Aktuelno

Na Smotri zimske službe, održanoj danas, članovi Štaba zimske službe konstatovali su da je mehanizacija spremna, adekvatna i da funkcioniše, operativni plan je usvojen, na lageru trenutno ima 50 tona soli, a izdat je nalog za nabavku još dodatnih 100 tona. Zimsko održavanje oko 140 kilometara puta prvog i drugog prioriteta na teritoriji grada Kikinde povereno je firmi „Graditelj NS“, a za tu namenu iz gradskog budžeta opredeljeno je deset miliona dinara.

- Komadant Štaba zimske službe Milivoj Linjački, nakon što se uverio da je sve spremno za predstojeću sezonu, istako je da su ove godine povećali površine koje će održavati u zimskom periodu. – Deo sredstava opredelili smo za čišćenje ulica u seoskim mesnim zajednicama. Sem glavne ulice u selima dodatno će se čistiti i pojedine najprometnije ulice. Takođe, i ove godine čistićemo i održavati trg, s tim što smo proširili površinu održavanja užeg centra, pa ćemo čistiti i trotoare kod Galadske i Lidla. Štab je ove godine sagledao sve okolnosti i spremno ćemo dočekati prvi sneg – zaključio je Linjački.

- Zoran Bjelan iz firme Graditelj NS uveren je da će predstojeću zimsku sezonu uspešno odraditi. - Mi smo apsolutno spremni, sa svim našim kapacitetima, mehanizacijom. Tu su kamioni, utovarivači, grejderi, buldožeri, sve što je predviđeno operativnim planom zimske službe. Takođe, mi smo spremni da angažujemo dodatna sredstva. Imamo još mašina i ukoliko dođe do nekog lošeg vremena, mi smo spremni – istakao je Bjelan.

- Kako je firma „Graditelj NS“ ujedno zadužena i za letnje održavanje puteva, dokle god vreme dozvoljava krpiće udarne rupe na putevima da bi do zime, prema najavama Linjačkog, sve ulice bile optimalne fukncionalnosti i izgleda.

Gradsko takmičenje u mini rukometu bila je prilika da se predstavnicima svih gradskih i seoskih osnovnih škola uruče po deset dresova za mlađe i starije đake. Osnovci će se, kako je rečeno u hali “Jezero”, ubuduće nadmetati u bojama njihovih škola. Kikinda je sportsku opremu zaslužila zbog odlično organizovane manifestacije “Evropski školski sportski dan” :

- Veliku sportsku manifestaciju održali smo 28. septembra, a učestvovali su učenici mlađih razreda gradskih osnovnih škola. Poznato je da lokalna samouprava podržava sport i fizičku kulturu, ali i projekat “Sport u škole” koji se poslednjih godina besplatno realizuje u svim školama. Evropski fondovi su prepoznali Kikindu i Školski sportski savez kao vodeću instituciju koja realizuje programe iz oblasti školskog sporta - rekla je Svetlana Mirčić, predsednica Školskog sportskog saveza i dodala da su učešće u današnjim sportskim aktivnostima uzela i deca migranti iz Prihvatnog centra. Stanislava Hrnjak, predsednica Skupštine grada, ocenila je da su ovakva dešavanja od izuzetne važnosti za najmlađe sugrađane:

- I prošle godine smo bili na pijedestalu dobre organizacije manifestacija iz oblasti školskog sporta. Imamo, srećom, puno profesora fizičkog vaspitanja koji rade sa decom, i to od njihovih najranijih godina. Grad Kikinda snažno podržava sve aktivnosti koje se odnose na fizičku kulturu i alternativne načine bavljenja sportom - podvukla je ona, dok je predstavnik Organizacionog odbora projekta “Evropski školski sportski dan u Srbiji”, Miljan Milojković po,hvalio Kikinđane i naznačio da je naš grad imao vodeću ulogu u organizaciji ovog projekta.

Kikinda se nalazi na spisku deset pilot gradova i opština u kojima se realizuje regionalni projekat „Poslovni modeli za unapređenje sakupljanja i valorizaciju otpada”. O efikasnijem upravljanju otpadom na lokalnom nivou, kao i o unapređenju usluga danas je bilo reči na skupu u našem gradu. Miroslava Krnić, sekretarke Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivrede i ruralnog razvoja, potvrdila je da je upravljanje otpadom jedan od prioriteta grada:

