Aktuelno

Književna nagrada "Dušan Vasiljev", koju je ponovo ustanovila Skupština opštine Kikinda, pripala je Milisavu Saviću za knjigu "Rimski dnevnik, priče i jedan roman" u izdanju beogradske "Ariadne. Tako je na jučerašnjoj sednici odlučio žiri u sastavu: Jovan Zivlak, Dragan Jovanović Danilov i Miloš Latinović.

Inače, Savićevo delo sastoji se od tri celine: njegovog dnevnika, kojeg je ispisivao dok je službovao kao diplomata u Rimu, od 2005. do 2008. godine; priča koje su vezane za Rašku, i romana "Princ i serbski spisatelj", posvećenog sudbini dvojice znamenitih Srba, Stefanu Zanoviću iz Budve i Dositeju Obradoviću.

Kako je ocenio žiri, osim raščanskih priča, koje deluju kao razvijanje jednog književnog mita, posvećenog tamno-svetlim evokacijama mladosti, seksualnosti i na momente neistoričnom svetu nepromenjenih kulturnih predstava i životnih stavova, poput utopije siromašnih, Savićev roman i dnevnik dodiruju se u tematizovanju istorijske sudbine srpskog naroda i uzaludnog napora njegovih istaknutih aktera da je promene.

Osim Milisava Savića, u najužem izboru za nagradu "Dušan Vasiljev" bili su: David Albahari za delo "Svake noći u drugom gradu" Vladimir Kecmanović za knjigu "Top je bio vreo", Novica Tadić za "Đavolov krug" i Maja Solar za delo "Makulalalalatura".

Dobitniku će nagrada svečano biti dodeljena u Kikindi, 10. juna, u svečanoj sali SO Kikinda, u 19 sati. Pripada mu novčani iznos od 2.500 evra, u dinarskoj protivvrednosti, kao i luksuzno opremljena diploma.

Povodom 15 godina postojanja Velikog narodnog orkestra, Akademsko društvo za negovanje muzike organizuje koncert 7. juna, u Svečanoj sali Skupštine opštine, sa početkom u 20 sati.

Pored Velikog narodnog orkestra, učestvuju i Tamburaški orkestar "Stari đeram", rok orkestar, pevačke grupe i solisti.

Pomenuti orkestar ADZNM "Gusle" osnovan je 1994. godine i na početku ga je činilo 20-ak muzičara. Pozitivna energija ovog ansambla održava se već punih 15 godina, tokom kojih je kroz njega prošlo više od 150 muzičara.

Orkestar je nastupao uz soliste poput Milana Prunića-Dume, LJubiše Krnića, Jasne Grbić, Melanije Tolimir, Merime NJegomir, Danke Stojiljković, Saše Petrovića i drugih.

Kako je rekao etnomuzikolog, šef Katedre za etnomuzikologiju Muzičke akademije u Novom Sadu, profesor dr Nice Fracile, 1999. godine, povodom jubilarnog nastupa u Kikindi: "Orkestar je impresionirao prisutne bogatim koloritom narodnog instrumentarija, solidnom muzikalnošću, ali, na, momente, i prefinjenom tehnikom izvođenja. Ovaj predivni biser narodne muzike upućuje na korene banatskog folklora, na gajdašku svirku, koja je veoma suptilno izražena novijim, modernijim zvukom, uz očuvana osnovna obeležja gajdaškog stila sviranja sa ovih prostora."

Veliki narodni orkestar nastupao je više stotina puta, na koncertima, festivalima. Održao je i koncert na beogradskom "Kolarcu", više puta gostovao u inostranstvu i svuda dostojno predstavljao bogato muzičko nasleđe ovih prostora, kao ambasador kulture Kikinde.

Pod imenom "Igre za leto", u dvorištu "kurije", ADZM "Gusle" organizuju koncert 16. juna, sa početkom u 20 sati, na kojem bi trebalo da nastupi 14 kulturno-umetničkih društava opštine, sa preko 400 izvođača.

Dan kasnije, 17. juna, "Gusle" priređuju celovečernji koncert. Inače, naše najstarije kulturno-umetničko društvo trebalo bi da nastupi i na Mediteranskom međunarodnom festivalu folklora, koji se održava u Istri od 1. do 7. jula.

