako je do cilja tehnički prvi stigao Matija Ratko, on je, u duhu viteštva, krst predao najmlađem učesniku, Veljku Popovu. Istovremeno, trinaesto po redu plivanje na jezeru Strelište u Novim Kozarcima obeležio je istorijski trenutak – prva je do krsta doplivala dvadesetšestogodišnja Aleksandra Bogojević, u konkurenciji od 13 učesnika. Svečanoj atmosferi prisustvovao je i gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan sa svojim saradnicima, koji je pohvalio sve učesnike, a naročito one najmlađe.

''Uprkos niskim temperaturama i ovog puta smo videli izuzetan odziv naših sugrađana koji su zaplivali za bogojavljenski krst. Veliko priznanje zaslužuju svi takmičari, posebno deca od svega dvanaest godina koja su pokazala neverovatnu hrabrost. Danas smo, ujedinjeni u duhu tradicije, na dostojanstven način proslavili ovaj praznik čuvajući naše nasleđe,“ izjavio je gradonačelnik Bogdan.

Mladi Mokrinčanin, učenik OŠ „Vasa Stajić“, nije krio uzbuđenje zbog ovog čina:

''Dugo sam želeo da učestvujem u ovoj tradiciji i ta želja mi se konačno ispunila. Treniranje vaterpola mi je sigurno olakšalo plivanje u hladnoj vodi. Roditelji su u početku bili pomalo zatečeni mojom odlukom, ali su mi na kraju pružili punu podršku,“ ispričao je mladi Veljko.

Matija Ratko, kojem je ovo bio peti put da učestvuje, naglasio je da suština nije u pobedi:

''U bogojavljenskom plivanju najvažnije je ispoštovati običaj i ući u vodu, a ne ko će prvi dodirnuti krst. Ovo mi je drugi put da pobedu prepuštam mlađima, jer je to smisao ovog praznika,“ poručio je Ratko.

Nakon što je iznela krst iz vode, Aleksandra je podelila svoje utiske:

''Deceniju sam čekala pravi trenutak da se prijavim, ali su me u tome ranije sprečavale obaveze na Vojnoj akademiji i u školi. Neopisivo sam srećna i ponosna što sam baš u svom debitantskom nastupu uspela da prva stignem do cilja,“ naglasila je Bogojevićeva.

Manifestaciju u Kozarcima uspešno su organizovali Mesna zajednica i Srpska pravoslavna crkvena opština, nastavljajući tradiciju koja svake godine okuplja sve veći broj posmatrača i vernika.