Aktuelno

Odbornici su na današnjoj sednici lokalnog parlamenta usvojili konsolidovani izveštaj o izvršenju odluke o budžetu Grada Kikinde za prvih devet meseci ove godine. Snežana Kovačević, sekretarka Sekretarijata za finansije, saopštila je da su prvobitnom odlukom o budžetu prihodi, primanja i sredstva bili planirani u iznosi od 2,6 milijarde dinara. Nakon uvećanja za iznos transfera i donacija budžet iznosi 3,1 milijardu dinara, što je i osnovica za izračunavanje za posmatrani period. Kovačević je precizirala da su u prvih devet meseci realizovani prihodi i primanja i preneta sredstva iz budžeta i ostalih izvora u iznosu od milijardu 872 miliona dinara ili 59,3 odsto u odnosu na prvobitni plan, uvećan za namenska sredstva od drugog nivoa vlasti. Rashodi i izdaci su milijardu 837 miliona dinara, odnosno 58,4 odsto u odnosu na prvobitni plan. Član Gradskog veća, Milivoj Linjački, taksativno je naveo sva infrastrukturna ulaganja od početka godine:

- Naš prioritet jeste ravnomera razvoj grada i sela, a za investicije je izdvojeno oko milijardu dinara što je najveći iznos do sada. Pored ostalog, okončana je izgradnja nedostajućih sadržaja na graničnom prelazi Nakovo-Lunga, a za taj posao je izdvojeno je 90 miliona dinara. Za izgradnja mosta i pristupne staze na Starom jezeru investirano je 17 miliona dinara, a u parking kod SC „Jezero“ i maske na objektu dodatnih 11 miliona- kazao je Linjački. Na sednici se moglo čuti da su značajna sredstva uložena u objekte obrazovanja, ali i u Dom zdravlja i Opštu bolnicu. Osim sredstava iz gradskog budžeta, kikindsko zdrastvo pomogli su NIS i pokrajinska administracija. Odbornici su podržali odluku o zaduživanju za finansiranje kapitalnih investicionih rashoda. Odlukom se odobrava zaduživanje grada Kikinde za iznos do 500 miliona dinara koji će biti iskorišćeni za rešavanje problema pijaće vode u Kikindi, odnosno izgradnju novih postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u selima i izgradnju proizvodne hale za investitore:

- Ovo kreditno zaduženje je jedan od načina da se reši pitanje snabdevanja zdravom pijaćom vodom za sve stanovnike na teritoriji grada. Moglo je i drugačije, ali mnogo ranije. Spominju se sredstva rudne rente koja se uplaćaju, ali moram da dodam da taj ugovor nije sklopila ni ova vlast ni SNS. Iznosi za rudnu rentu u ranijim godinama bili su mnogo veći, ali se niko nije setio da opredeli deo novca da bi se deo problema snabdevanja pijaćom vodom rešio- izjavila je odbornica Milica Tripinović Popov. Predlogom odluke o nagradama i priznanjima grada Kikinde, utvrđen je naziv najvišeg priznanja koje se dodeljuje, a to je Nagrada grada Kikinde. Ustanovljena su i gradska priznanja. Nazvana su po znamenitim sugrađanima: Jovanu Ćirilovu, dr Pavlu Kenđelcu, Stefana Bonu, Niki Mirkovu, dr Ranku Petroviću i Melaniji Nikolić Gaičić.

Žene koje se u javnom medijskom prostoru pojavljuju prethodnih godina, nisu u dovoljnoj meri zastupljene. To je ocena Stanislave Hrnjak, predsednice Skupštine grada Kikinde. Govoreći na tribini “Žene i mediji”, čiji je domaćin bio naš grad, ona je poručila da je na političarkama da, uz osnovni angažman u javnom ili političkom životu, motivišu druge žene da im se pridruže i aktiviraju, kako bi i one pružile lični doprinos:

