Aktuelno

Sabor svetog Arhangela Mihaila, Aranđelovdan, hramovna i seoska slava u Mokrinu obeležena je u crkvi Arhangela Mihaila svečanom liturgijom, potom rezanjem slavskog kolača u Svečanoj sali Mesne zajednice, a na kraju i svečanim programom u sali Doma kulture. Svečanim dešavanjima prisustvovali su Mladen Bogdan, gradonačelnik, njegov zamenik Dejan Pudar, načelnik Severnobanatskog okruga, Nebojša Jovanov, Željko Radu, član Gradskog veća, kao i Miroslav Dučić, koji je ovogodišnji kum.

''Slava je oduvek bila prilika da se okupimo. Domaćini su nam to okupljanje ove godine priredili u nešto manjem obimu, ali iz odličnih razloga jer se sala u omladinskom domu radi i obnavlja, što je jedna od najvažnijih investicija u ovoj i narednoj godini. Neke stvari koje smo planirali nismo uspeli da uradimo u onoj meri u kojoj smo želeli, ali na osnovu svega što se dešavalao u pretodnih godinu dana poručujem da nismo stali i da se nikada nećemo predati, naprotiv nastavićemo da razvijamo naš grad i naša sela još jače'', poručio je gradonačelnik.

Meštanima je poruku poslao i kum Miroslav Dučić:

''Zahvalio bih predstavnicima Mesne zajednice koji su me predložili da budem kum. Nadam se da ću biti u najmanju ruku na nivou prethodnog kuma, trudeći se da doprinesem u sledećoj godini mnogo toga što će biti naša misija. Čestitam stanovnicima Mokrina seosku i hramovnu slavu'', poručio je kum Miroslav Dučić.

Bila je to prilika da se sumiraju rezultati o godini i planovima :

''Mokrin oduvek krasi sloga i zajedništvo, a selo je poznato po brojnim manifestacijama, koje organizuju mnoga udruženja građana. Na tome smo im zaista zahvalni. Svi zajedno doprinećemo tome da naše selo bude ponosno i dostojanstveno kao i do sada'', dodao je predsednik Saveta Mesne zajednice Mokrin, Goran Ristić.
 

U našem gradu upriličeno je svečano obeležavanje 107 godina od oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu i ulaska srpske vojske u grad. Venci su položeni na Železničkom groblju, kod spomen ploče Dragutinu Ristiću, u holu Gradske kuće, na bisti Kralju Petru, da bi potom bio održan i svečani program u sali Kulturnog centra. Obeležavanju su, pored pripadnika Vojske Srbije, Policije, boračkih i udruženja potomaka, prisustvovali Mladen Bogdan, gradonačelnik Kikinde, Petar Žigić, načelnik Gradske uprave, Dušan Popeskov, predsednik Gradskog parlamenta i Vlado Trtić, sekretar Sekretarijata za opštu upravu i zajedničke poslove.

''Ulaskom srpske vojske u Kikindu ispunjeni su snovi našeg naroda koji je tako dočekao svoje vojnike, svoju zastavu i prvi put u istoriji se osećao kao deo srpske države Kraljevine Srbije. Ta vekovna težnja i borba naroda da se priključi svojoj matici traje od samog nastanka našeg grada koji je gradio svoj identitet zajedno sa svojim sunarodnicima bez obzira na nacionalnost i veru, kako bi svi doprineli da on izgleda onako kako jeste i u današnjem vremenu'', poručio je gradonačelnik.

Prisutnima se na akademiji obratio i predsednik Skupštine grada Kikinde, Dušan Popeskov:

''Dan oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu jedan je od najvažnijih datuma naše istorije. Nijedan narod tokom Velikog rata nije dao toliki danak za slobodu i oslobođenje. Naša dužnost je da obeležavamo te datume i da nikada ne dozvolimo da se zaborave. Kakav odnos imamo prema današnjim borcima, predstavlja i sliku poštovanja prema našim precima'', poručio je Popeskov.

Poruku je imao i Savo Orelj, predsednik SUBNOR-a:

''Neka sećanje na 1918. godinu bude naš podsetnik da su sloboda i mir najveće vrednosti koje imamo. U ime svih koji su svojim delom ispisali stranice istorije našeg grada izgovaram jedno veliko hvala'', poručio je Savo Orelj.

O srpskim dobrovoljcima iz Banata govorio je general Milorad Stupar:

''Oni su se borili na strani Rumuna na frontu na Dobrudži. Tamo postoji i spomenik srpskom vojniku. Posle toga su prebačeni na Solunski front. Moramo shvatiti da je Solunski front probijen septembra 1917 . godine srpskom vojskom u kojoj je bilo Šumadinaca, kao i Srba iz naših krajeva i preko Dine'', pojasnio je general Stupar.
 

Najstarija ustanova kulture u Kikindi, Narodna biblioteka ''Jovan Popović", svečanim programom, obeležila je 180 godina postojanja. Nagrade bibliotekarima – ''Čuvari knjige“ pripale su Mariji Tanackov, Marici Miljanović i LJiljani Markovljev. Prilikom svečanog programa, nagrađeni su Matej Vasić, Natalija Maroti, Tina Tolimir i Jovanka Živić kao najmlađi verni čitaoci i odrasli Branka Popov, Eržebet Martonoši, Miroslav Krišan, LJiljana Sivčev i Vera Labus. Događaju su prisustvovali Mladen Bogdan, gradonačelnik, Marijana Mirkov, članica Gradskog veća i Nevena Baštovanović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu.

