Aktuelno

U Kikindi je održano edukativno predavanje, na temu ''Budi donor – produži bar jedan život", u organizaciji Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida grada Kikinde, u saradnji sa lokalnom samoupravom i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Dugogodišnji članovi Udruženja, ali i pacijenti koji su došli iz drugih gradova, imali su priliku da se detaljnije upoznaju sa donorstvom organa zahvaljujući strunjacima iz Doma zdravlja u Bačkoj Topoli i Kliničkog centra Vojvodine. Događaju je prisustvovao i Željko Radu, član Gradskog veća.

''Izuzetno je važno da sve marginalizovane grupe imaju veliku podršku, kako od Grada Kikinde, tako i svih drugih ljudi kako bismo svi zajedno podigli svest i njihovim potrebama i kako bismo učinili sve da se oni koji se nalaze na marginama našeg društva odatkle sklone. Ovaj skup je odlična prilika da se razmene iskustva među sobom, što je od neprocenjivog značaja, a Grad Kikinda će uvek pružiti pomoć onima kojima je ona zaista neophodna'', istakao je Radu.

Prilikom svečanog otvaranja skupa, članovi kikindskog Udruženja donirali su dva aparata za pritisak Odeljenju hemodijalize u Opštoj bolnici Kikinda:

''Zahvaljujući brojnim instutucijama ljudi se na ovakav način edukuju, slušaju o transplantaciji, o problemima ljudi na dijalizi, samim tim što je transplantacija jedini način da oni nastave da žive bez odlaska na dijalizu, mogu da putuju, odnosno da žive kao svi zdravi građani'', dodala je Drenka Varađanin, sekretarka Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i bubrežnih invalida grada Kikinde.

Predavanje su održali dr Vesna Vukelić, internista Doma zdravlja u Bačkoj Topoli i dr Slobodan Šajinović, lekar na specijalizaciji interne medicine na klinici za nefrologiju i kliničku imunilogiju u Kliničkom centru Vojvodine. Prisutnima se obratio i Predsednik Saveza bubrežnih invalida Vojvodine, Lazar Čorbanović:

''Skup je bio od velikog značaja jer se na taj način prenose veoma važne informacije, ali se pruža i neka vrsta nade da će u budućnosti biti bolje i da će naši članovi rešiti svoje zdravstvene probleme'', dodao je Čorbanović.
 

Povodom obeležavanja 80 godina od kolonizacije, Mesna zajednica Novi Kozraci je u sali Udruženja vozača u ovom selu organizovala prigodan svečani program. Na tribini na temu kolonizacije Vojvodine od 1945. do 1948. godine govorili su dr Milan Micić, istoričar i generalni sekretar Matice srpske, mr Pavle Orbović, istoričar Gradskog muzeja Vrbas, i Bogdan Šekarić, etnolog u Muzeju Vojvodine. Nakon toga upriličena je dodela priznanja pojedicima i udruženjima iz Novih Kozaraca, otvorena je izložba Kulturnog centra iz Novog Sada, posvećena Branku Ćopiću, i nastupilo je Kulturno-umentičko društvo "Petar Kočić" iz Novih Kozaraca. Događaju je prisustvovala Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za kulturu i turizam.

“Kozarci su jedino mesto koje ima spomenik posvećen kolonistima, koji je delo našeg akademskog umetnika Zdravka Mandića. Spomenik je napravljen 1988. godine, a Mesna zajednica ga je ove godine restaurirala, kako bi dobio novi sjaj, koji i zaslužuje”, rekao je Marko Čavka, potpredsednik Saveta Mesne zajednice Novi Kozarci.

Ove godine se obeležava 80 godina kolonizacije partizanskih porodica, kada su nove socijalističke vlasti, nakon Drugog svetskog rata, organizovale naseljavanje Vojvodine, što je bio najveći kolonizacioni poduhvat u istoriji pokrajine, kao i najorganizovaniji i najhumaniji, objasnio je dr Milan Micić:

“Kolonizacija je bila najintenzivnija na ovom delu Banata, gde je u trouglu Kikinde, Zrenjanina i Jaše Tomića naseljeno 29 mesta kolonistima, partizanskim porodicama iz Bosne i Hercegovine”, dodao je Micić.

Priznanja su na svečanosti uručena prof. dr Manetu Miladinoviću, Braci Azariću, Miloradu Stuparu, Dragu Jankoviću, Udruženju žena Novi Kozarci, FK “Sloboda”, KUD-u “Petar Koćić”,Karate i bodibildnig klubu “Sloboda”, Lovačkom udruženju “Fazan”, Ribolovačkom udruženju “Zlatni karaš”, Umetničkoj galeriji “Zdravko Mandić”, Konjičkom udruženju “Zelenac”, Udruženju penzionera i Dobrovoljnom vatrogasnom društvu, dok su posthumna priznanja dobili Vlada Protić, Stevo Jarčević, LJuban Marin i Milorad Majkić.

Na četvrtoj Sednici Severnobanatskog upravnog okruga, kojoj su pored gradonačelnika Kikinde, Mladen Bogdana, prisustvovali predstavnici svih šest lokalnih samouprava, kao i Policijske uprave, govorilo se o Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upisu prava na nepokretnostima, odnosno projektu "Svoj na svome", kao i migrantskim kretanjima na teritoriji našeg okruga, o čemu je govorio Pavle Rajkov, načelnik Policijske uprave Kikinda.

