Aktuelno

U Iđoškom parku održana je osma tradicionalna „Krofnijada“, u organizaciji Udruženja žena „Iđoš“ i Mesne zajednice Iđoš, a pod pokroviteljstvom Grada Kikinde. Pored domaćina, u pravljenju ovog mnogima omiljenog kolača učestvovale su i ekipe iz Novih Kozaraca, Nakova, Padeja, Srpskog Krstura i Novog Miloševa. Manifestaciju, na kojoj je ispečeno i podeljeno preko hiljadu krofni, posetila je i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća, koja je istakla važnost podrške seoskim sredinama i udruženjima žena u očuvanju lokalnog identiteta.
''Grad Kikinda sa zadovoljstvom podržava ovakve manifestacije jer su one najlepši dokaz da naše seoske sredine čuvaju svoj identitet, običaje i tradiciju. Udruženja žena su stub takvog rada u našim selima. Pored toga što se lepo druže i okupljaju goste iz čitavog okruga, ovakvi događaji čuvaju naše kulturno nasleđe i oživljavaju sela, što je od izuzetnog značaja za celu lokalnu zajednicu.”
Cilj manifestacije jeste očuvanje starih recepata i prenošenje tradicije na mlađe generacije.
''Naš glavni cilj kada smo pokretali ’Krofnijadu’ bio je da od zaborava sačuvamo one prave, starinske recepte koje su koristile naše bake. Radeći zajedno sa mladima i ugošćujući žene iz okolnih mesta, mi ovaj zanat i ljubav prema tradiciji prenosimo na mlađe naraštaje. Svaka ekipa ima svoju malu tajnu u mešenju i pripremi testa, ali je najvažnije da se kroz miris toplih krofni očuva duh našeg sela'', dodala je Biljana Đurđulov, predsednica Udruženja žena „Iđoš“.
 

Na stadionu FK ŽAK u Kikindi održana je svečanost povodom velikog jubileja – 95 godina postojanja i rada ovog prepoznatljivog sportskog kolektiva. Ovoj značajnoj godišnjici prisustvovali su gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan i predsednica Sportskog saveza Kikinde Jelena Čudanov, koji su svojim prisustvom pružili podršku klubu i istakli njegov značaj za lokalnu sportsku zajednicu, naglasivši dugu tradiciju i značaj kluba za ceo grad.

''Zaista je jako, jako dug niz godina kako ovaj klub traje. Gradu Kikindi i Sportskom savezu je veoma drago što klub tako funkcioniše, što imaju predvodnika poput gospodina Protića koji se zaista trudi, kao i trenera za sve selekcije i decu. Veoma smo zahvalni ljudima koji podržavaju i čine ovaj klub. Verujemo da će posle ovih 95 godina ubrzo doći i ta stotka koju ćemo takođe ispratiti, a Grad i Sportski savez će uvek pružati podršku FK ŽAK'', istakla je Jelena Čudanov.

O bogatoj istoriji, ali i trenutnoj situaciji u klubu, govorio je Mirko Protić, koji je podsetio na generacije koje su gradile klub kroz decenije:

''Svi ovi ljudi sa fotografija u prostorijama kluba prošli su kroz ŽAK. Sami se borimo, kako znamo i umemo, nije lako, ali još uvek opstajemo i nadam se da ćemo doživeti i stotku za pet godina. Klub se trenutno takmiči u opštinskoj ligi, nakon što u baražu nije izboren viši rang. Cilj je napad na viši rang i prvo mesto sa podmlađenim timom'', dodao je Protić.

U klubu poseban ponos ističu prema najmlađima – okupljaju oko 25 do 30 dečaka uzrasta do 12 godina sa kojima rade ozbiljni treneri, što predstavlja temelj i budućnost ne samo ŽAK-a, već i lokalnog fudbala. Koreni ovog sportskog kolektiva sežu u 13. avgust 1931. godine, kada je na inicijativu lokalnih železničara osnovan Železnički atletski klub ŽAK. Klub je brzo izrastao u jedan od najprepoznatljivijih sportskih simbola grada, a već tridesetih godina prošlog veka uspešno se takmičio u tadašnjoj Prvoj ligi Kraljevine Jugoslavije.
 

