Aktuelno

Kikinda se i ove godine pridružila obeležavanju Svetskog dana prevremeno rođene dece u okviru akcije „LJubičasti novembar“, simboličnim osvetljavanjem Gradske kuće u znak podrške mališanima i njihovim porodicama. Simboličnim osvetljavanjem Gradske kuće ljubičastom bojom, Kikinda je i ove godine poslala snažnu poruku solidarnosti i podrške sa ciljem da se ukaže na izazove sa kojima se suočavaju prevremeno rođene bebe i njihovi roditelji. Ova akcija deo je nacionalne kampanje, koja se u Srbiji organizuje tradicionalno od 2015. godine uz učešće oko 30 gradova i opština. Članica Gradskog veća Melita Gombar naglasila je da je ljubičasta boja simbol poštovanja hrabrosti malih heroja i njihovih porodica.

‘’Na ovaj simboličan način odajemo poštovanje i pružamo podršku malim herojima, ali i odajemo počast snazi, hrabrosti i istrajnosti njihovih roditelja. Istovremeno, iskazujemo zahvalnost medicinskim radnicima koji danonoćno neguju ovu decu i brinu o njima. Prevremeno rođena deca mogu se suočiti sa brojnim zdravstvenim i razvojnim teškoćama, zbog čega su pravovremena medicinska nega i podrška porodicama od izuzetnog značaja. Ovo nije samo njihova borba, već i borba njihovih porodica. Zadatak svih nas, kao pojedinaca i kao zajednice, jeste da im pružimo pravovremenu i adekvatnu psihosocijalnu pomoć i podršku.“

Koliko je ovaj period emotivan i težak za porodice, svedoči i Hermina Kostić, majka troje dece, čije su bliznakinje Iskra i Srna rođene u 36. nedelji trudnoće sa znatno manjom kilažom, dok danas rastu u vesele trogodišnjakinje.

‘’Ovaj dan nam mnogo znači. Došli smo da pružimo podršku i drugim porodicama koje prolaze kroz slično iskustvo. Najteže je bilo odvajanje od tek rođenog deteta kada je morala da bude prebačena u Novi Sad. To je najteži period, kada ne možete da ga vidite, a informacije dobijate tek na svakih pola sata ili sat. To je za majku najgore. Imali smo malih problema, ali, srećom, ništa strašno.“

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se svaka deseta beba rodi pre vremena, dok se u Srbiji na dnevnom nivou prevremeno rodi oko deset beba, od kojih čak sedam zahteva specijalizovanu i intenzivnu neonatalnu negu. Lokalna samouprava kroz različite mere i programe nastoji da pruži kontinuiranu podršku porodicama, kreirajući uslove za bezbedno i podsticajno detinjstvo najmlađih sugrađana.
 

Srpska pravoslavna crkvena opština pri Hramu Svetih Kozme i Damjana u Kikindi obeležava hramovnu slavu održavanjem Svečane liturgije, kojoj su, pored velikog broja vernika, prisustvovali gradonačelnik Mladen Bogdan i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski. Centralni događaj ovogodišnjeg praznika jeste podizanje zvona na novoizgrađeni zvonik, koji je po svojoj arhitektonskoj izvedbi jedinstven u Severnobanatskom okrugu.

Starešina hrama, otac Boban Petrović, ističe da su radovi na izgradnji zvonika započeti prošle godine, dok su ove godine, uz povoljne vremenske i finansijske uslove, nastavljeni radovi:

''Mi smo izgradnju zvonika počeli i temelje završili u toku prošle godine, a ove godine, kad su vremenski i finansijski uslovi dozvoljeni, započeli smo sa zidanjem. Sad smo došli do nivoa gde će biti postavljena zvona i još preostaje neka tri do četiri metra da se zida i tada dolazi završna kupola.“

Za sada su na zvonik postavljena tri zvona iz livnice Kremenović iz Belosavaca. Kako navodi otac Boban Petrović, želja je da se vremenom zaokruži simbolika i postavi ukupno devet zvona u čast devet anđeoskih činova.

Izgradnja ovog velelepnog objekta najvećim delom se finansira prilozima vernika i dobročinitelja, uz podršku crkvene opštine, čime se nastavlja tradicija zajedništva i sabiranja vernog naroda. Praznik Svetih Kozme i Damjana i postavljanje zvona na novi hramovni zvonik ostaće upamćeni kao istorijski trenutak za vernike ovog kraja.
 

