Aktuelno

U Svečanoj sali Narodnog muzeja u Kikindi organizovana je promocija istorijske slikovnice „Kod Norvežana“, autora Miloša Pušare. Ova publikacija donosi priču o jednom od manje poznatih poglavlja istorije Kikinde i severnog Banata tokom Drugog svetskog rata — deportaciji 46 muškaraca iz Kikinde i okolnih sela u nemačke logore u severnoj Norveškoj u maju 1942. godine. Promociji je prisustvovala i članica Gradskog veća, Marijana Mirkov, koja se osvrnula na značaj ovakvih publikacija za kulturu sećanja jednog grada kao što je Kikinda.

''Ovo je jedna priča o 46 naših sugrađana koji su u maju 1942. godine odvedeni u logore Norveške, i to nije samo jedna statistika, to nisu samo brojevi, to je priča o sudbinama ljudi koji su otišli u neku neizvesnost, koji su otišli u, slobodno mogu tako da kažem, smrt“, ističe Marijana Mirkov.

Ona dodaje da kulturu sećanja moramo negovati jer je to ono što ostaje iza nas, naglašavajući da ovakve priče i knjige treba da čitamo našoj deci i unucima kako bi shvatili šta znači mir i šta znači ljudskost koju moramo da čuvamo.

Govoreći o motivima za nastanak ovog dela, autor Miloš Pušara ističe da ga je na dublje istraživanje inspirisao životni poziv istoričara, kao i činjenica da je reč o epizodi iz Drugog svetskog rata koja je ostala manje rasvetljena, iako je za lokalnu sredinu od iznenadne i izuzetne važnosti.

''To nije mala stvar, da 46 stanovnika nekog grada bude odvedeno na krajnji sever Norveške u nacističke logore, da bukvalno budu robovska radna snaga, da žive u nehumanim uslovima, da umiru od gladi, dizenterije i da su bukvalno bili ubijeni“, naglašava Pušara.

On dodaje da je tokom istraživanja uspeo da prikupi nove informacije, a da mu je najdraže otkriće bila pronalaženje fotografije jednog stradalnika, Branka Momirova, čiju je sliku nakon višegodišnje potrage slučajno otkrio u monografiji kikindske autorke Marije Ištvan posvećenoj kikindskim grobljima.
Publikacija na 46 kolažnih fotografija prikazuje sudbine ljudi koji su pre rata imali svoje živote i radna mesta, uključujući i poznate porodice.
 

U okviru redovnog održavanja državnog puta IIA reda, izvode se radovi na temeljnoj rehabilitaciji deonice Kikinda – Rusko Selo, kod samog ulaza u mesto iz pravca Kikinde. Radove koji obuhvataju skidanje prvog sloja asfalta, sanaciju oštećenja i postavljanje novih završnih slojeva finansira JP „Putevi Srbije“. Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan i predsednik Saveta mesne zajednice Rusko Selo, Dušan Marjanović obišli su radove. Gradonačelnik je naglasio da je ovo važan projekat za celu zajednicu, nastao kao ispunjenje obećanja meštanima.

''Ovo je veoma važna stvar za Grad Kikindu, Rusko Selo, Nove Kozarce i sve koji koriste ovaj put ka Srpskoj Crnji i graničnom prelazu sa Rumunijom. Ovaj rezultat je plod posete predsednika Aleksandra Vučića Ruskom Selu, kada je na molbu meštana obećao uređenje ove deonice, što sada konkretno realizujemo na terenu'', podsetio je gradonačelnik.

