Aktuelno

Svečanom dodelom priznanja u prostorijama Crvenog krsta, u Kikindi je obeležen Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi. Pod ovogodišnjim sloganom „Jedna kap humanosti spasava živote“, ovaj datum bio je povod da se iskaže duboka zahvalnost sugrađanima čija solidarnost i društvena odgovornost direktno spasavaju ljudske živote. Na svečanosti su uručene plakete sedmorici Kikinđana koji su tečnost koja život znači darovali čak 50 puta, dok je desetoro njih priznanje dobilo za 35 dobrovoljnih davanja. Predsednica kikindskog Crvenog krsta, Marijana Mirkov, uputila je reči zahvalnosti okupljenim humanitarcima, naglasivši neprocenjivu vrednost njihovog doprinosa zajednici.

''Želim da vam uputim jedno veliko i iskreno hvala što iznova pokazujete bezgraničnu humanost, ne očekujući ništa zauzvrat. Ovo je dan kada slavimo vašu plemenitost i nesebičnu potrebu da se nađete onima kojima je pomoć najdragocenija“, istakla je Mirkov.

Tokom događaja uručene su i tradicionalne plakete „Široko srce“ za najhumanije sredine u prethodnoj godini. Ovo priznanje pripalo je JP „Kikinda“, Tehničkoj školi „Mihajlo Pupin“ i Mesnoj zajednici Mokrin. Jedna od nagrađenih sugrađanki, Vesna Bojić, koja je dragocenu tečnost dala više od 35 puta, podelila je svoju ličnu i emotivnu priču koja ju je uvela u svet humanosti pre više od dve decenije.

''U ovu humanu porodicu stupila sam pre 26 godina, a najveći pokretač bila je moja ćerka kojoj je tada bila neophodna hitna i teška operacija. Tada su potpuno nepoznati ljudi brzo reagovali i poklonili joj deo sebe kako bi joj spasili život. Taj trenutak je prelomio i odlučila sam da postanem dobrovoljni davalac. Nastaviću da činim isto sve dok mi god to zdravlje bude dozvoljavalo“, navela je Bojićeva.

Prema podacima lokalnog Crvenog krsta, tokom protekle godine u Kikindi je zabeleženo 860 davalaca, među kojima su se našla i 83 sugrađana koji su prvi put iskusili ovaj humani čin. Posebno raduje činjenica da žene čine 10 odsto od ukupnog broja davalaca. Sekretarka Crvenog krsta, Danijela Bjelac, sumirala je rezultate ostvarene u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi i ukazala na važnost kontinuirane edukacije:

''U prethodnom periodu uspešno smo realizovali 27 akcija dobrovoljnog davalaštva krvi. Zahvaljujući tome, uspevamo da obezbedimo stabilne i dovoljne zalihe, pa naši sugrađani u sistemu primarne zdravstvene zaštite ne moraju da brinu. Takođe, kroz naš Klub 25 aktivno radimo sa srednjoškolcima, edukujemo ih i motivišemo da postanu deo ove velike, humane porodice“, zaključila je Bjelac.

Uprkos ogromnom napretku moderne medicine i sigurnosnih sistema koji transfuziju čine bezbednijom nego ikada, stabilnost zdravstvenog sistema i dalje u potpunosti zavisi isključivo od plemenitosti ljudi koji redovno i dobrovoljno daruju krv.
 

U Kolping edukativnom centru u Sajanu održana je panel diskusija posvećena unapređenju socijalnog preduzetništva kroz jačanje veza između lokalnih samouprava, civilnog sektora i privrede. Ovaj događaj bio je i povod za zvanično potpisivanje Memoranduma o saradnji između Kolping društva Srbije i Grada Kikinde, sa ciljem da se izgradi snažan lokalni ekosistem za podršku ovoj vrsti poslovanja. Da se Sajan razvija sa težnjom da postane vodeći regionalni centar socijalnog preduzetništva, potvrdio je gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan, koji je panel diskusiji prisustvovao zajedno sa svojim saradnicima.

''Naša namera je da ovaj centar pozicioniramo kao glavno čvorište za socijalno preduzetništvo u celom regionu, gde će svi zainteresovani moći da dobiju edukaciju i dragoceno praktično iskustvo. U Kikindi trenutno imamo oko 1.800 registrovanih preduzetnika, a izuzetno smo ponosni na činjenicu da su u više od polovine slučajeva pokretači žene. Lokalna samouprava kontinuirano ulaže u njihov razvoj i mi ćemo sa ponosnom nastaviti da jačamo ovaj sektor'', rekao je Bogdan.

