Aktuelno

14.06.2012.

Šteta na njivama koju su proteklih sedmica izvodeći geofizička ispitivanja načinili radnici NIS-a, biće plaćena po cenama koje odgovaraju meštanima Ruskog Sela. Isplata prvih odštetnih zahteva koje je dosad predalo oko 1.000 Ruskoselaca počeće za petnaestak dana, a oni će biti obračunati po cenovniku sa kojim su se meštani složili. Ovo je suština, u sredu uveče, postignutog dogovora zamenika generalnog direktora NIS-a Rišata Islamova i savetnika generalnog direktora ove kompanije Branka Radakovića,  i delegacije ruskoselskih zemljoradnika.Na osnovu NIS-ovog cenovnika koji za kvadratni metar pogaženog useva predviđa 10  dinara, biće dodata još dva:
-Za ugaženo žito cena neće biti 10 dinara po kvadratu nego 12, a kukurura 17,5 dinara umesto 15,5. Kvadratni metar ugaženog suncokreta će umesto 10,5 iznositi 12,5 dinara. Na osnovnu cenu za štetu koju prouzrokuju vibro mašine, tražili smo još dodatna četiri dinara po kvadatnom metru na ime  otežane obrade, a 5,5 dinara na ime unošenja i raturanja stajnjaka. Uvažen je i zahtev za dodatnih 3,8 dinara na ime rigolovanja- kaže predsednik MZ Rusko Selo Imre Kabok koji je prisustvovao pregovorima.

Na sastanku je precizirano da će u građevinski rejon sela i bašte radnici NIS-a moći da ulaze isključivo uz saglasnost vlasnika, što  od sredine aprila, od kada traju geofizička ispitivanja, nije bio slučaj. Iz tog razloga Ruskoselci su sa tridesetak traktora dva dana držali u blokadi mehanizaciju NIS-a, ne dozvoljavajući im da obavljaju geofizička ispitivanja:
-Ponosam sam na meštane što tokom blokade nije bilo nikakvih čarki sa radnicima NIS-a, niti oštećenja njihove imovine. Imam utisak da vrh kompanije nije bio upoznat sa svim okolnostima na terenu, i da su tek u neposrednom razgovoru sa nama, saznali o čemu se radi- naveo je Kabok.
Ovogodišnja geofizička ipsitivanja vredna su oko 4,5 miliona evra. Obuhvataju površinu od 350 kvadratnih kilometara, na kojima se traga za novim komercijalnim nalazištima nafte i gasa:
-Prilikom izvođenja geofizičkih radova štete su neminovne. Naša kompanija ne beži od odgovornosti i pravične nakknade štete. Tokom protekle godine sve pričinjene štete su u potpunosti isplaćene. Istraživanja se izvode u skladu sa usvojenom Strategijom geoloških istražnih radova od 2011. do 2020. Godine, u šta će biti investirano oko 450 miliona evra- saopštio je predstavnik NIS-a Nenad Stanojevski.

14.06.2012.