- Ovo je bila prilika da porazgovaramo šta su izazovi i mogućnosti, ali i da donesemo određene zaključke koji će, na neki način, biti i zadaci o kojima će se ozbiljnije govoriti u narednom periodu. Drago mi je što je Ženska parlamentarna mreža AP Vojvodine, Kikindu prepoznala kao grad koji zavređuje pažnju da se nađe u ulozi domaćina ovog skupa. O medijskom izveštavanju i aktivnostima političarki, ali i praksi medija o izveštavanju žena, diskutovale su koleginice iz Zrenjanina, Mola, Ade, Kanjiže, Novog Sada i našeg grada- rekla je Hrnjak i konkretizovala sa kakvim se izazovima suočavaju političarke i uopšte žene na javnoj sceni:

- Bile smo, između ostalog, suočene sa potpuno neprimerenim vokabularom i seksističkim pristupom ženi, sa pogledom koji se svodi na ženu domaćicu kojoj je mesto u levom ili desnom uglu. Potrebno je da se založimo da jedan veći broj žena bude zastupljen u političkom životu i javnom prostoru kroz različite prostore delovanja- navela je ona. Pokrajinska poslanica i članica Ženske parlamentarne mreže AP Vojvodine, Stanka Mihajlov, ukazala je da se nedavno o ovim temama diskutovalo u Žitištu, dok je Subotica naredno mesto okupljanja debate o ženama i njihovom osnaživanju:

- Žene nemaju dovoljno hrabrosti da se suoče sa svojim problemima. Iz tog razloga smo ovde. Suština je da budu hrabrije, a mi smo tu da ih podržimo. Sve je do nas samih- konstatovala je Mihajlov. NJena koleginica Gizela Crkvenjakov, pokrajinska poslanica i članica Ženske parlamentarne mreže AP Vojvodine, kaže da se i ovakvim skupovima trude da unaprede položaj žena, ekonomski ih osnaže i doprinesu parlamentarnoj demokratiji, i vladavini prava i ljudskih sloboda:

- Na ovaj način pružamo podršku lokalnim samoupravama i unapređenju položaja žena u tim sredinama- navela je Crkvenjakov.

Milivoj Ličnjački, član GV i zamenik predsednika Saveta za bezbednost saobraćaja, prezentovao je Odluku o tehničkom regulisanju teretnog saobraćaja za grad Kikindu na 8. konferenciji “Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici” u Banja Luci. Međunarodna skup pod pokroviteljstvom Saveta za bezbednost saobraća Republike Srpske održan je 24. i 25. oktobra. Linjački kaže da su učesnicima konferencije prezentovani primeri uspešne prakse za jačanje kapaciteta bezbednosti saobraćaja u lokalnim samoupravama. Bila je to prilika da se javnost upozna sa saobraćajnim rešenjima u Sloveniji, Srbiji i Republici Srpskoj:

-Suština naše odluke ogleda se u tome što je na gradskim ulicama daleko manje terernih vozila nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu. Smanjen je broj saobraćajnih nezgoda u kojima su učesnici vozači teretnih vozila, ali je istovermeno i značajno umanjeno habanje kolovoza. Novac koji prihodujemo od taksi koje naplaćujemo za izdavanje dozvoli za ulazak u gradsko jezgro, koristimo za održavanje puteva. Od ukupnog broja teretnih vozila samo 12 odsto je imalo potrebu da se u gradu zadržava, ili im je to bilo krajnje odredište dok su ostali samo tranzitirali- izjavio je Linjački i dodao da su pojedini učesnici konferencije “Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici” iz Republike Srpske izrazili želju da na bazi kikindskog modela, reglišu teretni saobraćaj u njihovoj lokalnoj sredini:

-Ranije su spremnost za tako nešto iskazale i neke lokalne samouprave u našoj zemlji. Izvesno je da će naša odluka o regulisanju teretnog saobraćaja mnogim lokalnim samoupravama poslužiti kao primer. Prva smo lokalna samouprava u Srbiji, koja je donela takvu odluku i adekvatno rešila gorući problem sa aspekta bezbednosti saobraćaja- naglasio je Linjački.

