Aktuelno

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač i Saša Tanackov, član Gradskog veća zadužen za privredu i investicije, ugostili su, u Gradskoj kući, predsednika Privredne komore francuske regije Val Doaz, Pjera Kišlija, koji se posredstvom Privredne komore Vojvodine na zajedničkom sastanku, upoznao sa investicionim potencijalima koje naš grad može da pruži. Sastanku su, pored predsednika Privredne komore Vojvodine, Boška Vučurevića, prisustvovali i zaposleni u kompanijama ''Le belier'' i ''Mekafor''.

''Francuskim gostima predstavili smo investicione potencijale koje posedujemo, što će, siguran sam, u velikoj meri interesovati francuske privrednike, koji će imati priliku da se detaljnije upoznaju sa onim što imamo da ponudimo. Pored toga, blizina granice sa Evropskom unijom, kao i izgradnja brze saobraćajnice, svakako će biti od velike važnosti za nastavak pregovora i dolazak investitora. Imamo informacije da se uveliko u našem gradu radi na projektima avio-industrije, ali je poznato i da su francuske kompanije kod nas uveliko na polju automobilske industrije, po čemu je Kikinda decenijama poznata, što znači da, pored poljoprivrede, svakako treba da radimo i na tim poljima u privlačenju investitora'', rekao je gradonačelnik.

Privredna komora Val Doaz započela je intenzivnu saradnju sa Privrednom komorom Vojvodine pre pet godina:

''Posebno mi je drago što sam u Kikindi jer u ovom gradu imam i porodične veze. Ovo je moja prva poseta Kikindi, moram da se upoznam detaljnije sa kompanijama i potencijalima, a potom da dovedem kompanije iz naše regije kako bi se detaljnije upoznali sa onim što Kikinda nudi. Mi imamo velike projekte koji se tiču poljoprivrede, pogotovo u onim granama industrije koje želimo da oporavimo i nadam se dobroj saradnji'', istakao je Pjer Kišli, predsednik Privredne komore francuske regije Val Doaz i potpredsednik Privredne komore Velikog Pariza.

U prvih 10 meseci izvoz iz Vojvodine iznosi preko sedam milijradi evra, što je oko četiri procenta više nego protekle godine:

''U centru Val Doaza nalazi se najveći aerodrom u Evropi i cela privreda je vezana za avio i automobilsku industriju. Francuzima je teško prodati hranu jer imaju najbolju kuhinju na svetu, ali zato možemo da im ponudimo saradnju iz drugih oblasti. Kroz ovakve posete stvaramo kvalitetan ambijent zahavljujući kom privrednicim pronađu način da sarađuju i upravo su ovakva umrežavanja pravi način da kreiramo zaista potencijalno dobru privrednu priču'', nadovezao se Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine.

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač i Nebojša Jovanov, član Gradskog veća zadužen za komunalnu infrastrukturu i vanredne situacije, prisustvovali su smotri Zimske službe u našem gradu koja je poverena subotičkoj firmi ''Vojput''. Predviđeno je da Zimska služba, sve do 31. marta naredne godine, održava puteve prvog i drugog prioriteta gradskih i saobraćajnica van grada, u dužini od oko 130 kilometara, dok će nekategorisani putevi trećeg prioriteta takođe biti čišćeni u slučaju većih padavina i vanrednog stanja.

''Prioritet će biti prilazi zdravstvenim ustanovama, objektima za snabdevanje hranom i ostalim sličnim ustanovama. Imamo dovoljne količine soli i kamenog agregata, koji će se upotrebljavati po usvojenom planu rada Zimske službe'', rekao je Jovanov.

Kako bi sezona protekla uspešno, na raspolaganju firmi ''Vojput'' biće 150 tona soli i 30 tona hladne asfaltne mase za krpljenje udarnih rupa u toku zimskog perioda:

''Imamo tri kamiona sa posipačima, jednu kombinovanu mašinu sa plugom i posipačem, grejder i traktore, koji će se koristiti u slučaju većih količina padavina i zalađenih puteva. Sve je spremno za predstojeću sezonu'', dodao je Dragoljub Šugić, direktor kompanije ''Graditelj'', koja je u konzorcijumu sa subotičkim ''Vojputom''.
 

Pokret gorana Kikinde, u saradnji sa Kancelarijom za mlade Kikinda i Visokom školom strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, organizovao je treći Zeleni kviz pod sloganom ‘’Pokaži svetu kako čuvaš planetu’’. Zeleni kviz, prilagođen učenicima petog i šestog razreda osnovne škole, održan je u Kulturnom centru, a prvo mesto pripalo je učenicima OŠ ''Đura Jakšić''. NJemu je prisustvovala i Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

‘’Edukacija iz oblasti ekologije jedan je od najvažnijih koraka ka lepšoj budućnosti jer ekološki edukovati prvobitno decu zahteva posao koje traje, ne samo godinama, nego i decenijama. Jako je bitno upoznati prirodu, učiti na koji način je štitimo i zato je svaki vid edukacije podržan od strane Grada Kikinde, kako bi se očuvala životna sredina'', istakla je Miroslava Narančić.

