Aktuelno

U Kikindi su počeli dvodnevni tematski okrugli stolovi posvećeni izradi teritorijalne strategije urbanog područja grada, u okviru programa EU INTEGRA. Ovaj program Evropske unije, koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije, podržava integralni teritorijalni razvoj u Srbiji. Kroz deo programa koji sprovodi UNOPS, gradovi i opštine dobijaju tehničku podršku u izradi teritorijalnih strategija i jačanju kapaciteta za planiranje održivog razvoja. Grad Kikinda je početkom ove godine započeo proces izrade teritorijalne strategije urbanog područja, koja će predstavljati osnov za planiranje održivog teritorijalnog razvoja po modelu koji primenjuju zemlje članice Evropske unije.

Tematski okrugli stolovi deo su participativnog procesa izrade strategije i prilika da predstavnici javnog, privatnog i civilnog sektora razgovaraju o rezultatima kontekstualne i preliminarne SVOT analize, kao i o ključnim temama za budući razvoj grada. Menadžer za razvoj kapaciteta u delu programa EU INTEGRA koji sprovodi UNOPS, Viktor Veljović, istakao je da se kroz ovaj program nastavlja jačanje kapaciteta lokalnih samouprava za planiranje i sprovođenje integralnog i održivog teritorijalnog razvoja, čime se nadovezuju na rezultate ostvarene kroz prethodni program EU PRO Plus. Veljović je dodao da tematski okrugli stolovi predstavljaju važnu fazu u procesu izrade teritorijalne strategije jer omogućavaju da se sa širim krugom lokalnih eksperata i relevantnih aktera dodatno unapredi analiza stanja, te da naredni koraci u planiranju razvoja budu zasnovani na realnim uvidima i potrebama lokalne zajednice.

Program EU INTEGRA jača lokalne samouprave u Srbiji primenom evropskih modela integralnog teritorijalnog razvoja. Ovu inicijativu sa 15 miliona evra finansira Evropska unija, koordiniše je Ministarstvo za evropske integracije, a sprovode Stalna konferencija gradova i opština i Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge. Program aktivnu podršku pruža lokalnim samoupravama u tri regiona, i to u Vojvodini, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, kao i u Južnoj i Istočnoj Srbiji.
 

U organizaciji slepih i slabovidih ''Severni Banat" u Kikindi, održana je promocija dve knjige, članova Organizacije, čije je objavljivanje podržalo Ministarstvo kulture. Predstavljena su dela ''LJubav je jača od svega'', Ratomira Ratka Šćepića i ''Sve moje'', Jelke Bote i Jagode Nakrajkućin. Događaju je prisustvovala Marijana Mirkov, članica Gradskog veća.

''Ovo jeste pravi primer kako umetnost i književnost prevazilaze sve prepreke i kako istrajnost, bez obzira na sve muke našeg čoveka, pruža snagu i emociju da sve ono što je u njemu da to prenese na papir, a na nama je da to podržimo u svakom smislu. Vrlo je važno da ljudi koji imaju problem bolje iskazuju emocije koje mi treba da osetimo'', istakla je Marijana Mirkov.

Kikindski članovi organizacije imaju višegodišnje iskustvo u pisanju poezije:

''Ovo je moja treća knjiga i objedinjuje ljubav, porodicu i rodoljublje u kojoj se nalazi oko 60 pesama'', podsetio je Ratomir Ratko Šćepić.

''Imam pet samostalnih zbirki, učestvovala sam na brojnim konkurima, zaista mogu da budem srećna i zadovoljna onim što sam do sada izdala. Moja poezija posvećena je onome što je duboko u čoveku i što svako od nas ponekad oseća'', nadovezala se Jelka Bota.

Pred članovima organizacije nalaze se brojni budući projekti:

''Naša organizacija ima tri pesnika koji su višestruko nagrađivani, do sada su objavili dosta knjiga, a nova izdanja podržalo je resorno Ministartvo kulture'', objasnila je Jagoda Nakrajkućin, predsednica organizacije.
 

Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan i član Gradskog veća, Tihomir Farkaš, obišli su Srednju stručnu školu ''Miloš Crnjanski", u kojoj su završeni radovi na rekonstrukciji krova. Sredstva je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje u iznosu od preko šest miliona dinara.

''Ovo je vrlo važna investicija za školu, grad i samo obrazovanje. Bilo je potrebno izdvojiti sredstva kako bismo rešili ovaj problem. Naša poruka je jasna, da ćemo nastaviti da ulažemo u obrazovnu infrastrukturu, dosta projekata imamo da završimo, ali i započnemo, trudimo se da uradimo sve što možemo što je potrebno za naše škole. Ovo je još jedna lepa stvar za poboljšanje uslova naših zaposlenih i učenika u obrazovnim ustanovama'', istakao je gradonačelnik.

SSŠ ''Miloš Crnjanski'' u Kikindi pohađa 357 učenika:

''Stari krov bio je dotrajao, urađen je šezdesetih godina prošlog veka, tako da je na pojedinim delovima bilo i prokišnjavanja, zato je bilo potrebno da se taj problem reši. Stari drveni krov je uklonjen i postavljena je čelična konstrukcija sa limenim krovom koji bi trebalo da bude dugotrajan. U narednom periodu bilo bi porebno da se rekonstruiše okapnica na fiskulturnoj sali'', dodao je Emil Hofgezang, v.d. direktora Srednje stručne škole ''Miloš Crnjanski''.
 

U Gradskoj kući organizovano je potpisivanje kolektivnih ugovora između Grada Kikinde i reprezentativnih sindikalnih organizacija u javnim ustanovama čiji je Grad osnivač. Kolektivne ugovore, sa predstavnicima reprezentativnih sindikalnih organizacija, potpisao je gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan.