Đaci i prosvetni radnici Srednje stručne škole “Miloš Crnjanski” na prigodan način obeležili su Dan škole. Budući laboranti, farmaceutski i tehničari zaštite životne sredine, kao i njihovi profesori, Dan škole proslavljaju 26. oktobra, na dan rođenja književnika Miloša Crnjanskog, po kom škola nosi ime. Bogat program u amfiteatru, ali i sportska nadmetanja, okupili su na jednom mestu domaćine i njihove goste. U ime lokalne samouprave, Dan škole čestitala je Bosiljka Srdić, zamenica gradonačelnika:

- Ova ustanova i ostale tri stručne škole čine odličan srednjoškolski sistem obrazovanja u našem gradu. Srednja stručna škola “Miloš Crnjanski” je svojim radom pokazala kako obrazovne ustanove mogu da idu u korak sa vremenom, modernizuju svoj rad i prate savremene tendencije u obrazovanju. Pohvaljujem kolektiv, a naročito učenike koji su uvek bili zainteresovani za rad- poručila je Srdić. Čestitkama se pridružio Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga:

- Škola je postala interesantna i đacima iz našeg okruga, pa se ovde upisuju mladi ljudi koji žele da postanu medicinski ili prehrambeni radnici. Ova, ali i još neka zanimanja su deficitarna. Učenicima je to očigledno poznato, a naročito onima iz susednih mesta- konstatovao je Lukač. Srednju stručnu školu “Miloš Crnjanski” pohađa 360 đaka:

- Imamo četiri obrazovna profila i devet različitih smerova. Naša škola ima 15 odeljenja. Prosvetni kadar veoma je posvećen radu sa đacima. Dokaz tome su i brojna priznanja naših učenika. Lane su bili uspešni na matematičkim takmičenjima. Literarni radovi naših učenika takođe su zaslužila priznanja. Uspeh nije izostao ni na sportskim nadmetanjima- pohvalio se Milorad Karanović, direktor SSŠ “Miloš Crnjanski”.

Godišnja Skupština OUPK bila je prilika da članovi strukovnog udruženja ukažu na loše i dobre strane njihovog poslovanja u prethodnom periodu. Ovu godinu pamtiće i po, kako kaže Siniša Pašić, predsednik OUPK, nikad uspešnijem Sajmu preduzetnika koji je okupio gotovo 60 izlagača iz cele Srbije, BiH i Hrvatske:

- To je bio najupešniji i najposećeniji Mini sajam preduzetnika. Puno su finansijski i logistički pomogli lokalna samouprava i RPK Kikinda. Što se tiče problema, činjenica je da preduzetnici nisu upoznati sa svim zakonskim odredbama i propisima, jer su neki u međuvremenu usvojeni. I dalje su preduzetnicima na raspolaganju naši pravni saveti koji su besplatni. Na pravne savete mogu da računaju i oni koji nisu naši članovi. Evidentan je i manjak radne snage. Očigledno su Kikinđani destimulisani zaradom koju nude preduzetnika. U Kikindi ima oko 900 registrovanih preduzetnika- naveo je Pašić i dodao da je OUPK osnovano 2007. godine i da ima više od sedamdeset aktivnih članova. I predsednik Skupštine OUPK, dr Dragan Rankov, ukazuje da je u našoj sredini primetan manjak radne snage:

- To je izraženo u zdravstvu. Plate su skromne, pa ljudi odlaze i to je surova istina. Naročito je to vidljivo u ginekologiji i akušerstvu. Sa nekadašnjih 1.600 porođaja godišnje, spali smo na 400 porođaja. Ako nema dece u porodilištu, neće ih biti u školama, pa ni na radnim mestima- primetio je dr Rankov. Ovom skupu je prisustvovao i Saša Tanackov, član GV za lokalni ekonomski razvoj i investicije. On je ocenio da je preduzetništvo bitan segment deo ekonomije našeg grada:

- Važno je da razvijamo svaki vid privrede. Velika privreda je ta koja apsorbuje veliki broj zaposlenih i stvara velike prihode. Međutim, moramo imati oslonac i na sopstvene snage. To su upravo preduzetnici i sektor malih preduzeća iz naše sredine. Mi pokušavamo da pomognemo preduzetnicima tako što ćemo posredovati u njihovom povezivanju sa velikom privredom- kazao je Tanackov. Nadležni državni i pokrajinski organi, ali i lokalna samouprava se trude da na razne načine pomognu preuzetnicima i osmele Kikinđana da se upuste u privatni biznis. Takvog je mišljenja Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga:

- Otvaraju se nove zanatske, trgovinske i uslužne radnje, a postojeći preduzetnici razvijaju svoj biznis i šire tržište- kazao je Lukač.