Direktorka Kolping društva Srbije Melinda Tomić ukazala je na ključnu ulogu koju lokalne zajednice imaju u daljem napretku socijalnih preduzeća:

''Saradnja sa lokalnim institucijama je temelj na kojem socijalna preduzeća mogu graditi svoju budućnost i širiti uticaj. Naš centar u Sajanu je pravi primer za to, jer od samog početka imamo izvanredno razumevanje kako od strane Mesne zajednice, tako i od rukovodstva Kikinde. Ta podrška je i praktična, budući da gradska uprava redovno otkupljuje naše proizvode za potrebe zvaničnih i korporativnih poklona, čime nam direktno pomaže da budemo održivi'', istakla je Tomićeva.

Na skupu je govoreno i o zakonskim okvirima, a Danijela Maletić, član Saveta za socijalno preduzetništvo pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, objasnila je da je postojeći Zakon iz 2022. godine prilično uopšten, zbog čega je neophodno doneti preciznija podzakonska akta:

''Iako na papiru imamo svega 26 zvanično registrovanih socijalnih preduzetnika, stvarno stanje na terenu pokazuje da preko 500 organizacija u Srbiji posluje vodeći se upravo ovim plemenitim principima. Da bismo im omogućili pun razvoj, moramo što pre doneti konkretne podzakonske akte koji će razraditi postojeći zakon'', objasnila je Maletićeva.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Sajan Zoltan Tot podsetio je da Kolping društvo u ovom mestu uspešno deluje još od 2001. godine:

''Za male ruralne sredine poput naše, ovakve organizacije su bukvalno pokretač opstanka. Već četvrt veka pružamo priliku ljudima, a posebno ženama na selu, da nauče nove zanate, steknu veštine i ekonomski se osamostale. Kada socijalno preduzeće otvori čak i nekoliko radnih mesta u selu, to direktno podiže kvalitet života celog mesta i daje nadu za budućnost'', zaključio je Tot.

Ova panel diskusija je organizovana u okviru projekta ''Održive zajednice: Jačanje socijalnih preduzeća za lokalni razvoj“. Projekat zajednički realizuju Smart kolektiv, Kolping društvo Srbije i Evrokontakt, a sprovodi se uz finansijsku pomoć Evropske unije.
 

U Sportskoj dvorani ''Jezero” u Kikindi, tokom dva dana vikenda, grad je bio domaćin tradicionalnog, 21. Festivala mini-basketa ''Ranko Žeravica”, koji okuplja najmlađe košarkaške talente iz zemlje i regiona. Manifestaciju, koja je ove godine okupila oko 300 mališana iz 12 klubova i čuva sećanje na legendarnog košarkaškog trenera i utemeljivača moderne jugoslovenske košarke, zvanično je otvorio gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan. On je tom prilikom istakao veliku važnost dečjeg sporta za razvoj lokalne zajednice i izrazio zahvalnost organizatorima na održavanju ove važne tradicije.

'' Festival je još jednom potvrdio da Kikinda s ponosom nosi titulu sportskog grada i da uspešno čuva nasleđe velikana kakav je bio Ranko Žeravica, prenoseći ljubav prema igri na generacije koje tek dolaze'', istakao je gradonačelnik.

U skladu sa zvaničnim sloganom festivala, takmičenje je imalo isključivo motivacioni i revijalni karakter. Rezultat na semaforu bio je u potpuno drugom planu – primarni cilj bio je da dečaci i devojčice uživaju u igri, sklapaju nova prijateljstva i razvijaju sportske navike bez pritiska imperativa pobede. Na kraju turnira, svi mališani su proglašeni pobednicima i nagrađeni su za svoj trud i fer-plej. Poseban pečat ovogodišnjem festivalu dalo je prisustvo velikih imena iz sveta sporta. Među uglednim gostima bio je i Božidar Maljković, proslavljeni trofejni trener. Maljković se obratio mladim sportistima sa simpatičnom i važnom porukom koja je privukla veliku pažnju prisutnih:

''Uvek se sa posebnim emocijama vraćam u sredine koje razumeju suštinu sporta, a Kikinda to svakako jeste. Ovaj turnir nosi ime Ranka Žeravice, čoveka koji je zadužio našu i svetsku košarku i nema lepšeg načina da čuvamo sećanje na njega nego kroz ovu graju i punu dvoranu dece''.