- Najveće količine komunalnog otpada proizvodi čovek. Edukacija i projekti u koje ulazimo sa različitim nosiocima, uz učešće kompanije FCC, koja se u našem gradu bavi upravljanjem otpadom, utiču na buđenje ekološke svesti građana- rekla je ona. Na ovom skupu je iznet podatak da je čak 30 odsto kućnog otpada organskog porekla i da je od njega moguće dobiti kompost. U cilju unapređenja upravljanja čvrstim otpadom 110 građana koji žive na teritoriji grada Kikinde, u narednim danima, dobiće kompostere, vodiče, kao i savete stručnjaka iz organizacija uključenih u projekat kako da kompostiraju. Sanela Veljkovski, iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), precizirala je da smanjenje organskog otpada koji se odlaže na deponije predstavlja suštinu ovog projekta:

- Odlaganje manje količine otpada na deponiju jeste jedan od načina da zaštitimo životnu sredinu i da se smanje gasovi koji dovode do efekta staklene bašte. Naravno, na ovaj način poboljšavamo zdravlje građana i ispunjavamo ciljeve koji su zacrtani u lokalnim, nacionalnim i evropskim direktivama - kazala je Veljkovski. Ovaj projekat realizuje Nemačka organizaciju za međunarodnu saradnju (GIZ) u partnerstvu sa Asocijacijom za upravljanje čvrstog otpada u Srbiji, gradskim Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, poljoprivrede i ruralnog razvoja i kompanijom FCC.

Rezultati osamnaestomesečnog prekograničnog projekta “Lokalno nasleđe za aktivni turizam u Banatu“, vrednog 345.815 evra, koji su realizovali Grad Kikinde i Zapadni univerzitet u Temišvaru, danas su predstavljeni na završnoj konferenciji. Promovisan je Godišnji kalendar etno manifestacija u srpskom i rumunskom delu Banata. Javnost će uskoro biti upoznata sa knjigom “Banat na deset načina”, ali i koji su restorani dobili sertifikat „Hrana iz Banata”:

- Do 18. novembra, po 25 restorana iz srpskog i rumunskog dela Banata, dobiće sertifikate i poneti taj zaštitni znak. Svečanost ćemo u Kikindi, upriličiti narednog petka, 16. novembra. Mogu da potvrdim da su u podjednakoj meri zastupljeni restorani iz sva tri okruga Banata, a koji imaju bogatu ponudu tradicionalne banatske kuhinje. Nadamo i očekujemo da će nastavak ovog projekta biti odobren. Želimo da se bavimo etnomuzikologijom Banata. Time bismo zaokružili priču koja se odnosi na narodno stvaralaštvo - saopštio je Saša Tanackov, član GV i koordinator aktivnosti projekta. Otilija Hedešan, prorektorka Zapadnog univerziteta, navela je da je na završnoj konferenciji predstavljen turistički spot o kulturnom nasleđu Banata:

- Najvažniji segment jeste elektronska platforma ovog projekta. Tu će se sačuvati sve informacije koje se tiču projekta “Lokalno nasleđe za aktivni turizam u Banatu“. U odnosu na druge projekte prekogranične saradnje, ovaj se odnosi na ceo Banat, ukjučujući planinski i ravničarski - precizirala je prof. dr Otilija Hedešan, dok je Lidija Milašinović, direktorica Narodnog muzeja, dodala da je njihov konkretan doprinos projektu bio u vidu knjige o tradicinalnoj hrani Banata sa zanimljivim receptima.

Udruženje odgajivača i ljubitelja rasne živine “Velika Kikinda” organizovalo je 44. međugradsku izložbu rasne živine. Priređena je i berza sitnih životinja, a najveće interesovanje vladalo je za prvu smotru rase “banatski gološijan”:

- Zainteresovani su mogli da vide 123 eksponata. Doneli su ih odgajivači iz našeg grada, okoline, Sombora, Novog Sada, pa čak i iz Rumunije. Posebnu pažnju izazvala je smotra “banatskih gološijana”, a bilo je izloženo sedamdesetak primeraka te živine. Tokom smotre je izvršeno ocenjivanje i predaja sertifikata odgajivačima- rekao je Lazar Vranković, predsednik udruženja “Velika Kikinda”. Izložbu je posetio i Goran Dumitrov, član GV za seoske mesne zajednice. On je naveo da je za organizaciju izložbe opredeljeno 70.000 dinara i podsetio da su, u saradnji sa lokalnom samoupravom, lane podeljeni pilići “banatskog gološijana” registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima. Ova autohtona rasa podnosi dobro niske i visoke temperature i odlikuje je i dobra nosivost jaja:

- Ovo je jedna od mera našeg programa ruralnog razvoja, a namenjena je jačanju poljoprivrede, kao i da se odgajivači podstaknu da hobi komercijalizuju. Zainteresovani vlasnici registrovanih poljoprivrednih gazdinstava mogu da dobiju besplatno od 100 do 200 pilića- naveo je Dumitrov.