Aktuelno

Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, upriličio je u svom Kabinetu prijem za članice Sportskog udruženja "Kika 0230", koje su proteklog vikenda u Apatinu ostvarile istorijski uspeh odbranivši trofej Kupa Srbije. Ovaj trijumf obezbedio je kikindskim sportistkinjama direktan plasman na prestižno međunarodno takmičenje. Iako se godinama suočavaju sa ozbiljnim infrastrukturnim problemima, kikindske kuglašice su još jednom pokazale da su neprikosnovene na domaćoj sceni. Gradonačelnik je čestitao šampionkama naglasivši da je njihov uspeh primer vrhunskog sportskog duha i istrajnosti, posebno imajući u vidu da devojke na treninge odlaze u susedni Novi Bečej.

''Uspeh naših kuglašica je fascinantan, pre svega jer dolazi iz ogromne ljubavi i požrtvovanja. One godinama unazad prelaze desetine kilometara dnevno kako bi trenirale i pobeđivale, a odbraniti trofej u takvim uslovima je podvig koji Kikindu s pravom stavlja na mapu sportskih institucija. Ovaj trijumf ima posebnu težinu jer su ove šampionke istovremeno i majke i stubovi svojih porodica“, rekao je Bogdan.

Gradonačelnik je tokom prijema potvrdio da lokalna samouprava aktivno traži rešenje za dugogodišnji problem nedostatka adekvatnog prostora za ovaj sport:

''Grad intenzivno radi na projektu izgradnje nove kuglane. Cilj nam je da im konačno obezbedimo dom u našem gradu, čime bismo olakšali njihov trud, ali i otvorili vrata mlađim generacijama da nastave ovaj zlatni kontinuitet. Hvala vam što ste Kikindi doneli još jedan pehar kojim se svi ponosimo“, zaključio je gradonačelnik.

Kapitenka tima, Nada Komanov, istakla je da put do vrha zahteva ogromno odricanje:

''Osvajanje Kupa za nas je velika potvrda rada, čime smo osigurale učešće na NBC evropskom takmičenju koje će se u oktobru održati u Apatinu. Iako se suočavamo sa teškim uslovima i putujemo 70 kilometara na svaki trening jer nemamo sopstveni prostor, upravo nas ta ljubav prema sportu i odricanje čine 'institucijom' za ostale klubove u Srbiji. Vest o potencijalnoj izgradnji nove kuglane nas neizmerno ohrabruje, jer bi nam sopstveni dom konačno omogućio uslove kakve ovi rezultati zaslužuju“, izjavila je Komanova.

Ovim uspehom, Kikinda je potvrdila status jednog od najznačajnijih kuglaških centara na Balkanu, a ekipu u oktobru očekuju novi izazovi na evropskoj sceni pred domaćom publikom u Apatinu.
 

U Svečanoj sali Gradske kuće upriličeno je potpisivanje ugovora o dodeljenim studentskim stipendijama i studentskim podsticajima, na osnovu sprovedenog Javnog konkursa Grada Kikinde za školsku 2025/2026 godinu. Dodeljene su 223 stipendije, u iznosu od 10.000 dinara i 81 studentski podsticaj u iznosu od 5.000 dinara. Svečanosti su prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, zamenica gradonačelnika, Biljana Kikić, Tihomir Farkaš, Melita Gombar i Marijana Mirkov, članovi Gradskog veća.

''Još jednom hoću da vam čestitam i da vam poželim i dalje uspešno studiranje jer ste ipak pokazali svojim trudom i radom da ste zaslužili ovakvu podršku svoje lokalne samouprave. Briga je Grada i vođenje računa o tome da imamo mlade, kvalitetne, obrazovane ljude koji će i svojim znanjem – prvo koje će steći na fakultetima ili visokim školama, a onda i tim nekim iskustvom koje budu stekli i u drugim gradovima koji nisu Kikinda, tamo gde studirate – da će imati priliku da se nakon svog školovanja i nekog iskustva vrate u svoj grad i da pomognu našem rastu i razvoju'', poručio je gradonačelnik.

