Aktuelno

Od 15. januara cena daljinskog grejanja biće viša za oko šest procenata i umesto 97,62 dinara po kvadratnom metru tokom šestomesečne grejne sezone, iznosiće za domaćinstva 100 dinara, bez PDV-a, odnosno oko 108 dinara sa porezom na dodatu vrednost.

Ovo je na današnjoj konferenciji za novine saopštio v.d. direktora Javnog preduzeća „Toplana“ Nikola Terzin, obrazloživši povećanje odobrenjem Ministarstva finansija zbog rasta cena na malo, što je lokalna samouprava potvrdila.
Građani čiji su stanovi priključeni na daljinsko grejanje, plaćaće mesečno po novom cenovniku van sezone oko 27 dinara po kvadratnom metru, sa uračunatim PDV-om.

- Ovom korekcijom pokušaćemo da smanjimo deficit u poslovanju, nastao zbog velikog duga prema „Srbijagasu“ koji trenutno iznosi 68,6 miliona dinara. Sa druge strane,  građani duguju „Toplani“ oko 29, a pravna lica oko 32 milina dinara. Ponovo upućujem poziv dužnicima da izmire račune, jer je situacija krajnje ozbiljna - istakao je Terzin.

Zbog nagomilanih dugova prema „Srbijagasu“, letos u „Toplani“ nisu uradili rekonstrukciju postrojenja i toplovodne mreže u planiranom obimu. Za ovu godinu Terzin najavljuje veće angažovanje na tom polju, kao i podizanje kvaliteta usluga.
Inače, na daljinsko grejanje je u Kikindi priključeno oko 3050 korisnika.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare održanoj u Javnom preduzeću „Autoprevoz“, v.d. direktora Mićo Stojanović istakao je kako postoji osnovana sumnja da su bivši rukovodioci raznim malverzacijama prilikom kupovine novih autobusa 2008. godine, oštetili ovu firmu.

Prema njegovim rečima, kada je kupovano šest autobusa za gradsku vožnju i dva visokoturistička, bivši rukovodioci su se, umesto za povoljniju cenu od 1.260.000 evra, koliko je iznosila ponuda novosadskog „Neobusa“ za autobuse marke „Volvo“, odlučili za nepovoljniju varijantu beogradskog „Mašinoprometa“ koji je za turske autobuse „Temza“ tražio 200.000 evra više.

- Prilikom sporne kupovine, ocenu povoljnije ponude nije radila nezavisna agencija, već je samo konsultovana, što je povreda postupka javne nabavke. Sve ovo rezultovalo je velikim mesečnim kreditnim opterećenjem firme, a u praksi se pokazalo da se novi autobusi već  kvare i održavanje im je veoma skupo - rekao je Stojanović i naglasio da je „Mašinoprometova“ dokumentacija bila nepotpuna, za razliku od „Neobusove“.

Stojanović je objasnio da se nameštanjem bodovanja tako što je ponuda „Mašinoprometa“ nezasluženo dobila više poena zbog kraćeg roka isporuke i većeg broja sedišta, u njenu pozadinu gurnute su cene autobusa i nepovoljni bankarski uslovi plaćanja.
On je najavio kako će pomenutu dokumentaciju predstaviti Nadzornom odboru ovog javnog preduzeća, da bi se potom utvrdilo ima li osnova za dalje procesuiranje.

Inače, sadašnje mesečne obaveze „Autoprevoza“ su 20.000 evra za dva lizinga, plus 80.000 evra, kao isplata kredita na tromesečnom nivou, što opretećuje poslovanje preduzeća i utiče da završni račun firme za 2009. godinu bude u minusu. Nepovoljnu finansijsku situaciju, rekao je Stojanović, pokušaće da prevaziđu ugovorenim poslovima sa „Cimosom“ „Le Belierom“, „Metanolom“ i „Naftagasom“, kao i boljom turističkom ponudom.

Reagujući na prozivke dela opozicije kako gradski samodoprinos nije izglasan u skladu sa zakonskim propisima, zamenik predsednika Opštine Miloš Latinović, pomoćnica predsednika Gordana Bulatović i član Opštinskog veća Imre Kabok, održali su danas konferenciju za novinare.

Oni su potvrdili da je lokalna samouprava zatražila mišljenje od Ustavnog suda Srbije da li su samodoprinos, kao i naknadna ispravka u Službenom glasniku, doneti na zakonit način.
Samodoprinos, kao zajednički interes, je inicijativa građana koju je  lokalna samouprava trebalo da sprovede i to je rađeno van svakog političkog konteksta, za dobrobit svih, rekla je Gordana Bulatović.