Jubilarna, deseta likovna kolonija „Dušan Kerkez DŽev” svečano je otvorena kod Zavičajne kuće u Banatskom Velikom Selu. Ovogodišnji saziv okupio je oko 30 umetnika — akademskih slikara, studenata i posvećenih stvaralaca iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Subotice, Titela, Kikinde i okolnih mesta. Otvaranju kolonije prisustvovala je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća, poručivši da ovakva okupljanja prevazilaze okvire obične kulturne manifestacije.

''Ima naprosto nekih događaja koji se ne otvaraju samo govorom, već se otvaraju srcem. Deset godina nije samo broj — iza njega stoje ljudi, jedna porodica koja se gradila godinama po zakonima srca i umetnosti. Likovne kolonije nas podsećaju da umetnost nije daleka i nedostižna, već da je tu, među nama. Hvala svima koji čuvaju ovu koloniju i veruju da ovakva priča vredi'', istakla je Marijana Mirkov.

Brane Marjanović, predsednik Organizacionog odbora, istakao je da su umetnici tokom svih ovih godina usmeravani da kroz radove zabeleže arhitekturu i duh sela:

''Smatramo da iz godine u godinu selo gubi ono lice kakvo je imalo pre 10, 15 ili 20 godina. Umetnici su to kroz radove uspeli da sačuvaju, pa će to u dogledno vreme biti jedino materijalno svedočanstvo o tome kako je naše selo izgledalo”, naveo je Marjanović.

Profesor slikarstva dr Uglješa Colić naglasio je važnost očuvanja kontinuiteta umetničkog nasleđa i zajedničkog stvaranja svih generacija:

''DŽev je bio izuzetan lokalni stvaralac, a naša je dužnost da se sećamo takvih umetnika i njihovih dela. Važno je da kroz ovu koloniju gradimo kontinuitet koji proverava naš identitet. Posebno raduje što zajedno stvaraju iskusni autori i studenti u ovom specifičnom ambijentu koji spaja staru arhitekturu i nove, moderne umetničke težnje.”

U Biblioteci „Branko Ćopić“ biće otvorena izložba radova sa prošlogodišnje kolonije, uz nastup gitariste Miše Grbića. Učesnici kolonije obići će Muzej „Tera“ u Kikindi, a za kraj manifestacije, u saradnju sa Konjičkim klubom „Banat“, za goste je pripremljen tradicionalni obilazak sela fijakerima.
 

U znak solidarnosti sa vatrogascima, spasiocima i meštanima koji se bore sa velikim požarima u Deliblatskoj peščari, Grad Kikinda i JP „Kikinda“ organizovali su i uputili pomoć u vidu flaširane pijaće vode, dok su se dobrovoljna vatrogasna društva sa teritorije grada direktno uključila u gašenje vatrene stihije na terenu. Sa parkinga JP „Kikinda“ upućen je kamion sa pijaćom vodom, a ispraćaju su prisustvovali gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan i predstavnici ovog javnog preduzeća. Gradonačelnik je istakao da je Grad Kikinda odmah reagovao kako bi pružio podršku onima koji se nalaze na prvoj liniji odbrane od požara koji su naneli veliku štetu.

''Zbog nemilih događaja u Deliblatskoj peščari, koja nam je tu i najbliža, ali i na drugim područjima širom Srbije, Grad Kikinda je odlučio da bude solidaran sa ljudima koji tamo žive i svima koji su na terenu. Obezbedili smo kamion pun pijaće vode, namenjen vatrogascima i ugroženom stanovništvu, budući da je vatra u pojedinim naseljima stigla i do samih domaćinstava“, poručio je Bogdan.