Ove godine je za podsticaje mladih opredeljeno preko 20 miliona dinara:

''Lokalna samouprava je pokazala opredeljenje da maksimalno podržava obrazovanje, znanje i rad naše dece. Tako da smo ovom prilikom dodelili 223 stipendije i 81 podsticaj za najbolje studente. Gledali smo da obuhvat bude što širi, da što više porodica dobije pomoć od strane Grada i da ova stipendija bude, u stvari, jedna nagrada za rad i trud dece koji su uložili u prethodnom periodu'', dodao je Farkaš.
 

U Suvačarskoj ulici u Kikindi, stanuje Milan Vikalo. Na prvi pogled, on je vitalni devedesetogodišnjak koji uživa u partiji šaha i stihovima koje sam zapisuje. Ipak, njegove oči čuvaju sliku jednog grma, majčinog dlana na ustima i vojničkih čizama koje su prekinule njegovo detinjstvo. Kada je imao samo šest godina, Milan je osetio svu surovost rata. Ustaše su ga otrgle od ranjene majke i odvele u logor Jasenovac. Kao dete, nije razumeo mrak koji ga je okružio, a slobodu mu je, poput filmskog obrta, doneo otac koji je uspeo da pronađe svoju porodicu u ratnom vihoru i izvede ih na svetlost. Nakon decenija provedenih u radu i stvaranju porodice, Milan se 2018. vratio u Kikindu. NJegova želja nije bila materijalna, već ljudska – želeo je da upozna gradonačelnika, ne kao političara, već kao čoveka kojem može da poveri svoju priču i svoju poeziju.

‘’Ovaj susret je mnogo više od protokola, jer su priče poput Milanove deo našeg kolektivnog pamćenja i opomena za budućnost. Važno je da se ovakve sudbine čuju daleko, jer svi koji su preživeli takve golgote imaju neprocenjivu poruku za buduće generacije – da se istorija ne sme zaboraviti, ali da se iz nje mora izaći uzdignute glave“, istakao je gradonačelnik.

Iako nosi duboke ožiljke, gospodin Vikalo nije dozvolio da ga prošlost ogorči. NJegova svakodnevica ispunjena je intelektualnim radom i kreativnošću. On je živi dokaz da istorija nije samo suva rečenica u udžbeniku, već pulsirajući život koji nas uči da je snaga ljudskog duha nesalomiva.

''Hteo sam da upoznam prvog čoveka grada jer i u ovim godinama pišem o državi i ljudima koji je vode. Sećam se kako me je majka krila u grmu, držeći mi ruku na ustima da ne zaplačem dok su pucali na nas, ali život me je vodio dalje – kroz školovanje, porodicu i rad, sve do današnjih pesama inspirisanih zavičajem koje su moj način da se odužim životu.“

Poseta u Suvačarskoj ulici završena je onako kako je i počela – toplim stiskom ruke dvojice ljudi različitih generacija, spojenih istom misijom: da se istina čuva, a čovečnost neguje.
 

Ekonomsko-trgovinska škola u Kikindi obeležila je svoj dan na nesvakidašnji način. Umesto klasične proslave, fokus je bio na humanosti, zajedništvu i plemenitosti, čime su učenici i zaposleni još jednom pokazali da su im prave vrednosti na prvom mestu. Nakon što su nedavno uspešno prikupili sredstva za operaciju majke jedne od učenica, đaci su svoju novu humanitarnu misiju započeli upravo na Dan škole. Cilj je prikupljanje novca za četrnaestogodišnju Hanu Dokić iz Mokrina, koja boluje od spinalne mišićne atrofije, kako bi joj se obezbedila neophodna nova invalidska kolica. Svaki od 320 učenika škole dao je svoj doprinos, stavljajući svoje znanje i talente u službu humanosti. Obeležavanju su prisustvovali članovi Gradskog veća, Tihomir Farkaš i Tamara Radlović, kao i predsednica Sportskog saveza Kikinde, Jelena Čudanov.

