Aktuelno

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana volontera, u Gradskoj kući organizovan je prijem za aktivne volontere Crvenog krsta u Kikindi. Obeležavanje ovog datuma od velije je važnosti za celokupno društvo kao i prilika da se podrži i podstakne volonterski rad, kao i da se podigne svest o vrednostima volontiranja, kako za pojedince, tako i za zajednicu. Sa mladim humanim ljudima razgovarali su gradonačelnik, Mladen Bogdan, kao i Željko Radu član Gradskog veća.

''Kada radite nešto iz srca, pružajući drugima podršku, a ne tražeći ništa za uzvrat, treba da uživate veliko poštovanje u svojoj porodici i među prijateljima i siguran sam da okolina od vas očekuje velike stvari. Ako ste dobri u onome što radite, društvo će uvek očekivati od vas još više, a vi baš tada budite najbolji u tome'', poručio je gradonačelnik.

Volontiranje je jedna od najplemenitijih i najkorisnijih aktivnosti kojom se pokazuje humanost i solidarnost i empatija prema drugima:

''Naša ekipa je sasvim slučajno došla u Crvrni krst, pa nam se to jako svidelo i jako smo zavoleli ovu organizaciju. Ovde sam duže od tri godine'', kaže Maša Erdeljan

''Svidelo mi se okruženje i privukla me je prva pomoć zato što sam želela da se što bolje upoznam sa tom oblašću. Volela bih jednog dana da postanem član terenske jedinice'', priča Marina Stojadinović.

Prema izveštaju Volonterskog centra Srbije, više od 600.000 ljudi u našoj zemlji se bavi volontiranjem, što čini 12 odsto stanovništva:

''Mi u Crvenom krstu ništa ne bismo mogli da uradimo da nema mladih ljudi kao i svih onih koji rade iz duše i srca. To je ono na šta smo svi ponosni – kada dajete puno i sve od sebe, a za uzvrat ne tražite ništa'', nadovezala se predsednica Crvenog krsta u Kikindi, Marijana Mirkov.

''Volonteri nam veoma puno pomažu i u velikoj meri omogućavaju naš humanitarni mandat jer imaju sjajne ideje i namere koje mi kao služba možemo da podržimo i time da koordiniramo'', nadovezala se sekretarka Crvenog krsta Kikinda, Danijela Bjeljac.
 

U lokalnom parku u Ruskom Selu sprovedena je akcija sadnje oko 250 vrsta lišćarskih i četinarskih sadnica, sa ukrasnim vrstama poput žalosne breze, crvenolisnih šljiva, platana, ukrasnih forzicija, plave smrče i tuja. Sadnji, u okviru projekta ''Srbija se voli drvećem'', austrijske kompanije ''Essity’’, uz podršku ’’Mercatora’’, prisustvovali su Mladen Bogdan, gradonačelnik, Đorđe Tešin, član Gradskog veća i Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

''Radi se o prostoru u Ruskom Selu koji će novom akcijom sadnje, ali i brojnim drugim sadržajima, služiti na veliko zadovoljstvo svim meštanima. Zahvaljujemo kompaniji 'Essity’ na donaciji od dva miliona dinara, zasadili smo 250 sadnica različitih vrsta i to će biti veoma lepog izgleda, što će nam pružiti dodadatn podstrek da nastavimo da se bavimo ozelenjavanjem u narednom periodu'', istakao je gradonačelnik.