Povodom objave na stranici „Zbor građana Kikinde“, u kojoj se pod senzacionalističkim naslovom „KIKINDA JE U OPASNOSTI!“ iznose tvrdnje o navodnoj neposrednoj opasnosti od skladištenja opasnog otpada i predstojećoj ekološkoj katastrofi, Gradska uprava grada Kikinde obraća se javnosti radi tačnog i potpunog informisanja građana. Predstavljanjem nepotvrđenih informacija i zaključaka kao nespornih činjenica, navedena objava izazvala je uznemirenost i zabrinutost građana, ne praveći jasnu razliku između inicijative za izradu projekta, pribavljanja uslova i izdavanja dozvola.
Zbog značaja ove teme za zdravlje građana i zaštitu životne sredine, Gradska uprava smatra neophodnim da na osnovu raspoložive dokumentacije razjasni šta je zaista zatraženo i da li je pred nadležnim gradskim organima pokrenut bilo kakav postupak u vezi sa skladištenja opasnog otpada u Ulici Nikole Tesle 4, nekadašnji „PIK“ Kikinda.
Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj upućen je 18. avgusta 2025. godine Zahtev za izdavanje uslova i podataka za potrebe izrade Urbanističkog projekta sa urbanističko – arhitektonskom razradom lokacije za promenu namene postojećih objekata, bez izvođenja građevinskih radova, u svrhu skladištenja opasnog i neopasnog otpada na parcelama 1431 i 1432 KO Kikinda.
Postupajući po ovom zahtevu, Sekretarijat je 3. septembra 2025. godine izdao MIŠLJENJE kojim je ukazao na obavezu poštovanja zakona i sprovođenja propisanih postupaka i mera zaštite životne sredine, gde se navodi da se prilikom izrade urbanističkog projekta i buduće razrade projekta mora poštovati Zakon o zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US, 14/2016, 76/2018, 95/2018 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 94/2024 - dr. zakon) i drugi propisi i mere, uz primenu važećih tehničkih normativa i standarda propisanih za ove vrste projekata, odnosno propisane mere i uslove za smanjenje zagađenja voda, vazduha, zemljišta, nivoa buke, opasnosti od udesa, upravljanje otpadom, kao i da se mora postupati prema, i poštovati nadležnosti, Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/2024) i Zakona o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 35/2023).
Ovim mišljenjem NIJE data saglasnost na projekat, niti je odobrena promena namene objekata ili skladištenje otpada.
Za izdavanje odgovarajućih odobrenja za skladišta opasnog otpada, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, nadležni su republički, odnosno organi Autonomne pokrajine Vojvodine. Mišljenje gradskog sekretarijata ne zamenjuje njihove odluke, niti druge zakonom propisane saglasnosti i dozvole.
Prema evidenciji nadležne organizacione jedinice Gradske uprave za poslove urbanizma, predmetni urbanistički projekat nikad nije dostavljen, te samim tim nije razmatran pred gradskom Komisijom za planove ili drugim organima Grada Kikinde.
Sa druge strane bilo ko ko bi želeo da podnese ovakav Urbanistički projekat nadležnim republičkim ili pokrajinskim organima to bi morao da učini kroz službe Lokalne samouprave, te bi shodno tome Gradska uprava imala infomracije o pokretanju procedure potvrđivanja predmetnog urbanističkog projekta, što se, kao što je prethodno navedeno, nije dogodilo.
Gradska uprava razume zabrinutost građana i njihovo pravo da postavljaju pitanja o zdravlju, bezbednosti i životnoj sredini. Upravo zato je neophodno da se jasno razlikuju inicijativa, pripremna dokumentacija i konačna odobrenja. Iznošenje zaključaka o izvesnoj katastrofi bez utvrđenih činjenica neopravdano uznemirava javnost.
Pozivamo autore i prenosioce objava da provere informacije pre njihovog objavljivanja. Upozoravamo da iznošenje ili prenošenje lažnih vesti ili tvrdnji, ukoliko izazove posledice propisane zakonom, može predstavljati krivično delo izazivanja panike i nereda iz člana 343. Krivičnog zakonika.
Gradska uprava Kikinda stoji na raspolaganju građanima za proverene i blagovremene informacije i omogućiće pristup dokumentaciji kojom raspolaže, u skladu sa zakonom.
Zaštita zdravlja građana i životne sredine zahteva odgovornost, poštovanje zakona i činjenice dostupne javnosti.
Gradska uprava grada Kikinde
 