Kada su u pitanju migrantska kretanja na teritoriji Severnobanatskog upravnog okruga, Kanjiža je ranijih godina, kao pogranična oblast, bila na migrantskoj ruti:

''Nemamo tačne podatke o trenutnoj situaciji, ali je ona znatno drugačija u odnosu na raniji period. Posebno se u selima Martonoš i Horgoš vidi da je mnogo manje migranata na ulici. Što se tiče projekta "Svoj na svome", taj posao će dodatno opteretiti lokalnu administraciju, ali verujem da ćemo ga uspešno realizovati. Na teritoriji naše opštine, u 13 mesta, ima između 2.600 i 2.800 nelegalizovanih objekata'', rekao je Robert Fajstamer, predsednik Opštine Kanjiža.

Kako je istakla Stana Đember, predsednica Opštine Čoka, novi zakon će umnogome olakšati legalizaciju objekata, jer su katastarske opštine radile na katastarskoj podlozi iz 1912. godine:

''Nakon komasacije i premera građevinskog rejona, utvrđeno je faktičko stanje, tako da će sada situacija biti mnogo bolja kada su u pitanju objekti koji nisu bili legalizovani i uknjiženi u katastarskoj opštini Čoka. Formirali smo tim i naša lokalna samouprava je vrlo ozbiljno pristupila tome, jer je u pitanju projekat od nacionalnog značaja'', objasnila je Stana Đember.
 

U Ruskom Selu su u toku radovi na uređenju dela atarskog puta u građevinskom rejonu, koji će ovaj deo trase direktno povezati sa lokalnim putem za Banatsku Topolu. Radovi obuhvataju ravnanje terena, nanošenje grebanog asfalta i valjanje, čime će se dobiti čvrsta podloga koja će obezbediti nesmetan prolaz čak i tokom loših vremenskih uslova, što do sada nije bilo moguće. Radove je obišao i gradonačelnik Mladen Bogdan, koji je naglasio da je uređenje ovog puta realizovano kao odgovor na zahteve meštana, koji su to istakli kao prioritet.

''To će znatno olakšati saobraćaj u centru sela, jer teške poljoprivredne mašine više neće morati tuda da prolaze. U saradnji sa JP 'Putevi Srbije' obezbedili smo neophodnu količinu grebanog asfalta, a biće urađene i bankine radi potpune bezbednosti. Nastavićemo sa ulaganjima u svim mesnim zajednicama, a detaljne planove investicija za narednu godinu ćemo praviti na osnovu razgovora sa meštanima”, rekao je Bogdan.

Predsednik Saveta mesne zajednice Rusko Selo, Dušan Marjanović, objasnio je da se uređuje deo puta u dužini od 650 metara i širini 3,6 metara, što čini površinu od oko 2.300 kvadratnih metara:

''Ovo će biti od izuzetnog značaja za naše poljoprivrednike, zato što će ovim putem brže stizati do svojih parcela u delu koji se naslanja na put ka Banatskoj Topoli”, istakao je Marjanović.
 

U Centru za stručno usavršavanje održana je tribina pod nazivom "Podrška roditeljima u tranziciji dece". Cilj ove tribine, pod pokroviteljstvom Grada Kikinde, je da roditelji inkluzivne dece na licu mesta dobiju važne odgovore, kao i da studenti, budući vaspitači, čuju i nauče nešto što će im koristiti u budućem pozivu. Na tribini je učestvovala Melita Gombar, članica Gradskog veća podsetivši da Grad Kikinda u okviru podrške porodici i deci već godinama pruža veliku pomoć u okviru svojih mera unapređenja.

''Ovo je veoma važna tema koja nije bitna samo roditeljima i porodici već za celo društvo. Tranzicija dece i učenika u ovom kontekstu njihovog kretanja u obrazovnom procesu predstavlja veliki izazov. Ako se ova tranzicija posmatra u kontekstu inkluzivnog obrazovanja ona zahteva još veću pažnju čitavog sistema, dobro osmišljenu i plansku podršku koja podrazumeva sveobuhvatan pristup, pa je iz tog razloga neophodno pružiti porodici svu moguću podršku i povezati je sa odgovarajućim institucijama kako bi na što bolji način pomogli svom detetu'', istakla je Melita Gombar.

U našoj zemlji trenutno se od retkih bolesti leči više od 900 dece:

''U 2025. godini obezbeđeno je preko 10,2 milijarde dinara za lečenje o državnom trošku, čak tri milijarde više nego u prethodnoj godini i to su najveća sredstva koja su obezbeđena u zdravstvenom fondu. Priprema za narednu godinu je u toku i radi se procena, tako da se nadamo da će u 2026. godini sredstva biti još veća'', dodao je dr Željko Popadić, direktor Sektora za lekove i farmakologiju pri Republičkom zdravstvenom fondu.

Državna sekretarka u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, Milica Perić, pohvalila je rad Udruženja Deca sa ahondroplazijom Srbije koje je svojim predanim radom učinilo mnogo u prethodnim godinama:

''Prošle godine smo oformili registar pacijenata retkih bolesti i došli do podatka da ih u Srbiji imamo 15.000. Taj podatak još nije konačan i pretpostavljamo da se pacijenti i dalje upisuju. Takođe, važnu ulogu u pomoći ima i nedavno pokrenuti Alimentacioni fond i to je jedna od najnovijih mera kojom država daje ogromnu podršku roditeljima''.