Aktuelno

Sindikalna organizacija penzionera obeležila je svoju krsnu slavu, Đurđevdan, okupivši u prostorijama udruženja brojne članove, predstavnike lokalne samouprave i goste. Svečani čin rezanja slavskog kolača svojim prisustvom su uveličali zamenica gradonačelnika Biljana Kikić i Bogdan Tasovac, sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe, koji je ove godine imao čast da bude kum slave. Kumovski čin za Bogdana Tasovca predstavlja posebnu čast, ali i nastavak dugogodišnje uspešne saradnje sa ovom organizacijom. On je naglasio da Grad kontinuirano prepoznaje potrebe najstarijih sugrađana.

‘’Velika mi je čast i zadovoljstvo što me je gospodin Subin pozvao za kuma. Grad nastoji da kroz javne pozive i konkurse pomogne rad udruženja, a nedavna ekskurzija na Avalu, koju su penzioneri realizovali uz našu podršku, najbolji je primer te saradnje. Težimo da odnos sa oba udruženja penzionera dodatno produbimo i nastavićemo da ih podržavamo, možda čak i snažnije nego do sada“, istakao je Tasovac.

Predsednik organizacije, gospodin Subin, poručio je da je Đurđevdan za njih simbol novog okupljanja i snažne podrške ljudima koji su završili svoj radni vek. On je u svojoj izjavi objedinio suštinu postojanja ove organizacije:

‘’Ovu slavu obeležavamo tek treću godinu, ali to nije pomodarstvo, već prirodna potreba da se nađemo sa kumovima, sveštenstvom i poverenicima kako bismo pravili zajedničke planove. Naša je obaveza da brinemo o interesima penzionera i omogućimo im da svoje slobodno vreme ispune kvalitetnim sadržajem i druženjem“, zaključio je Subin.

Proslava je protekla u svečanoj atmosferi, uz poruku da će udruženje i u budućnosti biti oslonac svim svojim članovima u ostvarivanju njihovih prava i društvenih potreba.
 

Polaganjem venaca na spomenik internircima, predstavnici lokalne samouprave, boračkih udruženja i Društva srpsko-norveškog prijateljstva obeležili su godišnjicu stradanja sugrađana koji su 1942. godine deportovani u nacističke logore u Norveškoj. Na Đurđevdan pre više od osam decenija, nemački fašisti su put skandinavskog severa prisilno poslali 46 Kikinđana. Oni su bili deo grupe od 4.500 Jugoslovena raspoređenih u 36 logora smrti, a najveći broj naših sugrađana bio je zatočen u zloglasnom logoru Bejsford, nadomak grada Narvika. Zamenica gradonačelnika, Biljana Kikić, naglasila je da se ovakvim skupovima ne odaje samo pošta mrtvima, već se učvršćuju temelji za budućnost.

‘’U ovim burnim vremenima i globalnim previranjima, naša je moralna i ljudska obaveza da neumorno negujemo kulturu sećanja. Životi naših sugrađana, koji su ostali na dalekom severu, utkani su u slobodu koju danas uživamo. NJihova žrtva nije bila uzaludna, ona je postala most prijateljstva između srpskog i norveškog naroda, koji već decenijama negujemo sa Narvikom. Ne zaboravljajući prošlost, mi zapravo čuvamo obraz našeg grada i učimo nove generacije pravim vrednostima“, poručila je Kikić.

Sekretar kikindskog Društva srpsko-norveškog prijateljstva, Tibor Firedi, podsetio je na surovu sudbinu zatvorenika, istakavši da su imena na spomeniku večni dokaz hrabrosti i spremnosti na najveću žrtvu za slobodu:

''Stariji i bolesni su streljani već sredinom jula 1942. godine, dok su ostali prebačeni u druge logore, izloženi prinudnom radu, gladi i nezamislivoj torturi“, rekao je Firedi.

Od 46 interniranih Kikinđana, pakao norveških logora preživelo je samo njih sedmoro: Nika Banjin, Slavko Vukić, Čeda Đomparin, Stevan Mihailov, Stevan Sivčev, Joca Stanić i Žarko Stojkov. Veza između dva naroda formalizovana je prvom Deklaracijom o prijateljstvu između Narvika i Kikinde 1966. godine, koja je obnovljena na pedesetu godišnjicu potpisivanja.
 

Na 16. Sednici Skupštine grada Kikinde, odbornici su odlučivali o četiri tačke dnevnog reda koje su se ticale rada lokalnih institucija i kadrovskih rešenja. Sednica je započela razmatranjem Godišnjeg izveštaja o radu lokalnog ombudsmana za 2025. godinu. Pored toga, odbornici su usvojili odluku o davanju saglasnosti na Statut Javnog preduzeća za sport „Jezero“. Skupština je donela odluku o razrešenju dužnosti dosadašnjeg direktora Centra za likovnu i primenjenu umetnost ''Terra'', Aleksandra Lipovana. Na mesto vršioca dužnosti direktora, sa mandatom od godinu dana, imenovana je Sanja Radusin Smiljanić, master vajarka iz Kikinde.

