Aktuelno

U Suvačarskoj ulici u Kikindi, stanuje Milan Vikalo. Na prvi pogled, on je vitalni devedesetogodišnjak koji uživa u partiji šaha i stihovima koje sam zapisuje. Ipak, njegove oči čuvaju sliku jednog grma, majčinog dlana na ustima i vojničkih čizama koje su prekinule njegovo detinjstvo. Kada je imao samo šest godina, Milan je osetio svu surovost rata. Ustaše su ga otrgle od ranjene majke i odvele u logor Jasenovac. Kao dete, nije razumeo mrak koji ga je okružio, a slobodu mu je, poput filmskog obrta, doneo otac koji je uspeo da pronađe svoju porodicu u ratnom vihoru i izvede ih na svetlost. Nakon decenija provedenih u radu i stvaranju porodice, Milan se 2018. vratio u Kikindu. NJegova želja nije bila materijalna, već ljudska – želeo je da upozna gradonačelnika, ne kao političara, već kao čoveka kojem može da poveri svoju priču i svoju poeziju.

‘’Ovaj susret je mnogo više od protokola, jer su priče poput Milanove deo našeg kolektivnog pamćenja i opomena za budućnost. Važno je da se ovakve sudbine čuju daleko, jer svi koji su preživeli takve golgote imaju neprocenjivu poruku za buduće generacije – da se istorija ne sme zaboraviti, ali da se iz nje mora izaći uzdignute glave“, istakao je gradonačelnik.

Iako nosi duboke ožiljke, gospodin Vikalo nije dozvolio da ga prošlost ogorči. NJegova svakodnevica ispunjena je intelektualnim radom i kreativnošću. On je živi dokaz da istorija nije samo suva rečenica u udžbeniku, već pulsirajući život koji nas uči da je snaga ljudskog duha nesalomiva.

''Hteo sam da upoznam prvog čoveka grada jer i u ovim godinama pišem o državi i ljudima koji je vode. Sećam se kako me je majka krila u grmu, držeći mi ruku na ustima da ne zaplačem dok su pucali na nas, ali život me je vodio dalje – kroz školovanje, porodicu i rad, sve do današnjih pesama inspirisanih zavičajem koje su moj način da se odužim životu.“

Poseta u Suvačarskoj ulici završena je onako kako je i počela – toplim stiskom ruke dvojice ljudi različitih generacija, spojenih istom misijom: da se istina čuva, a čovečnost neguje.
 

Ekonomsko-trgovinska škola u Kikindi obeležila je svoj dan na nesvakidašnji način. Umesto klasične proslave, fokus je bio na humanosti, zajedništvu i plemenitosti, čime su učenici i zaposleni još jednom pokazali da su im prave vrednosti na prvom mestu. Nakon što su nedavno uspešno prikupili sredstva za operaciju majke jedne od učenica, đaci su svoju novu humanitarnu misiju započeli upravo na Dan škole. Cilj je prikupljanje novca za četrnaestogodišnju Hanu Dokić iz Mokrina, koja boluje od spinalne mišićne atrofije, kako bi joj se obezbedila neophodna nova invalidska kolica. Svaki od 320 učenika škole dao je svoj doprinos, stavljajući svoje znanje i talente u službu humanosti. Obeležavanju su prisustvovali članovi Gradskog veća, Tihomir Farkaš i Tamara Radlović, kao i predsednica Sportskog saveza Kikinde, Jelena Čudanov.

''Grad Kikinda uvek sa ponosom podržava ovakve omladinske inicijative. Ekonomsko-trgovinska škola je pravi primer kako se kroz praktično znanje – u ovom slučaju kuvarstvo i trgovinu – može direktno pomoći zajednici. Ovi mladi ljudi nisu samo budući profesionalci, već i humanisti velikog srca koji osećaju potrebe svojih sugrađana. Grad će uvek biti partner školama koje neguju ovakav duh”, istakao je Farkaš.

Centralni deo proslave bio je humanitarni bazar na kojem su se prodavale slatke i slane đakonije, kao i zdrava hrana, koje su učenici sami pripremili. Pored gastronomskih užitaka, Dan škole obeležen je debatama i sportskim utakmicama. Direktor škole, Robert Vunjak, izrazio je veliko zadovoljstvo inicijativom koju su pokrenuli sami učenici.

''Ponosan sam na naše učenike jer su još jednom dokazali da obrazovanje nije samo ocena u dnevniku, već i izgradnja karaktera. Inicijativa za ovu akciju potekla je direktno od Učeničkog parlamenta, a na nama je bilo samo da im pružimo vetar u leđa. Čak i u ovim specifičnim okolnostima, dok čekamo završetak rekonstrukcije naše zgrade, ova deca pokazuju da za plemenitost i zajedništvo ne postoje prepreke'', dodao je Vunjak.

Ekonomsko-trgovinska škola u Kikindi osnovana je 1948. godine. Iako se njena glavna zgrada trenutno rekonstruiše, to nije omelo đake u njihovim aktivnostima. Dok čekaju povratak u svoje klupe, što se očekuje do kraja godine, nastavljaju da nižu uspehe na takmičenjima i, što je najvažnije, šire svoju humanitarnu misiju.
 

Mokrin je još jednom je potvrdio status svetskog centra vaskršnjih svečanosti. Na održanom 36. Svetskom prvenstvu u tucanju farbanim kokošijim jajima, titulu najtvrđeg jajeta i šampionski pehar osvojila je Ivana Prodanović, dok je u kategoriji juniora najbolji bio Dušan Terzić. Manifestacija je održana uz podršku Saveta mesne zajednice Mokrin, Grada Kikinde i Pokrajinske vlade. Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, uputio je srdačne čestitke pobednicima i svim meštanima Mokrina.