Od 24. jula, do 1. avgusta, pod imenom "Etnokamp Kikinda 2009." planirano je studijsko istraživanje muzičke folklorne tradicije severnog Banata i Pomorišja.

Paralelno, od 28. jula do 2. avgusta biće održan "Fenok 2009." - međunarodni festival narodnih orkestara.

Kikinda će u subotu biti domaćin finalnog takmičenja dečjeg muzičkog festivala "Raspevano proleće Srbije 2009", koji će biti održan u dvorištu Narodnog muzeja. Među 30 solista iz mnogih gradova u Srbiji, nastupaju i četiri mala predstavnika našeg grada. Ovaj festival, inače, održava se već 30 godina i Kikinda po treći put učestvuje sa svojim predstavnicima, zahvaljujući kompozitorki i koordinatorki Dečjeg hora "Čuperak" Svetlani Milić.

Hor je osnovan 2006.godine, upravo za potrebe dečjeg muzičkog festivala Srbije "Raspevano proleće". Nastavio je sa radom i broji 60 članova, uzrasta od pet do 12 godina. Hor je nastupao na raznim dečjim festivalima širom Srbije i osvajao je značajna priznanja.

Dan ranije, u petak, 5. juna, takođe u dvorištu Kurije, Dečji hor "Čuperak" nastupa sa svojim gostima, članovima hora "Vrapčići" iz Banja Luke. Ovaj hor, inače, postoji 15 godina i broji 150 članova.

Oba nastupa počinju u 18 sati, a u slučaju loših vremenskih uslova koncerti će biti održani u hali SC "Jezero".

Zahvaljujući razumevanju lokalne samouprave, kikindsko Udruženje preduzetnika, nakon nekoliko godina, dobilo je nove prostorije. Oni se od danas nalaze u delu zgrade kod pijace, koji je nekada koristila Srpska radikalna stranka.

Predsednica Opštine Jagoda Tolicki potpisala je ugovor o petogodišnjem zakupu dela pomenutih prostorija,na Trgu srpskih dobrovoljaca 39.
Predsednik Udruženja preduzetnika Dragoljub Repac je rekao da su veoma zadovoljni, tim pre što već nekoliko godina nisu imali adekvatan prostor.
- Nalazimo se u veoma ozbiljnoj situaciji i bićemo u prilici da naše probleme lakše rešavamo, jer smo konačno dobili odgovarajući smeštaj. Angažovaćemo o svom trošku i sekretaricu koja će da obavlja administrativne poslove za članove našeg udruženja. Ovih dana trebalo bi da pokrenemo i sajt sa podacima i delatnišću preduzetničkih firmi. Planiramo da kvartalno izdajemo i naše informativno glasilo  - rekao je između ostalog Repac.

Inače, Udruženje preduzetnika broji oko 1.300 članova. Godišnje u opštinsku kasu uplate preko 100.000 evra, plaćajući razne dažbine.
Repac je naglasio da će u novim prostorijama biti i volonter pravnik, koji će pomagati preduzetnicima, kao i svim stanovnicima kikindske opštine.

U poslednje vreme lokalna samouprava je preduzela niz mera kako bi bile ukloljene divlje deponije. Međutim, odmah nakon sanacija, nesavesni građani i dalje odlažu smeće na mestima gde to nije dozvoljeno. Ekološka društva deluju, ali ne mogu da reše ovaj problem.

Po mišljenju člana Opštinskog veća Dragana Strajnića, komunalne kazne za takvu vrstu prekršaja su veoma blage i očekuje se mnogo od pooštrenja kaznene politike prema neodgovornim.

- Neobjašnjivo mi je kako divlja odlagališta smeća ponovo niču, na samo stotinak metara od glavne deponije. Mislim da su rigorozne sankcije najbolja mera.Nije mi bilo teško da nađem na tim divljim smetlištima imena i prezimena i adrese onih koji su baš tu odlagali otpad. Podatke sam prosledio našim komunalnim inspektorima i videćemo šta će moći da se uradi. Nedavno je usvojen set ekoloških zakona i u toku je njihova implementacija u naša opštinska akta. Koliko vidim, kaznena politika je pooštrena, što bi trebalo da u dobroj meri reši ovaj problem - izjavio je Dragan Strajnić.