Inicijativu za ozelenjavanje Ruskog Sela podneo je Grad Kikinda:

''Želja nam je da novim raznim sadnicama, u zavisnosti od doba godine, uvek lepim bojama obojimo Rusko Selo i njihov park. Projekciju parternog uređenja obavilo je JP Kikinda, tako da smo zajedno sa kompanijiom, Mesnom zajednicom i učenika seoske škole, uspeli da uredimo prostor i napravimo novi izgled parka budućim naraštajima'', istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Akcijom ''Srbija se voli drvećem'', sadnja na teritoriji naše zemlje sprovedena je drugi put:

''Ove godine pošumljena je regija Srbije kojoj je pošumljavanje najpotrebnije, a to je teritorija grada Kikinde. Naša kompanija i njeni brendovi trude se da iz godine u godinu sve više doprinose dobrobiti lokalnih zajednica. Ovim putem bih zahvalila i našem partneru Merkatoru koji je prepoznao važnost projekta sa ciljem očuvanja okoline, te nam omogućio da ideju zajednički sprovedemo u delo'', izjavila je Iva Stafanovski Horvatić, senior šoper marketing menadžer za Adriatik regiju iz kompanije ''Essity''.

Ideja o izgradnji prostora za park u centru Ruskog Sela započeta je još 2019. godine:

''Radi se o površini od dva i po hektara, o mestu koje je bilo zakorovljeno i nije bilo u funkciji, a posle pet godina to je sada sasvim dugom mesto. U međuvremenu smo izgradili trim stazu, dečje igralište, ove godine smo postavili nove podloge za buduća dečja igrališta, za fitnes na otvorenom, dok bi u narednom periodu trebalo da završimo sve što smo i planirali''', dodao je predsednik Mesne zajednice Rusko Selo, Dušan Marjanović.
 

Sportskim igrama u hali ''Jezera'', u našem gradu obeležen je Međunarodni dan osoba sa invaliditetom. Nadmetalo se 13 ekipa u nekoliko disciplina, a učestvovali su i učenici OŠ ''6. oktobar'', kao i predstavnici fabrike ''Lira''. Obeležavanju su prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, kao i članovi Gradskog veća Aleksandar Aćimov i Željko Radu.

''Svi treba da radimo mnogo više i da se zajednički borimo radi poboljšanja uslova života osoba sa invaliditetom, odnosno u pružanju svih usluga i podizanju svesti o tome da invaliditet nije prepreka već stanje sa kojim mora da se funkcioniše. To takođe ne sme da bude samo problem osoba sa invaliditetom već svih nas kako bismo ih zajednički rešavali. Želja nam je da sve zacrtane planove ostvarimo u narednom periodu, da osnujemo veliki savez osoba sa invaliditetom kako bi zajedno mogli da pružimo najbolju zaštitu svih interesa onima kojima je pomoć neophodna'', istakao je gradonačelnik.

Organizovanjem ovakvih događaja, želja je da se razbiju barijere u društvu koje postoje, odnosno da se ukaže na značaj ravnopravnosti:

''Obeležavanje ovog datuma od izuzetno velike nam je važnosti jer nam je želja da ukažemo da su nam svi ljudi jednako bitni. Ovo je prilika da osobe sa invaliditetom pokažu koliko im je važno da budu prepoznate u društvu i da uživaju jednaka prava kao i svi drugi. Datum je obeležen sportskim igrama što je Grad Kikinda svakako podržao jer nam je vrlo važno da osobe sa invaliditetom sklonimo sa margine društva'', dodao je Radu.

Igre prilagođene osobama sa invaliditetom organizovane su drugi put:

''Vrlo nam je važno što je Grad Kikinda podržao našu organizaciju. Odazvalo se 13 udruženja osoba sa invaliditetom. Takmičili smo se u pikadu, boćanju, poličicama i dominama. Ove godine priključili su nam se učenici OŠ '6. oktobar' i iz fabrike 'Lira' tako da nam je drago što nisu učestvovala samo udruženja'', podsetila je Brankica Miškov, predsednica Udruženja multiple skleroze Kikinda.