''Mokrinska tucanija je brend po kojem je naš kraj prepoznatljiv u celom svetu. Čestitam Ivani i Dušanu na velikom uspehu i na tome što su šampionske titule zadržali kod kuće. Ova manifestacija je simbol naše tradicije, sloge i radosti koju Vaskrs donosi. Grad će uvek stajati iza ovakvih događaja koji čuvaju naše običaje i okupljaju ljude svih generacija“, istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan.

Pobednica Ivana Prodanović, kojoj je ovo druga titula nakon uspeha 2022. godine, u finalu je nadjačala Milivoja Radojčina. Kako kaže, iza vrhunskog rezultata stoji dugotrajna priprema i oštro oko za odabir pravog jajeta.

''Pripreme počinju još u januaru kada sa ocem krećem u potragu. Uglavnom se gleda da jaje ima dobar zvuk i da je normalne veličine“, otkrila je svoju tajnu svetska šampionka Ivana Prodanović.

Ništa manje uzbudljivo nije bilo ni u juniorskoj konkurenciji, gde je Dušan Terzić savladao Georgija Malenčića.

''Prvi put učestvujem i put do prvog mesta nije bio lak. Deda mi je pomogao da izaberem jaje, a birali smo ga celu zimu“, ispričao je mladi šampion Dušan Terzić.

Iako su na takmičenju učestvovali gosti iz mnogih gradova i zemalja, Živica Terzić, predsednik takmičarske komisije, ističe da iskustvo i posvećenost lokalnih odgajivača često prave presudnu razliku.

''Pobeđuju oni koji gaje kokoške i intenzivno tragaju za tvrdim jajetom. Ko se time bavi sa tolikom posvećenošću, taj se uvek nađe u samom finalu ili završnici takmičenja“, objasnio je Živica Terzić.
 

Najradosniji hrišćanski praznik, Vaskrs, obeležen je u Kikindi svečanom liturgijom koja je okupila veliki broj vernika. Hram ispunjen do poslednjeg mesta i praznična atmosfera prožeta molitvom i pesmom poslali su snažnu sliku duhovne obnove i jedinstva građana. Svečanosti je prisustvovao i gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, koji je zajedno sa svojim saradnicima ukazao na važnost očuvanja tradicije i zajedništva u savremenom trenutku.

''Vaskrs je praznik koji nas podseća da je život pobedio smrt. Naši hramovi su puni, što pokazuje koliko je ljudima potrebno jedinstvo i okupljanje oko vrednosti koje su nas održale kroz vekove. Neka ovaj praznik donese mir i ljubav u svaku porodicu“, izjavio je gradonačelnik Mladen Bogdan.

Tokom bogosluženja pročitana je Vaskršnja poslanica patrijarha srpskog, u kojoj je istaknuto da jevanđeljske istine nisu apstraktne misli, već živo vođstvo za svakodnevni život. Otac Nikola Mišković izrazio je veliko zadovoljstvo odzivom građana, naglasivši da je ovogodišnja liturgija jedna od najmasovnijih u poslednje dve decenije.

''Danas smo se okupili u ogromnom broju, sa oko 600 pričasnika. To je pokazatelj da je vaskrsli Gospod Isus Hristos uvek tu da nas sabere i ujedini. Svim sugrađanima želimo da praznik provedu u miru, zdravlju i radosti, sa svojim najmilijima“, poručio je otac Nikola Mišković.

Nakon liturgije, upriličen je i poseban program za najmlađe. Glumci iz dečjeg pozorišta ''Lane“ obradovali su prisutne vernike, a posebno mališane, deleći vaskršnja jaja i slatkiše, čime je na najlepši način zaokruženo praznično jutro u Kikindi.
 

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma, u Galeriji Kulturnog centra u Kikindi otvorena je prva samostalna izložba umetnika Milorada Kneževića iz Bašaida. Postavku čine portreti i motivi svakodnevnog života koji slave tradiciju, prijateljstvo i romsku kulturu. Kikindska publika ima priliku da se upozna sa radom autora koji je, uprkos životnim izazovima, ostao veran umetnosti. Knežević, koji je radni vek proveo kao dizajner i nastavnik likovnog, kroz svoje slike donosi emotivan prikaz ljudi iz svog okruženja. Svečanom otvaranju prisustvovao je gradonačelnik Mladen Bogdan sa svojim saradnicima, kao i predstavnici romskih institucija.

Željko Radu, v. d. direktora Kancelarije za inkluziju Roma, istakao je značaj kulture, ali i ključni problem sa kojim se zajednica suočava:

''Problema je mnogo, ali ono što uvek napominjem jeste da smo siromašni zato što smo neobrazovani, a neobrazovani zato što smo siromašni. Jedini izlaz iz tog začaranog kruga jeste da što više promovišemo i ističemo obrazovanje Roma,“ poručio je Radu.

Izložba predstavlja primer dobre prakse Grada Kikinde u unapređenju položaja romske manjine i promociji njihove bogate kulturne baštine:

''Ovo je moja prva samostalna izložba. Moja pomajka je bila Romkinja i otuda ljubav prema njihovoj kulturi i narodu. Volim da slikam portrete jer na taj način predstavim osobu, kroz svaku crtu lica,“ izjavio je Milorad Knežević.

Pored portreta običnih ljudi, posetioci mogu videti i prikaze konja, kao i portrete velikana poput Nikole Tesle i Đorđa Balaševića.

Životni put Milorada Kneževića dokaz je da talenat uvek pronađe put. Iako je prvobitno završio zanat za metalostrugara, kasnije je diplomirao na Višoj pedagoškoj školi u Beogradu. Gde god je radio – od NIS-a do „Toze Markovića“ – ostavljao je tragove na zidovima u vidu murala i slika.