Aktuelno

Proces evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima, koji je trajao od 8. decembra do 8. februara, uspešno je priveden kraju. Prema zvaničnim podacima, više od 4.000 Kikinđana iskoristilo je ovu priliku da putem elektronske prijave reguliše status svojih objekata. Iako je proces bio isključivo digitalan, lokalna samouprava je obezbedila stručnu pomoć u prostorijama Gradske uprave, što je značajno olakšalo procedure. Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, izrazio je zadovoljstvo postignutim rezultatima, naglasivši da je Grad bio maksimalno angažovan u pružanju tehničke i pravne pomoći.

"Gradska uprava je servis građana i uradili smo sve kako bi podnošenje prijava teklo nesmetano. Takođe, lokalna samouprava je prijavila i neupisanu imovinu u vlasništvu grada, što će nam omogućiti da te objekte konačno stavimo u funkciju i odredimo im namenu," izjavio je gradonačelnik Bogdan.

Koordinatorka za pružanje podrške građanima, Manja Markovljev, ističe da je broj prijavljenih objekata znatno veći od broja samih podnosilaca zahteva, jer su mnogi građani prijavljivali više objekata odjednom.

"Najviše su se upisivali pomoćni i ekonomski objekti, ali i stambene jedinice, nadogradnje i dogradnje koje ranije nisu bile uvedene u katastar. Verujem da je najveći broj bespravno izgrađenih objekata sada upisan," navodi Markovljev.

Ona je dodala da vrata Gradske uprave ostaju otvorena za specifične slučajeve:

"Osobe koje iz opravdanih razloga nisu podnele prijave na vreme, to mogu učiniti do 24. oktobra uz dostavu dokaza o sprečenosti. U kancelariji broj 55, radnim danima od 8 do 12 sati, građani i dalje mogu dobiti sve informacije."

Za sve podnosioce koji nisu dostavili kompletnu dokumentaciju, to će moći da učine u narednom periodu. Ukoliko Agencija za prostorno planiranje utvrdi obavezu plaćanja takse, građani će o tome biti obavešteni putem aplikacije ili SMS poruke.

Zbog opasnosti od otpadanja delova fasada, nekoliko objekata na Gradskom trgu u Kikindi ograđeno je žutim trakama po nalogu komunalne inspekcije. Cilj ove mere je da se osigura bezbednost prolaznika na osnovu prijava samih građana i stanara.

Gradonačelnik Mladen Bogdan naglasio je da su svi ograđeni objekti u privatnom vlasništvu, te da su za njihovo održavanje nadležni upravnici i stambene zajednice, a ne lokalna samouprava.

"Primećeno je da otpadaju delovi fasada na zgradama na Trgu. Kako ne bi bila ugrožena bezbednost, objekti su obezbeđeni, što je ujedno signal sugrađanima da budu oprezni. Već smo održali sastanak sa upravnicima zgrada kako bismo pokrenuli korake za sanaciju," izjavio je Bogdan.

Dodatni izazov predstavlja činjenica da je većina ovih zgrada pod zaštitom kao spomenik kulture, što komplikuje proceduru budućih građevinskih radova. Gradonačelnik je poručio da će lokalna samouprava pružiti svu neophodnu podršku u okviru svojih nadležnosti kako bi se problem trajno rešio.
 

U organizaciji Kulturnog centra kikinda, u okviru 4. ‘’Kikindskih tamburaških svečanosti’’, održan je koncert ‘’Tamburom kroz svet i film“ u izvođenju Gradskog tamburaškog orkestra ‘’Branko Radičević“ iz Rume. Kikinđani su pratili veče bogatih melodija, filmskih tema i zvuka tambure koje spaja tradiciju i savremeni izraz. Koncert je realizovan pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i Grada Kikinde. Legendarne filmske kompozicije Zorana Simijanovića, valceri, narodna i muzika bardova vojvođanskog melosa, bila je na repertoaru 4. ‘’Kikindskih tamburaških svečanosti’’, a tema koncerta ulepšala je veče ljubiteljima tradicije i negovanja tamburice. Koncertu je prisustvovala Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.

Na Starom jezeru, nedaleko kod parkinga Kulturno sportskog centra "Jezero" organizovana je akcija pošumljavanja, u kojoj su učestvovali predstavnici Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, JP "Kikinda" i učenici osmog razreda iz OŠ "Feješ Klara". Radi se o donatorskoj sadnji, a oko 450 sadnica ukrasnih drvenastih i žbunastih vrsta obezbedila je kompanija Esiti Austrija. Akciji pošumljavanja prisustvovali su i gradonačelnik Mladen Bogdan i član veća Bojan Mikalački.

‘’Imamo jako dobru saradnju sa kompanijom Esiti Austrija, koja prepoznaje našu težnju da se bavimo ozelenjavanjem i da podignemo procenat pošumljenosti na teritoriji Kikinde. Ova donacija je vredna preko milion i 800 hiljada dinara, a u pitanju je oko 450 sadnica’’, rekao je gradonačelnik.

Nadležni u našem gradu kontinuirano sprovode akcije pošumljavanja, u kojima učestvuju i najmlađi sugrađani, sa ciljem podizanja ekološke svesti:

‘’Ovo je druga godina zaredom kako kompanija Esiti Austrija donira sredstva za pošumljavanje, odnosno obnavljanje parkova u Kikindi. Prošle godine smo posadili park u Ruskom Selu, a ove godine je na red došlo popunajvanje parka na Starom jezeru, gde naši sugrađani provode dosta vremena’’, rekao je Miodrag Radovanović, šumarski inženjer u JP "Kikinda".