''Grad Kikinda uvek sa ponosom podržava ovakve omladinske inicijative. Ekonomsko-trgovinska škola je pravi primer kako se kroz praktično znanje – u ovom slučaju kuvarstvo i trgovinu – može direktno pomoći zajednici. Ovi mladi ljudi nisu samo budući profesionalci, već i humanisti velikog srca koji osećaju potrebe svojih sugrađana. Grad će uvek biti partner školama koje neguju ovakav duh”, istakao je Farkaš.

Centralni deo proslave bio je humanitarni bazar na kojem su se prodavale slatke i slane đakonije, kao i zdrava hrana, koje su učenici sami pripremili. Pored gastronomskih užitaka, Dan škole obeležen je debatama i sportskim utakmicama. Direktor škole, Robert Vunjak, izrazio je veliko zadovoljstvo inicijativom koju su pokrenuli sami učenici.

''Ponosan sam na naše učenike jer su još jednom dokazali da obrazovanje nije samo ocena u dnevniku, već i izgradnja karaktera. Inicijativa za ovu akciju potekla je direktno od Učeničkog parlamenta, a na nama je bilo samo da im pružimo vetar u leđa. Čak i u ovim specifičnim okolnostima, dok čekamo završetak rekonstrukcije naše zgrade, ova deca pokazuju da za plemenitost i zajedništvo ne postoje prepreke'', dodao je Vunjak.

Ekonomsko-trgovinska škola u Kikindi osnovana je 1948. godine. Iako se njena glavna zgrada trenutno rekonstruiše, to nije omelo đake u njihovim aktivnostima. Dok čekaju povratak u svoje klupe, što se očekuje do kraja godine, nastavljaju da nižu uspehe na takmičenjima i, što je najvažnije, šire svoju humanitarnu misiju.
 

Mokrin je još jednom je potvrdio status svetskog centra vaskršnjih svečanosti. Na održanom 36. Svetskom prvenstvu u tucanju farbanim kokošijim jajima, titulu najtvrđeg jajeta i šampionski pehar osvojila je Ivana Prodanović, dok je u kategoriji juniora najbolji bio Dušan Terzić. Manifestacija je održana uz podršku Saveta mesne zajednice Mokrin, Grada Kikinde i Pokrajinske vlade. Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, uputio je srdačne čestitke pobednicima i svim meštanima Mokrina.

''Mokrinska tucanija je brend po kojem je naš kraj prepoznatljiv u celom svetu. Čestitam Ivani i Dušanu na velikom uspehu i na tome što su šampionske titule zadržali kod kuće. Ova manifestacija je simbol naše tradicije, sloge i radosti koju Vaskrs donosi. Grad će uvek stajati iza ovakvih događaja koji čuvaju naše običaje i okupljaju ljude svih generacija“, istakao je gradonačelnik Mladen Bogdan.

Pobednica Ivana Prodanović, kojoj je ovo druga titula nakon uspeha 2022. godine, u finalu je nadjačala Milivoja Radojčina. Kako kaže, iza vrhunskog rezultata stoji dugotrajna priprema i oštro oko za odabir pravog jajeta.

''Pripreme počinju još u januaru kada sa ocem krećem u potragu. Uglavnom se gleda da jaje ima dobar zvuk i da je normalne veličine“, otkrila je svoju tajnu svetska šampionka Ivana Prodanović.

Ništa manje uzbudljivo nije bilo ni u juniorskoj konkurenciji, gde je Dušan Terzić savladao Georgija Malenčića.

''Prvi put učestvujem i put do prvog mesta nije bio lak. Deda mi je pomogao da izaberem jaje, a birali smo ga celu zimu“, ispričao je mladi šampion Dušan Terzić.

Iako su na takmičenju učestvovali gosti iz mnogih gradova i zemalja, Živica Terzić, predsednik takmičarske komisije, ističe da iskustvo i posvećenost lokalnih odgajivača često prave presudnu razliku.

''Pobeđuju oni koji gaje kokoške i intenzivno tragaju za tvrdim jajetom. Ko se time bavi sa tolikom posvećenošću, taj se uvek nađe u samom finalu ili završnici takmičenja“, objasnio je Živica Terzić.