- Veoma nam je neprijatno i razočarani smo što se ideja oko njega i urađeni posao koristi za sakupljanje jeftinih političkih poena od strane nekih opozicionih stranaka. Neki koji su se dobrovoljno  prijavili da budu popisivači, uopšte nisu odradili posao. Vratili su prazne papire, bez potpisa građana ni za, niti protiv samodoprinosa. To je samo jedan od problema sa kojim smo se suočili, što dovodi u sumnju dobre namere pojedinaca i grupa - rekla je Bulatovićeva i dodala da će sve biti jasno nakon tumačenja Ustavnog suda Srbije, Ministarsva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i druguh nadležnih organa.
Latinović se zapitao da li su bili iskreni oni koji su se sve vreme deklarativno zalagali za samodoprinos.
- Na početku je i pozicija i opozicija bila za samodoprinos, da bi se sada sve svelo na probleme kojih je, možda bilo, a možda i ih nema. O tome ne možemo da govorimo, jer nismo pravnici, kao što nisu ni pravnici oni koji su se juče obraćali novinarima. Ako je naša procena o uspehu referenduma pogrešna, onda je sve u Srbiji, od usvajanja Ustava, pogrešno, jer je i najveći zakonski akt države usvojen i donet na isti način kao i referendum o samodoprinosu u Kikindi. Više od 50 odsto građana sa pravom glasa je glasalo o tome, a od toga broja, više od polovine bilo je „za“. Po našoj pravnoj službi koja je tumačila odluku o referendumu, samodoprinos je donet na zakonski način. Na kraju, 13.000 Kikinđana je glasalo „za“. Želimo čistu situaciju, odnosno ne želimo da sprovodimo nešto što nije doneto u skladu sa zakonom i zato smo se obratili višim instancama - rekao je Latinović i upitao se šta će biti ako Ustavni sud donese pozitivno mišljenje o samodoprinosu i kakva bi u tom slučaju treba da bude reakcija na ovo što je, u najmanju ruku, uznemiravanje javnosti.
I Kabok je primetio da je na isti način, na koji je usvojen Ustav Srbije, donet i samodoprinos u Kikindi. Pomenuo je da je nedavno u Mužlji doneta odluka o samodoprinosu na način i tumačenje propisa kao i u Kikindi.

- Ako je to što opozicija tvrdi tačno, a ja sam ubeđen da nije tako, onda živimo u neustavnoj državi. Naravno, sačekaćemo odluku viših instanci. Ne želimo ništa da prejudiciramo i spremni smo da snosimo deo odgovornosti, kako mi, tako i oni koji su nam rekli da se na ovaj način može uraditi povereni nam posao. Krivo mi je što sam poverovao onim ljudima koji su govorili da su za samodoprinos, a sada se ispostavilo da su protiiv, samo o tome onda nisu smeli javno da progovore. Čudi me kada naši prethodnici pitaju kako su trošena sredstva samodoprinosa. To treba da pitaju sami sebe, jer su oni trošili ta sredstva. Podsećam da Opštinsko veće u ovom sastavu funkcioniše šest meseci, pa se i ja pitam gde su i kako u prethodnih pet godina trošena sredstva samodoprinosa - rekao je Kabok i još jednom naglasio da je ukidanje gradskih mesnih zajednica, što je prethodna vlast uradila, bio pogrešan potez koji otežava funkcionisanje grada. 

Centar za socijalni rad uz pomoć lokalne samouprave obezbedio je ove zime preko Fonda solidarnosti ogrev za 150 domaćinstava.
Iz Centra za socijalni rad najavljuju da će u narednim danima za još ugoženih porodica biti obezbeđen ogrev. Prioritet imaju porodice sa troje i više dece, starije i bolesne osobe.
Centar za socijalni rad je u decembru izdvojio jednokratnu pomoć od 4000 dinara za kupovinu ogreva za 25 porodica. Socijalnu pomoć u kikindskoj opštini prima 1355 porodica, 555 više u odnosu na prošlu godinu.

U Savremenoj galeriji Narodnog muzeja u Kikindi, u petak, 15. januara, biće u 19 sati otvorena izložba pod nazivom „Albert i Mileva Ajnštajn u prostoru-vremenu“.

Postavku su 2005. godine pripremili članovi Društva fizičara Srbije i Institut za fiziku u Beogradu, u sklopu obeležavanja Svetske godine fizike. Izložba je prvi put postavljena u Bernu u Švajcarskoj, gde je porodica Ajnštajn živela i stvarala.
Sadrži postere velikih dimenzija o poreklu i školovanju Mileve i Alberta, njihove akademske karijere u Cirihu, Pragu i Berlinu, o značajnim godinama naučne karijere, kao i uređaje za postavljanje hologramskih projekcija. Prateći izložbeni segment čine knjige i filmovi o bračnom paru Ajnštajn.

Izložba će biti otvorena svakog radnog dana od 10 do 20, kao i subotom, od 16 do 20 sati.