''Od 2.500 knjiga 1945. do više od 195.000 danas, od jedne prostorije do devet ogranaka i statusa matične biblioteke Severnobanatskog okruga – ovo je priča trajanja, rasta i predanosti. Dobitnica Oktobarske nagrade, dve „Surepove“ nagrade i prestižnog Sretenjskog ordena prvog reda 2025. godine, naša biblioteka je jedan od najsvetlijih stubova kulture Kikinde. U godinama pred nama naš zadatak je da očuvamo i unapedimo rad najstarije ustanove kulture na ovim prostorima'', poručio je gradonačelnik.

Kroz vreme biblioteka je doživela razne promene, transformacije, razne revolucije, od istorijskih, industrijskih, informatičkih i tehnoloških. Od rukopisnih do digitalnih knjiga, oruđa i alata kojim se pomažu u radu, kako bibliotekari, tako i korisnici Biblioteka svoj rad, programe i projekte unapređivala je u korak sa vremenom, uvek bila na usluzi društvu i korisnicima:

''Ponosan je grad koji ima ustanovu kulture koja slavi 180 godina postojanja. Ustanova je menjala svoj naziv, svoje mesto, ali ono što jeste ostalo to je misija negovanja čitanja, obrazovanja i kulture našeg stanovništva. Ovo nije samo jubilej ustanove nego i svih naših sugrađana'', dodala je Marijana Mirkov, članica Gradskog veća,

U ime domaćina goste je pozdravila Dunja Brkin Trifunović, v.d. direktora biblioteke:

''Misija biblioteke nije samo da neguje pisanu reč nego i da znanje čini dostupnim. I mi u toj misiji istrajavamo 180 godina. Ni naša, kao ni druge biblioteke, nije bila pošteđena brojih neprilika, ali kada imate plemenit cilj ispred sebe, ne postoje granice i ništa nije nemoguće. To su na umu imali i osnivači koji su se odrekli mnogih životnih stvari kako bi bilioteka danas postojala, pa se i mi trudimo da čuvamo taj plamen znanja koje činimo dostupno svima i negujemo svest o celoživotnom učenju'', nadovezala se Dunja Brkin Trufunović, v.d. direktora Narodne biblioteke ''Jovan Popović'', Kikinda.
 

Osnovna škola ''Jovan Popović", na dan rođenja književnika, čije ime nosi, obeležila je 75 godina rada i postojanja. U okviru obeležavanja, održane su radionice pod nazivom ''Koliko se poznajemo", u kojima su osim đaka i zaposlenih u školi, tradicionalno učestvovali i roditelji. Obeležavanju Dana škole prisustvovao je Tihomir Farkaš, član Gradskog veća.

''Od srca čestitamo veliki jubilej kolektivu kikindske škole koji je u ovim izazovnim vremenima u prvi plan stavio interes dece. Radi se o veoma lepoj školi u kojoj se oseća domaćinstva atmosfera. Čestitam Dan škole učenicima, zaposlenima i roditeljima, sa željom da nastave u ovom pravcu i da nastave da postižu sjajne rezultate na svim poljima kao i do sada'', poručio je Farkaš.

Dan je obeležen učenjem o prijateljstvu i empatiji:

''Mi naš Dan tradicionalno uvek obeležavamo kroz radionice jer je ovo dan svih naših učenika, tako da je najbolji način da svako dete učestvuje u ovom za sve nas važnom danu. Odlučili smo da učesnike okrenemo jedne ka drugima i da im pokažemo koliko su prijateljstvo i empatija važni'', dodala je Jelena Krvopić, direktorka OŠ ''Jovan Popović''.
 

U okviru obeležavanja 17. novembra, Svetskog dana prevremeno rođene dece, i ove godine Grad Kikinda je bio jedan od gradova, koji je u okviru akcije, poznate kao „LJubičasti novembar" osvetljavanjem Gradske kuće ljubičastim svetlom dao podršku prevremeno rođenoj deci i njihovim roditeljima. Obeležavanju je prisustvovao i Mladen Bogdan, gradonačelnik sa svojim saradnicima.

''Statistički podaci pokazuju da se u svetu svake godine 15 miliona beba rodi pre vremena, suočavajući se sa brojnim komplikacijama i tegobama koje zahtevaju specijalnu medicinsku brigu i lečenje. Obeležavanje ovog dana prava je prilika da se podigne svest o ovoj značajnoj temi i da se čuje reč roditelja koji se suočavaju sa ovim poteškoćama, ali i da se pruži podrška i zahvalnost medicinskom osoblju koje se bori za dobrobit ove dece. Takođe je ovo prilika da se skrene pažnja na kontinuirana ulaganja u zdravstveni sistem i pružanje materijalne, emocionalne i psihološke podrške roditeljima kako bi što bolje bili u mogućnosti da pomognu svojoj deci'', istakla je Melita Gombar.