Radi se deonica od četiri kilometra iz pravca Ruskog Sela ka Kikindi, a po završetku će ostati još nešto više od kilometra da ceo put bude kompletno rehabilitovan. Prvi sloj se skida, rupe se krpe i sledi asfaltiranje, slično radovima na putu Nakovo–Mokrin. Izvođači su već treći dan na terenu, radovi napreduju brzo i očekujemo završetak za nešto više od deset dana.“

Bogdan je podsetio i na druge planirane investicije u putpu infrastrukturu na teritoriji grada:

''Pre dve godine urađeno je 5,5 kilometara i ovaj deo nije zaboravljen. Zahvaljujući podršci 'Puteva Srbije' i republičkih organa, nastavili smo radove. Uskoro očekujemo i početak radova u četiri gradske ulice za koje smo dobili sredstva od Uprave za kapitalna ulaganja – Vojvode Mišića, Vojvode Putnika, Stevana Sremca i Stevana Sinđelića. Takođe, očekujemo i pozitivan odgovor za Ulicu Svetozara Miletića, kao i postavljanje usporivača saobraćaja u Albertovoj i semafora na uglu J. J. Zmaja i Partizanske ulice.“

Predsednik Saveta MZ Rusko Selo, Dušan Marjanović iskazao je zadovoljstvo zbog obnove saobraćajnice koja nije temeljno uređivana decenijama:

''Putni pravac je od ogromnog značaja za meštane Ruskog Sela, Novih Kozaraca, ali i za sve koji gravitiraju ka Vojvodi Stepi i Srpskoj Crnji. Ovo je naša glavna poveznica sa Kikindom, kojom svakodnevno putuju radnici, ali i turisti. Put je osnov za život i činjenica da se ovo radi posle gotovo 50 godina znači mnogo svim meštanima''.
 

Lokalni Savet za bezbednost u saobraćaju i Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije nastavljaju sa realizacijom aktivnosti čiji je cilj povećanje bezbednosti dece i mladih u saobraćaju. Tim povodom, u vrtiću „Plavi čuperak“ organizovano je edukativno predavanje, kao i uručenje bustera i auto-sedišta mališanima rođenim 2022. i 2023. godine. Akciji su prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, saobraćajni inspektor Pavle Popović, kao i predstavnici Agencije za bezbednost saobraćaja.

''Naš najveći cilj je da ne bude stradale dece na teritoriji Republike Srbije i Grada Kikinde. Ove godine smo kao grad izdvojili i značajna sredstva da naše poklone za najmlađe sugrađane malo preformulišemo, pa su bebi-paketi sada predviđeni kao auto-sedišta, što ćemo nastaviti i u narednom periodu u dogovoru sa rodititeljima“, poručio je Bogdan.

Marijana Jovanović, saradnica Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, upozorila je na statističke podatke i važnost pravilne upotrebe zaštitnih sistema u vozilima.

''Kada pričamo o statistici, u Srbiji deca najviše stradaju kao putnici u saobraćaju i zbog toga je jako bitno da ovoj temi posvetimo puno pažnje. Danas razgovaramo sa roditeljima – onima koji odlučuju da li će dete biti prevoženo u auto-sedištu ili ne. Glavni zadatak auto-sedišta je da, ukoliko se desi saobraćajna nezgoda, zaštiti ono najvrednije što imamo, a to su životi i zdravlje naše dece. Da bi ispunilo tu svoju svrhu, auto-sedište mora da se koristi na pravilan način“, naglasila je Jovanović.

Kristina Drljić, direktorka Predškolske ustanove ''Dragoljub Udicki'', podseća da ova saradnja i edukativni rad sa roditeljima i decom traju već šest godina:

''Pored vaspitanja i obrazovanja, predškolska ustanova i vaspitači na prvom mestu imaju zadatak bezbednosti dece. Danas su ovde roditelji i naši vaspitači koji su roditelji da bi mogli da prenesu kolegama u drugim vrtićima kako se koristi buster i zašto je važan. Brinemo o njihovoj bezbednosti od prvih dana u vrtiću, pa nadalje“, rekla je Kristina Drljić.
Busteri će svim mališanima koji su napunili ili će tokom ove školske godine napuniti četiri godine biti podeliti tokom narednih dana.
 

Javno preduzeće „Toplana” započeće tople probe u ponedeljak, 12. oktobra, zbog najavljenih nižih temperatura, dok će zvanična grejna sezona startovati 15. oktobra, najavio je na konferenciji za medije direktor ovog preduzeća Dušan Marjanović. Probe će trajati od ponedeljka do srede, a njihov cilj je provera sistema, unutrašnjih instalacija i otklanjanje eventualnih vazdušnih čepova u radijatorima.