Pored pomoći koju je obezbedio Grad, u koordinisanoj akciji sa Gradskim savezom dobrovoljnih vatrogasnih društava, u mesnim zajednicama Sajan, Mokrin i Banatsko Veliko Selo prikupljeni su hrana, voda i druge neophodne potrepštine. Osim materijalne pomoći, dobrovoljni vatrogasci iz ovih sela pružili su i direktnu ljudsku podršku kolegama na terenu:

''Veoma mi je drago što su se dobrovoljna vatrogasna društva odlučila da se odvaže i pomognu svojim prisustvom. Vatrogasci iz Sajana, Mokrina i Velikog Sela jutros su krenuli u Deliblatsku peščaru i već su tamo. Veliko im hvala na solidarnosti, jer ovo nije problem koji se dešava 'u tuđem dvorištu', već naš zajednički problem“, dodao je gradonačelnik.

Iako na teritoriji Kikinde trenutno nema registrovanih većih požara, nadležne službe prate situaciju na dnevnom nivou. Gradonačelnik je ovom prilikom uputio apel svim sugrađanima, a posebno poljoprivrednicima i onima koji rade na otvorenom:

''Šaljemo apele građanstvu i svima koji su na otvorenom da čuvaju polja i da ljudski faktor ne izazove ovakvu nemilost, kako ne bismo došli u situaciju kakvu vidimo na snimcima iz Južnog Banata i drugih delova Srbije.“

Grad Kikinda i JP „Kikinda“ poručuju da će nastaviti da prate situaciju i pružaju svu potrebnu podršku ugroženim područjima.
 

U Ruskom Selu održana je tradicionalna kulturna manifestacija „Gužaljoš”, posvećena očuvanju i promociji mađarske kulture, običaja i narodnog stvaralaštva. Program je održan na Letnjoj pozornici Etno-kuće „Torontal”, a manifestaciji su, pored brojnih meštana i gostiju iz zemlje i inostranstva, prisustvovale i članice Gradskog veća, Melita Gombar i Marijana Mirkov. Melita Gombar je istakla da je veliko zadovoljstvo što se ova manifestacija ponovo održava u Ruskom Selu, naglasivši njen izuzetni značaj za očuvanje kulturnog identiteta.

''Ovo je manifestacija koja na najlepši mogući način potvrđuje kako se kultura, tradicija i običaji mogu čuvati, negovati i prenositi na buduće generacije. Veliki značaj 'Gužaljoša' je u očuvanju mađarske narodne tradicije, muzike, igre, pesme i običaja, koji predstavljaju ogroman deo kulturnog identiteta mađarske zajednice. Poseban pečat svemu daje međunarodni karakter, jer okuplja učesnike iz različitih krajeva Karpatskog basena — iz Mađarske, Rumunije i Slovačke, čime doprinosi jačanju saradnje i razmeni iskustava. Grad Kikinda sa velikim ponosom podržava manifestacije koje neguju multikulturalne vrednosti, jer je ovo područje od uvek bilo mesto susreta različitih naroda i kultura'', poručila je Gombar.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Rusko Selo, Dušan Marjanović, naglasio je da je „Gužaljoš” tokom godina prerastao u simbol zajedništva i prijateljstva koji prevazilazi granice:

''On je simbol prijateljstva, zajedništva, poštovanja tradicije i ljubavi prema kulturnom nasleđu koje zajedno čuvamo. Posebnu dobrodošlicu upućujem dragim prijateljima koji su došli iz Mađarske, Rumunije i Slovačke. Vaše prisustvo potvrđuje da granice ne mogu razdvojiti ljude koje povezuju zajednička istorija, kultura i iskreno prijateljstvo.

U ime domaćina i organizatora, prisutnima se obratio i predsednik Udruženja građana „Torontal”, Šandor Talpai, istakavši emociju i suštinu ovog okupljanja.

''Ono što kažem, kažem od srca — ovo je skup jednog naroda koji živi u različitim državama, ali priča istim jezikom i ima isti kulturu. Svaka ponuđena ruka i podrška znak su da braća uvek pomažu jedni drugima. Radujem se što zajedno delimo ove ugodne trenutke'', naglasio je Talpai.

Tokom bogatog kulturno-umetničkog programa, posetioci su uživali u nastupima kulturno-umetničkih društava, scenskim prikazima i tradicionalnoj muzici i gastronomiji, a manifestacija je zaokružena svečanom predajom „Gužaljoša” narednom domaćinu.