Događaju je prisustvovao i Rade Georgijevski, predsednik Udruženja mini-basket Srbija. On je u ime Košarkaškog saveza Srbije uručio gradonačelniku Kikinde ekskluzivnu monografiju ''100 godina košarke u Srbiji”, kao znak zahvalnosti za izuzetnu podršku koju grad Kikinda i Sportski savez Kikinde godinama pružaju razvoju i omasovljenju dečje košarke.

''Ovakvi turniri su temelj naše košarke. Naš cilj nije da odmah stvaramo šampione, već da kroz igru stvorimo zdrave ljude koji će sutra voleti sport.”
 

Sa ciljem da izađe u susret što većem broju penzionera i čuje koje su njihove potrebe, Republički fond PIO nastavio je akciju druženja sa svojim korisnicima. Na tribini, koju su organizovali Fond PIO i Savez penzionera Srbije, uz podršku Grada Kikinde, naši stariji sugrađani prepoznali su pruženu priliku i postavili brojna pitanja. Najviše su bili zainteresovani za najavljenu povišicu penzija, za mogućnosti ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i za oblast unapređenja društvenog standarda i društvene inkluzije starijih. Sa penzionerima su razgovarali i odgovarali na konkretna pitanja Relja Ognjenović, direktor Republičkog fonda PIO, prof. dr Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije i Mladen Bogdan, gradonačelnik Kikinde, zajedno sa svojim saradnicima.

''Upravo ovakvi skupovi odišu najlepšim emocijama. Kada na ovakvim okupljanjima vidite koliko se naših najstarijih sugrađana okupilo, onda nam je jasno koliko energije, živosti i mudrosti leži u njima, bez obzira na to sa kakvim se problemima susreću svakodnevno. Uvek se trudimo da uvažimo naše najstarije sugrađane, često razgovaramo. Svi oni se suočavaju sa određenim teškoćama i izazovima, ali nam uvek pružaju savete i iskustva, tako da je na nama da ih saslušamo, pre svega, poštujemo i pomognemo koliko god možemo'', istakao je gradonačelnik.

Direktor Fonda PIO podsetio je da se razgovara sa više od 20.000 penzionera i izrazio nadu da će narednih godina biti i više događaja, ali i veći broj penzionera:

''Mislim da je jedna od najvažnijih stvari nas rukovodilaca u Fondu PIO da brinemo o penzionerima na ovakvim tribinama. Da direktno od njih čujemo šta je ono što ih muči, na koji način Fond treba da se razvija, na koji način novac koji su oni godinama uplaćivali u Fond treba da iskoristimo da njihov život bude lakši i bolji. Svakako idemo na povećanje penzija koje će biti osetnije nego ranije, sa posebnim osvrtom na penzionere sa najnižim primanjima, ali tu ne planiramo da stanemo. Ove godine imamo 60 tribina a naredne, nadam se, i više, i obići ćemo celu Srbiju, doći ćemo penzionerima, što se kaže, na kućne adrese kako bismo razgovarali sa njima i od njih čuli šta je ono što je najpotrebnije'', istakao je Relja Ognjenović, direktor Fonda PIO.
 

FHSE, Vatrogasna jedinica NIS-a, organizovala je dečji Sajam vatrogastva, kako bi se deci prenele važne informacije o značaju zaštite od požara, kao i o bezbednom ponašanju, kroz igru i druženje. Sajam je održan u Upravnoj zgradi pogona Severni Banat NIS-a. Pored toga, učesnici, odnosno đaci prvih i drugih razreda kikindskih osnovnih škola, učestvovali su sa likovnim radovima na temu ''Naši vatrogasci". Manifestaciji je prisustvovao Tihomir Farkaš, član Gradskog veća.

''U okviru kampanje obeležavanja Međunarodnog dana vatrogasaca, komapnija NIS je u Kikindi organizovala svojevrsnu pokaznu vežbu gde je uključila i učenike prvih i drugih razreda osnovnih škola. Prikazali su opremu i vozila, a potom na primeren način kroz edukaciju i druženje, najmlađim sugrađanima predstavili svoj rad. Grad Kikinda oduvek podržava ovakav vid aktivnosti, uz veliku zahvalnost kompaniji NIS'', istakao je Farkaš.