''Tople probe ne znače da počinje grejna sezona, već da proveravamo naš sistem i unutrašnje instalacije. Apelujem na korisnike da u slučaju da primete da nema temperature u jutarnjim časovima, to prijave svojim upravnicima i predsednicima stambenih zajednica kako bi oni adekvatno nama pružili informaciju i da bismo reagovali'', istakao je Marjanović.

Marjanović je dodao da se u toku oktobra isporuka toplotne energije može privremeno obustaviti ukoliko prosečne dnevne temperature budu iznad 15 stepeni, u skladu sa gradskom odlukom. Tokom letnjeg remonta sanirane su posledice iz prethodne grejne sezone u kojoj su zabeležene 24 havarije, zamenjeni su magistralni vodovi i toplovodi, obnovljena dotrajala oprema i nastavljena automatizacija sistema radi smanjenja gubitaka. Govoreći o cenama i stabilnosti isporuke, direktor „Toplane” je naglasio da se cene neće menjati do kraja godine.

''Do kraja godine sigurno neće biti izmene cena daljinskog grejanja. Nadam se da će država, kao i svake godine u poslednje tri-četiri godine, obezbediti i dovoljnu količinu gasa i stabilnu cenu, što je vrlo bitno za nas koji se bavimo proizvodnjom toplotne energije'', poručio je direktor „Toplane”.

Zabeleženo je da ukupna dugovanja prema „Toplani” bez tužbi iznose oko 16 miliona dinara, dok je na tuženju oko 19 miliona. U ovoj godini zabeleženo je 17 isključenja sa sistema (ukupno 1.296 kvadratnih metara), dok je pet novih korisnika priključeno na mrežu (955 kvadrata).
 

Centar za stručno usavršavanje u Kikindi svečano je obeležio 16 godina od svog osnivanja i funkcionisanja. Kao prvi regionalni centar ove vrste u Vojvodini, osnovan 2010. godine, CSU Kikinda je tokom svih ovih godina ostao ključna institucija namenjena stručnom usavršavanju prosvetnih radnika, obrazovanju dece, ali i razvoju šire lokalne zajednice. Povodom ovog jubileja, Centar je posetio Tihomir Farkaš, član Gradskog veća, koji je istakao veliki značaj ove ustanove za Kikindu i celu Vojvodinu.

''Ovo je jedna veoma značajna institucija za naš grad. Naš Centar za stručno usavršavanje se dokazao i pokazao da je, mogu slobodno da kažem, najkvalitetniji centar za stručno usavršavanje u Srbiji i veoma smo ponosni na njegov rad. Analiza rezultata pokazala je da su kikindske škole među najboljima u Vojvodini, a veliku ulogu i značaj u tome ima upravo CSU. Pored obrazovanja, on je i važan resursni centar za druge institucije i na raspolaganju je svim ustanovama kojima je važno usavršavanje zaposlenih'', poručio je Farkaš i uputio čestitke svim zaposlenima.

V. D. direktorka Centra za stručno usavršavanje, Mirjana Stepanov, naglasila je da je najveći uspeh ove ustanove upravo podrška koju svakodnevno pruža svima kojima je usavršavanje potrebno:

''Najlepša dostignuća su ta što su svi kojima je bila potrebna podrška u usavršavanju mogli da računaju na Centar i sve što je planirano to je i sprovedeno. Ponosni smo na to što niko nije ostao uskraćen za bilo kakvu obuku ili seminar. Sve inovacije koje su se pojavljivale bile su odmah na raspolaganju u Kikindi i rešavale se bez kašnjenja'', istakla je Mirjana Stepanov.

Centar za stručno usavršavanje u Kikindi nastavlja sa misijom unapređenja obrazovnog sistema i pružanja podrške razvoju svih gradskih ustanova i kvalitetu rada prosvetnih radnika.