''Tera je oduvek bila od neprocenjive važnosti za grad. Ali je nedopustivo da se politika meša u kulturu što je i te kako bio slučaj u poslednjih godinu i po dana. A koliko je kultura važna onima koji su imali primedbe na račun našeg rada pokazuje i činjenica da su napustili sednicu u trenutku dok smo o kulturi u gradu i pričali. To je prava slika i prilika onih koji se predstavljaju kao opozicija našeg grada. Žao mi je što su napustili sednicu jer imam još mnogo pitanja. Na podržavam nelegalne blokade, ali podržavam svakog studenta koji želi da uči, da radi, da stvara i da se u naš grad vrati da ovde stvara porodicu. Ustanove kulture nisu za bavljenje politikom. LJudi koji su predstavljali Teru morali su da sarađuju sa svim institucijama, a ne da rade mimo odluka državnih organa jer Tera nije ničije privatno vlasništvo već vlasništvo građana Kikinde. Ne smemo da dozvolimo da Tera bude poligon za određene političke delatnosti. Naš predlog za novog vršioca dužnosti direktora je izvanredan predlog'', istakao je gradonačelnik, Mladen Bogdan.

Nova v.d. direktorka ''Terre'' rođena je 1989. godine u Novom Sadu. Svoje akademsko obrazovanje stekla je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je 2019. godine završila master studije, a dve godine kasnije i specijalističke studije na programu „Skulptura u terakoti“. Dosadašnji rad posvetila je projektu digitalizacije ustanove „Tera“, članica je SULUV-a i iza sebe ima brojne samostalne izložbe i priznanja.
 

Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, upriličio je svečani prijem za Helenu Grujić, učenicu trećeg razreda Gimnazije „Dušan Vasiljev“, koja je ostvarila neverovatan uspeh osvojivši drugo mesto na Svetskom prvenstvu mladih istraživača u Indiji. Tokom susreta u Gradskoj kući, gradonačelnik je Heleni uručio simboličnu zlatnu medalju, naglasivši da je ona ponos ne samo svog rodnog grada, već i cele Srbije. Kao konkretnu podršku njenom daljem obrazovanju i naučnom usavršavanju, Grad Kikinda je mladu naučnicu nagradio vrednim poklonom – Mekbuk Neo računarom.

''Helena je naša zlatna devojčica. Ovaj rezultat je izuzetan podstrek za sve mlade ljude koji se bave naukom i jasan dokaz da se naporan rad i potpuna posvećenost na kraju uvek isplate“, istakao je Bogdan.

Helena je podelila svoje utiske sa dalekog putovanja, opisujući izazove sa kojima se suočila. Uprkos iscrpljenosti od puta i minimalnog odmora, ona je briljantno iznela svoju prezentaciju na engleskom jeziku pred međunarodnom komisijom sastavljenom od eminentnih doktora nauka.

''Bila sam u šoku i preplavljena emocijama kada su prozvali moje ime. Najveću snagu mi daje podrška ljudi koji veruju u mene“, rekla je Helena.

Ovaj uspeh potvrđuje da kikindska Gimnazija i grad uopšte imaju talente sposobne da stanu rame uz rame sa vršnjacima na globalnom nivou. Helena Grujić ne planira da se zaustavi na ovome – već sada najavljuje pripreme za nove izazove i buduća međunarodna takmičenja na kojima će ponovo predstavljati boje svoje zemlje.
 

U svečanoj sali Gradske kuće održana je tribina u okviru nacionalne kampanje „Na maturu bez automobila“. Agencija za bezbednost saobraćaja, u saradnji sa Gradom Kikindom, okupila je veliki broj maturanata lokalnih srednjih škola kako bi im ukazala na rizike nebezbednog ponašanja u saobraćaju, posebno uoči predstojećih maturskih proslava. Okupljenim učenicima obratio se i Tihomir Farkaš, član Gradskog veća, koji je dodatno elaborirao značaj odgovornog ponašanja u ovom prelomnom trenutku za svakog mladog čoveka.

''Matursko veče je kruna vašeg dosadašnjeg školovanja i trenutak koji treba da ostane urezana u pamćenju kao jedna od najlepših uspomena. Zato vas najiskrenije apelujem: na proslavu krenite bez automobila i ne dozvolite da alkohol preuzme kontrolu nad vašim odlukama. Završetak srednje škole je vaš prvi veliki korak u svet odraslih, a najbolji način da pokažete zrelost jeste upravo odgovornost prema sebi i svojim prijateljima. Želimo da se ovog slavlja sećate sa osmehom i ponosom, a ne sa žaljenjem zbog jednog trenutka nepromišljenosti koji može imati nesagledive posledice“, poručio je Farkaš.

Najsnažniji utisak na mlade ostavila je lična ispovest Milana Srdića, zaposlenog u Agenciji za bezbednost saobraćaja. On je sa prisutnima podelio tragično iskustvo koje mu je zauvek promenilo život tokom srednjoškolskih dana.

''Vozio sam motor ubeđen da sam nedodirljiv i da meni ništa loše ne može da se desi. Nisam koristio zaštitnu opremu. U saobraćajnoj nezgodi sam polomio kičmu i od tada sam u invalidskim kolicima“, rekao je Srdić.

Uprkos teškim iskušenjima, Srdić je završio Saobraćajni fakultet i danas svoju energiju usmerava na prevenciju, ističući da su brzina, pojas, alkohol i mobilni telefon ključni faktori koji razdvajaju život od smrti.

Tokom tribine izneti su i zabrinjavajući podaci: tokom 2025. godine, prema preliminarnim izveštajima, u Srbiji su život izgubile 102 mlade osobe starosti od 15 do 30 godina. Čak 65 odsto tih žrtava stradali su kao vozači ili putnici u automobilima. Praktično, svaka peta osoba koja pogine u saobraćaju je mlada osoba na pragu života.