Drugo mesto na zelenom kvizu pripalo je učenicima OŠ ''Sveti Sava'', dok su treće osvojili đaci OŠ ''Milivoj Omorac'' iz Iđoša. Kviz je obuhvatio razne praktično oblikovane aktivnosti, koje podstiču razvoj svesti kod mladih o značaju i mogućnosti očuvanja, racionalnog korišćenja i unapređenja životne sredine:

‘’Glavni cilj organizacije ovog kviza jeste širenje ekološke svesti kod mladih. I ove godine smo imali veliko interesovanje za učešće, tako da se prijavilo osam škola sa teriorije našeg grada. Svi učesnici dobili su mlade sadnice listopadnog drveća, dok su finalisti dobili zelene vaučere koje će moći da zamene sa listopadnim drvećem ili cvećem i tako oplemene svoju školu ili sredinu'', dodala je Nevena Mesaroš Oličkov, iz Pokreta gorana Kikinde

Deca su, u okviru praktičnih aktivnosti, u zelenom kvizu, ukazala na pravilno razvrstavanje otpada, reciklaži, poznavanju pojmova o životnoj sredini i ulozi čoveka u održavanju i zaštiti životne sredine:

‘’Imamo odličnu saradnju sa Pokretom gorana Kikinde i uvek smo tu da podržimo njihovu inicijativu za podizanje svesti kod mladih o očuvanju žiotne sredine i ekologiji uopšte'', nadovezala se Dunja Ćešić, koordinatorka Kancelarije za mlade Kikinda.
 

Svečanom liturgijom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, rezanjem slavskog kolača u prostorijama Mesne zajednice i kulturno-umetničkim programom u Domu kulture, na kom su dodeljene i zahvalnice, Mokrin je obeležio Sabor svetog Arhangela Mihaila – hramovnu i seosku slavu. Kum slave bio je Dejan Pudar, direktor Sportskog centra ''Jezero''. Obeležavanju su prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog okruga, Miroslav Dučić i njihovi saradnici.

''Pravo je zadovoljstvo kada se seoska i hramovna slava u Mokrinu obeleži u novim rekosntruisanim prostorijama Mesne zajednice, kada vidimo osmehe na licu meštana ovog najvećeg sela u našoj opštini, kojima ćemo uskoro unaprediti kvalitet života imajući u vidu da ćemo izgraditi mini postrojenje za preradu pijaće vode, što će biti najveća investicija. Mokrin je selo poznato u celom svetu, tako da im želim da čuvaju tu tradiciju jer su solidarnost i jedinstvo pravi recept za uspeh u narednom periodu koji nas očekuje'', rekao je gradonačelnik.

Kum slave bio je Dejan Pudar, direktor Sportskog centra ''Jezero''.

''Preuzeo sam deo slavskog kolača što je meni bilo veoma značajno s obziom na to da se osećam kao Mokrinčanin jer su mi otac i deda rođeni u ovom selu i nadam se da ćemo zajedničkim snagama uraditi sve da se deca opet rađaju u porodilištu u Mokrinu'', dodao je kum slave, Dejan Pudar.

U okviru proslave, dodeljene su i zahvalnice koje su ove godine dobili gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, Sportski centar ''Jezero'', JP ''Kikinda'' i Mesna zajednica Rusko Selo, takođe, KUD ''Mokrin'', DVD ''Mokrin'', Muški rukometni klub ''Crvena zvezda'', Mokrin, firma DOO ''Bioesen'', kao i grupa građana koja prikuplja sredstva za pošumljavanje Mokrina. Obeležavanje slave bila je prilika i da se sagledaju dosadašnji realizovani projekti:

''Ove godine smo se posvetili uređenju sela, tako da smo kompletno sanirali salu za venčanja, naredne godine ćemo je unaprediti, ali i poboljšati živote meštana, u svim oblastima našeg društva. Imamo odličnu saradnju sa svim udruženjima, kao i sportskim klubovima, koji su ponos našeg sela'', dodao je Goran Ristić, predsednik Saveta Mesne zajednice Mokrin.
 

Polaganjem venaca na spomen kosturnicu na Železničkom groblju i kod spomen ploče brigadiru Dragutinu Ristiću, u holu Gradske kuće, kao i povorkom u centru grada, svečano je obeleženo 105 godina od oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu i ulaska Srpske vojske u grad. Obeležavanju su, uz veliki broj građana, pripadnika Vojske Srbije i boračkih organizacija, prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, Mladen Bogdan, predsednik Gradskog parlamenta i njihovi saradnici.

''Žrtva našeg naroda bila je ogromna, tako da je na nama, potomcima tih heroja, da ih se sećamo i da negujemo kulturu poštovanja prema svima koji su položili svoje živote da bismo mi danas bili slobodni. Dešavanja na današnji dan, 20. novembra, 1918. godine, bila su uvertira u događaj pet dana kasnije kada se Velika Kikinda, uz druge gradove Banata, Bačke, Baranje i Srema, prisajedinila Kraljevini Srbiji. Srbija je u Velikom ratu izgubila trećinu stanovništva, tako da i te kako znamo šta znači borba za slobodu, što nam daje dodatnu snagu jedinstva i sloge u očuvanju naše zemlje'', rekao je gradonačelnik.

Oslobođenje Kikinde u Velikom ratu i prisajedinjenje Kraljevini Srbiji predstavljaju jedan od najznačajnijih datuma i modernoj istoriji grada:

''Tim važnim činom ostvarena je težnja srpskog naroda u Banatu i celoj Vojvodni da se ujedini sa maticom Srbijom. Početkom novembra 1918. godine bilo je jasno da će Nemačka i Austrougarska izgubiti rat. To je dovelo do toga da se srpsko stanovništvo u našem gradu organizuje kako bi dočekalo oslobodioce. U toku večeri 18. novembra prethodnica srske vojske počela je da ulazi u grad, a potom dva dana kasnije i pripadnici Gvozdenog puka Knez Mihajlo na čelu sa brigadirom Ristićem. Na železničkoj stanici ih je dočekao veliki broj Srba i pokazao veliku radost'', podsetio je istoričar Lazar Demić.

U Velikom ratu učestvovalo je oko hiljadu Kikinđana na strani Ruskog carstva uglavnom na rumunsko – bugarskoj granici i u Italiji.