''U današnje vreme veoma je teško predvideti budućnost i šta nam ona donosi, pogotovo iz ekononskog aspekta. Ali, uprkos svemu, najvažnije je da obezbedimo radnike na pravi način, odnosno da unapredio položaj zaposlenih, u čemu ogromnu ulogu ima i sindikat. Zajedno sa nama pronađena su rešenja za brojna unapređenja u odnosu na pretgodne kolektivne ugovore. Verujem da će novi dokument doneti samo boljitak svim zaposlenima'', istakao je gradonačelnik.

Ugovori su potpisani sa sindikalnim organizacijama Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Terra", Narodnog pozorišta, Narodne biblioteke, Narodnog muzeja, Istorijskog arhiva, Kulturnog centra, Turističke organizacije, PU „Dragoljub Udicki" i Centra za stručno usavršavanje.

''Sačuvali smo sva stečena prava koja smo imali, uz podsećanje da je prethodni kolektivni ugovor bio jedan od najboljih u državi. Uspeli smo novim kolektivnim ugovorom da dođemo do rešenja koja su dobra. Unapredili smo brojne pogodnosti'', dodao je Ilija Drljić, predsednik Saveza samostalnog sindikata u Kikindi.

Potpisivanje kolektivnih ugovora predstavlja nastavak socijalnog dijaloga između lokalne samouprave i sindikalnih organizacija, sa ciljem unapređenja prava i položaja zaposlenih u ustanovama kulture, obrazovanja i javnih službi.
 

Grad Kikinda i Hram Svetog Oca Nikole proslavili su danas, 22. maja, gradsku i hramovnu slavu, Letnjeg Svetog Nikolu. Ovaj važan datum obeležava se još od 1769. godine, kada je započeta izgradnja crkve, a od 2017. godine Grad i Crkvena opština ga zajednički prate svečanom Litijom. Uz rezanje slavskog kolača u Gradskoj kući i prisustvo predstavnika lokalne samouprave, gostiju i brojnih sugrađana, Kikinda je pokazala snažno zajedništvo. Okupljene je pozdravio gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, koji je u svom obraćanju stavio akcenat na porodične vrednosti i zajednički cilj.

‘’Mi smo danas u Kikindi jedno i svi smo se okupili da zajedno, ujedinjeni i jedinstveni, kao porodica proslavimo slavu. Letnji Sveti Nikola je deo naše istorije i treba da ga obeležavamo svake godine čime odajemo poštovanje onima koji su gradili, voleli i branili naš grad. Ona je i naše sabiranje, vreme kada pokazujemo koliko smo jedinstveni pred najtežim izazovima i da težimo ka istom cilju da razvijamo našu zemlju i naš grad. Posebno želim da se zahvalim našim ratnim veteranima, kumovima hramovne slave, koji su branili i brane našu otadžbinu. Svoje živote su rizikovali, braneći naše.”

Nakon što je obeležavanje slave ukinuto posle Drugog svetskog rata, tradicija je obnovljena 2006. godine, a današnja svečana Litija — prenos mošti Svetog Oca Nikole — okupila je više stotina sugrađana. Svečanu povorku sa krstovima, horugvama i ikonama predvodili su sveštenici, predstavnici grada, članovi udruženja „Srpski ratni veterani“ i crkveni kumovi. Posebna čast da nose ikonu pripala je rukometašima kluba „Kikinda Grindeks“.

Učesnici su prošli gradskim ulicama (Braće Tatić, Generala Drapšina, Čanadska do kružnog toka, Kralja Petra Prvog pored Narodne biblioteke i Katoličke crkve) i vratili se nazad do Hrama. Ove godine kumovi hramovne slave bili su uspešni učenici i sportisti: Helena Grujić, Milan Panić, Aleksa Kockar, Staša Radak, Ilijana Lazičić i Dragana Gavrilović.

Radost zbog sabornosti preneo je i protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana:

‘’Hramovna slava slavi se oduvek, ali danas je to bilo uz sabornost zajedništva sveštenstva, Gradske uprave, naroda i najveće radosti dece. Na nama je velika odgovornost, jer mi, Kikinđani, imamo na koga da se ugledamo — na zaštitnika našeg grada Svetog Nikolu. Želim da se zahvalim mnogobrojnim đacima koji su bili deo Litije, koji su na ovaj način učili šta je Litija i zašto je ona.”

U duhu stare tradicije, kada se litija služila za prestanak nedaća i dobar rod, građanima su u crkvi deljeni strukovi pšenice kako bi rod „hlebnog“ zrna bio što bogatiji.

U okviru proslave organizovano je i tradicionalno takmičenje za najbolji slavski kolač, koje je ove godine okupilo rekordnu konkurenciju od čak 31 kolača. Oceni kulinarskog žirija predvodili su predsednik kuvara Radovan Subin, zamenica gradonačelnika Biljana Kikić i predstavnici Doma učenika „Nikola Vojvodić“.

Titulu za ukupno najbolji kolač odnela je 67-godišnja penzionerka Marija Nakrajkućin, koja je otkrila tajnu svog uspeha:

‘’Recept za slavski kolač prenela mi je baka Dara Mikalački koja ima 90 godina. Živela sam kod nje i ona me je naučila da mesim testo. Recept je već 40 godina isti — uvek brašno, kvasac, mleko, maslinovo ulje i tri žumanca. Najvažnije je kako se radi rukom, a potrebno je da testo premesite više puta i da ga ostavite da kisne.”

Pored glavne nagrade, dodeljena su i druga priznanja: nagradu za najukusniji slavski kolač dobila je Kosana Tatomir iz Iđoša, dok je titula najlepšeg kolača pripala Boji Oljači iz Novih Kozaraca.