Narednih dana biće organizovane akcije pošumljavanja u Banatskom Velikom Selu i u Kikindi. Aleksandra Ćazić Kiurski, nastavnica u OŠ "Feješ Klara", kaže da su đaci ove škole veoma ekološki osvešćeni i da vrlo rado učestvuju u ovakvim akcijama:

‘’Učenici vode računa o sadnicama posađenim u okviru školskog dvorišta, a na časovima biologije i ekologije uče o značaju ozelenjavanja i zaštite životne sredine’’, rekla je Ćazić Kiurski.
 

Grad Kikinda i zvanično je postao deo programa EU INTEGRA, čime je otvoren put za dugoročno planiranje i urbanistički razvoj grada i okolnih naselja. Potpisivanjem Memoranduma o razumevanju sa predstavnicima Evropske unije, započet je rad na Teritorijalnoj strategiji koja će biti osnov za buduće investicije. Planiranje će obuhvatiti širok spektar oblasti – od unapređenja putne mreže i stvaranja boljeg ambijenta za investitore, do ulaganja u kulturne i sportske objekte namenjene deci i mladima. Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, zajedno sa svojim saradnicima, naglasio je da ovaj dokument neće biti samo formalnost, već praktičan putokaz za modernizaciju grada. Sastanku su prisustvovali i Dejan Pudar, zamenik gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika, članovi veća, Miroslav Dučić i Marijana Mirkov, kao i sekretari Jelena Ivetić i Miroslava Narančić.

''Naša namera je da precizno mapiramo ključne izazove i projekte koji su ostvarivi u bliskoj budućnosti. Ne želimo planove koji ostaju u fioci, već strategiju koja će direktno uticati na privredni rast, bolju infrastrukturu i kvalitetniji život, uz aktivno učešće privrednika i samih Kikinđana u procesu odlučivanja“, poručio je Bogdan.

Program koji finansira Evropska unija, a realizuju UNOPS i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), izabrao je Kikindu kao jednu od 11 ključnih teritorija u Srbiji za ovaj projekat. Olivera Kostić, menadžerka u okviru programa EU INTEGRA, istakla je značaj pripreme lokalne administracije za povlačenje stranih sredstava.

''Ovaj proces je direktna priprema Kikinde za korišćenje evropskih kohezionih fondova. Čim strategija bude finalizovana, gradu se otvara mogućnost da konkuriše za konkretna finansijska sredstva namenjena prioritetnim projektima koje su sami definisali“, objasnila je Olivera Kostić.

Cilj je da se kroz saradnju sa Mistarstvom za evropske integracije stvori održiv model razvoja koji će Kikindu pozicionirati kao moderan i funkcionalan centar Severnobanatskog okruga.
 

Potpisivanjem sporazuma o korišćenju kuhinjskog prostora u okviru kompleksa MSK, stvoreni su uslovi da Narodna kuhinja, nakon višemesečnog režima paketa suve hrane, ponovo počne sa pripremom toplih jela. Događaju su pored gradonačelnika Kikinde, Mladena Bogdana, prisustvovali Mirko Latinović generalni direktor MSK Kikinda, LJubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije, Biljana Cvetković, stručna saradnica za socijalnu delatnost, Crvenog krsta Srbije, Danijela Bjeljac, sekretarka Crvenog krsta Kikinda, Aranka Felbab, potpredsednica Crvenog krsta Vojvodine i Marijana Mirkov, predsednica Crvenog krsta Kikinda i članica Gradskog veća za kulturu i turizam Grada Kikinde. Prvi čovek grada, Mladen Bogdan, izrazio je zadovoljstvo zbog uspešno rešenog problema lokacije, naglašavajući da je prostor u Metanolu, uprkos decenijskom nekorišćenju, bio idealna osnova za ovaj projekat.

‘’Pronašli smo rešenje koje je i ekonomično i funkcionalno. Iako prostor dugo nije bio u upotrebi, njegova očuvanost nam je omogućila da uz minimalna ulaganja i podršku donatora, poput kompanije 'Toza Marković', dobijemo kuhinju koja zadovoljava sve stroge standarde. Od sutra, naši najugroženiji sugrađani ponovo mogu računati na obrok pripremljen u vrhunskim uslovima“, poručio je Bogdan.

Sekretarka lokalnog Crvenog krsta, Danijela Bjeljac, podsetila je na logistički značaj povratka na topli režim ishrane.

‘’Zahvaljujući gradskom budžetu od 19 miliona dinara i podršci nadležnog ministarstva, nastavljamo tamo gde smo stali krajem avgusta. Naši korisnici u gradu, njih 550, ponovo će imati pristup toplom obroku na četiri standardne lokacije, dok za stanovnike sela ostaje aktuelan sistem distribucije prehrambenih paketa“, zaključila je Bjeljac.

Direktor fabrike MSK, Mirko Latinović, ukazao je na to da je proces osposobljavanja prostora bio primer dobre koordinacije između privrede i lokalne samouprave.

‘’Naš cilj je bio da prostor koji godinama stoji prazan stavimo u službu onih kojima je pomoć najpotrebnija. Sve smo radove izveli u predviđenim rokovima i unutar planiranih sredstava, a ugovor je, s obzirom na specifičnost naše fabrike, koncipiran tako da obezbedi stabilnost programa u narednih skoro godinu dana“, istakao je Latinović.

Predstavnici Crvenog krsta naglasili su da je Kikinda svetla tačka u nacionalnom programu pomoći. LJubomir Miladinović je ovaj model saradnje nazvao uzornim.

‘’Ovo nije samo administrativno rešenje, već dokaz kako zajednica brine o svojih 33 hiljade korisnika širom zemlje. Kikinda ovim činom potvrđuje da je socijalna odgovornost prioritet koji povezuje državu, grad i humanitarne organizacije“, podvukao je Miladinović.