Na petoj Sednici Skupštine grada Kikinde usvojeno je svih 35 tačaka koliko ih je bilo na dnevnom redu. Na Sednici, koja je počela minutom ćutanja odavanjem počasti žrtvama nesreće u Novom Sadu, između ostalog, doneta je odluka o povećanju cena usluga sakupljanja i deponovanja otpada od 11, 9 odsto privrednog društva FCC, tako da će usluge tog preduzeća biti uvećane oko 30 dinara po članu domaćinstva. Nepromenjene cene ostaju za socijalne slučajeve, za pravna lica do 50 kvadrata i zadruge, udruženja, kioske i slične radnje, kao i za pravna lica sa objektima preko 50 kvadratih metara.

Gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, podsetio je da je početkom meseca održan sastanak predstavnika Grada Kikinde i kompanije:

''Ugovor sa kompanijom traje još osam godina i raskid bi zahtevao velika finansijska sredstva, koja bismo morali da isplatimo. Poskupljenje je naša zakonska obaveza iz ugovora i odnosi se na stopu inflacije, ali smo insistirali da poskupljenjem ne budu obuhvaćena pravna lica. Takođe, na sastanku je dogovoren i pristupačniji odnos prema stanovništvu kroz neposredne razgovore, ali i da građani mogu da iznesu svoje sugestije, primedbe i zahteve. Pored toga, dogovoreno je da se formiraju operativni timovi koji bi trebalo da se sastaju jednom mesečno minimum'', objasnio je gradonačelnik.

Zamenik gradonačelnika, Dejan Pudar, između ostalog, podvukao je da je stav Grada Kikinde da ima bolji odnos sa kompanijom:

''Na sastanku smo razgovarali o reciklažnom centru i selektovanju otpada, a sve to kako bismo uspeli u nameri da poboljšamo usluge koje pruža kompanija. Sastanak je bio veoma produktivan'', nadovezao se Pudar.

Na Sednici je takođe usvojena i odluka o tarifi komunalnih taksi, a data je i saglasnost na Statut Predškolske ustanove ''Dragoljub Udicki''.
 

U okviru tradicionalnog ''Sovembra'', manifestaciji posvećenoj sovama ušarama, najpoznatijim ambasadorima Kikinde, održana je''Sova - patrola'', program u kojem je oko 50 učenika, zajedno sa članovima Društva za zaštitu u proučavanje ptica Srbije, izbrojalo preko 200 sova u centru grada. U okviru obeležavanja, izloženi su radovi osnovaca i srednjoškolaca, a održan je i Kviz znanja ''Svet sova ušara'' u Kulturnom centru. Manifestaciji su prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, članovi Gradskog veća Marijana Mirkov, Aleksandar Aćimov i Tihomir Farkaš, kao i Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

''Zaista je pravo zadovoljstvo biti deo tradicionalnog Sovembra jer smo sve vreme pričali o našim malim sovama ušarama, odnosno pravom fenomenu naše Kikinde kojim je svrstana u najveće urbano zimovalište tih ptica na svetu. Zahvaljujući sovama, kao našim ambasadorima, svet dolazi kod nas da im se divi i da uživa u našem gostoprimstvu'', poručio je gradonačelnik.

Još 2009. godine izbrojane su čak 734 jedinke:

''Svake godine brojnost sova varira, tako da ćemo brojnost pratiti ne samo nakon ovog prvog brojanja koje se obavilo, nego tokom čitavih zimskih meseci pa do kraja februara kako bismo znali broj jedinki koje se nalaze na Gradskom trgu'', priča Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Kako bi u što većoj meri dolazile u grad i kako bi Kikindu svetu preporučile, malim sovama ušarama, Društvo za zaštitu ptica obezbedilo je nova gnezda:

''Naši poljoprivrednici znaju koje muke su imali sa glodarima proteklih godina, ali su sove su tu da im pomognu. Očigledno je i to ostavilo uticaj na njihovu brojnost. Moram da napomenem da je i ova zima i dalje blaga i da je verovatno deo ptica raspršen po gradu, tako da očekujemo da će njihova brojnost rasti do januara'', objašnjava Milan Ružić, direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.