Predsednik Gradske izborne komisije u Kikindi, Nikola Krnić, predstavio je zvanične rezultate sprovedenih izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, koji su održani 25. oktobra. Tom prilikom on je istakao da je čitav izborni proces protekao u redu.
''Na održanim izborima za izbor narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije 25. oktobra 2026. godine, u Kikindi imamo 60 biračkih mesta. Sva biračka mesta otvorena su u 7 časova, a zatvorena u 20 časova. Nije bilo većih nepravilnosti, niti bilo kakvih incidenata“, izjavio je predsednik GIK-a Nikola Krnić.
Krnić je napomenuo da je Gradska izborna komisija u zakonskom roku donela zbirni izveštaj o rezultatima glasanja.
''Gradska izborna komisija juče je donela, 96 časova od dana zatvaranja biračkih mesta, zbirni izveštaj o rezultatima glasanja za izbor narodnih poslanika Narodne skupštine Republike Srbije“, pojasnio je Krnić. On je dodao da u zakonskom roku od 72 časa nije bilo podnetih prigovora za ponavljanje glasanja na biračkim mestima, te je zbirni izveštaj usvojen u predviđenom roku.
Prema podacima koje je izneo predsednik GIK-a, konačni statistički pokazatelji sa teritorije grada Kikinde su sledeći:
Broj upisanih birača: 45.186
Broj izašlih birača: 33.293 (što čini 73,67% izlaznosti, dok je neostvareno ostalo 26,33%)
Važeći listići: 98,73%
Nevažeći listići: 1,27%
Najveća izlanost u gradu ostvarena je u Tehničkoj školi na biračkom mestu 28, odnosno 81,56 odsto, dok je najmanja izlaznost bila na biračkom mestu 19 u Agenciji za poljoprivredu, odnosno 66,31 odsto. Najveća izlanost u selima bila je u Ruskom Selu na biračkom mestu 45 sa 80,28 odsto, dok je najmanja izlaznost zabeležena na biračkom mestu 47 u Vincaidu, odnosno 60 procenata.
Izborna lista 1 Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija 15.347 glasova, odnosno 46,11 odsto.
Izborna lista 3 Studentska lista – studenti pobeđuju 15.495 glasova, odnosno 46,55 odsto.
''Ostale liste ostvarile su rezultate ispod tri procenta. Što se tiče grada Kikinde, izbori su gotovi“, naglasio je Krnić.
 

Uz kreativne radionice, sportska nadmetanja i prigodnu priredbu, učenici i nastavnici Srednje stručne škole „Miloš Crnjanski” obeležili su Dan škole. Školski dan protekao je u znaku stvaralaštva, druženja i zajedničkih aktivnosti, a proslava je bila prilika da đaci pokažu maštu, inicijativu i timski duh. Škola „Miloš Crnjanski” trenutno broji oko 350 učenika, a obrazovanje se odvija u četiri područja rada – zdravstvu, prehrani, arhitekturi i hemiji. Proslavi je prisustvovao i Tihomir Farkaš, član Gradskog veća zadužen za obrazovanje, koji je čestitao praznik kolektivu i naglasio značaj ove ustanove za Kikindu.

‘’Ovo je jedna od veoma važnih obrazovnih ustanova za naš grad, koja ima veliki broj interesantnih smerova. Interes grada je da maksimalno podržimo školu „Miloš Crnjanski”, kako bismo deci i nastavnicima obezbedili što kvalitetnije uslove za rad. Škola je u prethodnom periodu ostvarila zapažene rezultate i privukla veliki broj učenika. Nadamo se da će u narednom periodu proširiti svoje obrazovne profile i ponuditi još kvalitetnije mogućnosti budućim srednjoškolcima.“

Posebno zanimljiva bila je radionica arhitektonskog smera, u okviru koje su učenici osmislili i realizovali dekoraciju školskih klupa i kanti za smeće, dajući im nov, originalan izgled. U organizaciju aktivnosti angažovali su se nastavnici različitih stručnih oblasti, dok je za svečanu priredbu podršku pružila profesorka srpskog jezika Nataša Mehić. Organizovan je i mini-turnir u basketu tri na tri, na kojem su se nadmetali učenici kikindskih srednjih škola.

‘’U okviru kreativne radionice arhitektonskog smera učenice su osmislile dekoraciju klupa, a povodom Dana škole organizovale smo i prezentaciju načina rada. Uključili su se i učenici drugih smerova, tako da svi mogu da učestvuju i doprinesu. Sve je urađeno prema idejama i rešenjima samih učenica“, dodala je Sandra Galić, profesorka arhitektonske grupe predmeta

Kroz spoj tradicije, kreativnosti i posvećenog rada, Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski” još jednom je potvrdila da predstavlja nezaobilazan stub obrazovanja i mladalačke energije u gradu:

‘’Danas smo počeli sa kreativnim radionicama u kojima su učenici i nastavnici radili po sopstvenom izboru. Sledi prigodna priredba, a nakon toga nastavljamo druženje sa gostima u zbornici’’, nadovezao se direktor škole, Emil Hofgezang.