Šteta na njivama koju su proteklih sedmica izvodeći geofizička ispitivanja načinili radnici NIS-a, biće plaćena po cenama koje odgovaraju meštanima Ruskog Sela. Isplata prvih odštetnih zahteva koje je dosad predalo oko 1.000 Ruskoselaca počeće za petnaestak dana, a oni će biti obračunati po cenovniku sa kojim su se meštani složili. Ovo je suština, u sredu uveče, postignutog dogovora zamenika generalnog direktora NIS-a Rišat Islamov i savetnika generalnog direktora ove kompanije Branka Radakovića  i delegacije ruskoselskih zemljoradnika.Na osnovu NIS-ovog cenivnika koji za kvadratni metar pogaženog useva predviđa 10  dinara, biće dodata još dva:
-Za ugaženo žito cena neće biti 10 dinara po kvadratu nego 12, a kukurura 17,5 dinara umesto 15,5. Kvadratni metar ugaženog suncokreta će umesto 10,5 iznositi 12,5 dinara. Na osnovnu cenu za štetu koju prouzrokuju vibro mašine, tražili još dodatna četiri dinara po kvadatnom metru na ime  otežane obrade, a 5,5 dinara na ime unošenja i raturanja stajnjaka. Uvažen je i zahtev za dodatnih 3,8 dinara na ime rigolovanja- kaže predsednik MZ Rusko Selo Imre Kabok koji je prisustvovao pregovorima.
Na sastanku je precizirano da će radnici NIS-a u građevinski rejon sela i bašte moći da ulaze isključivo uz saglasnost vlasnika, što  od sredine aprila, od kada traju geofizička ispitivanja, nije bio slučaj.
Iz tog razloga Ruskoselci su sa tridesetak traktora dva dana držali u blokadi mehanizaciju NIS-a, ne dozvoljavajući im da obavljaju geofizička ispitivanja u potrazi za novim izvorima nafte:
-Ponosam sam na meštane što tokom blokade nije bilo nikakvih čarki sa radnicima NIS-a, niti oštećenja njihove imovine. Imam utisak da vrh kompanije nije bio upoznat sa svim okolnostima na terenu, i da su tek u neposrednom razgovoru sa nama, saznali o čemu se radi- naveo je Kabok.
Ovogodišnja geofizička ipsitivanja vredna su oko 4,5 miliona evra. Obuhvataju površinu od 350 kvadratnih kilometara, na kojima se traga za novim komercijalnim nalazištima nafte i gasa:
-Prilikom izvođenja geofizičkih radova štete su neminovne. Naša kompanija ne beži od odgovornosti i pravične nakknade štete. Tokom protekle godine sve pričinjene štete su u potpunosti isplaćene. Istraživanja se izvode u skladu sa usvojenom Strategijom geoloških istražnih radova 2011- 2020. godini u šta će biti investirano oko 450 miliona evra- saopštio je predstavnik NIS-a Nenad Stanojevski.

14.06.2012.

Na platou ispred ulaza na otvorene bazene SC „Jezero“ započela je montaža desetak elemenata skejt parka koji će ljubiteljima ovog ekstremnog sporta biti dostupan do kraja meseca, kada je predviđeno otvaranje. Kikinda će se na ovaj način pridružiti malom broju gradova u Vojvodini koji mogu da se pohvale da poseduju skejt park:
-Prilikom izrade Lokalnog akcionog plana,  naši mladi sugrađani izrazili su želju da i oni dobiju skejt part. Na njihovu inicijativu, uključili smo se u realizaciju ovog projekta vrednog oko pet miliona dinara. Finansije je lokalna samouprava-kaže predsednik Saveta mlade opštine Kikinda Željko Lečić, i podseća da je izgradnja skejt parka započela pre mesec i po.

Skejt park biće ograđen, a predviđeno je postavljanje klupa i javne rasvete što će skejterima i onima koji se dobro osećaju u rolerima, omogućiti da tokom večernjih sati uživaju u vožnji i druženju:
- Dimenzije skejp parka su  30 puta 26 metara. Montaža  elemena završiće se za šest do sedam dana. Ovo će zasigurno biti jedan od najlepših objekta te vrste u Srbiji. U Vojvodini skejt parkovi postoje u novom sadu, Zrenjaninu i Novom Bečeju – kaže Novosađanin Milan Babić, dugogodišnji skejter i jedan od montažera elemanata.

13.06.2012.

Prisustvo dvadeset poljočuvara na području kikindske opštine značajno je smanjilo ali ne i iskorenilo poljske krađe. U opisu rada poljočuvarske službe koja  funkcioniše tri godine je i  evidentiranje neovlašćene seče stabala, namerno paljenje strnjike ili bacanje đubreta po ataru:

-U poslednje vreme najviše smo obilazili povrtnjake i voćnjake  na potezu Oluš kraj nakovačkog puta, kod naselja Strelište i na Vodicama. Evidentirali smo tri veće krađe krompira . Dve su se desile u Kikindi, a jedna u Iđošu. Pred nama je žetva pšenice.  U saradnji sa Odsekom za vanredne situacije nastojaćemo da ovaj važan posao protekne u najboljem redu- kaže radnik Poljočuvarske službe Jovan Panić,i upozorava da je zabranjeno paljenje strnjike.
Panić navodi da su poljočuvari dosad u kikindskom ataru evidentirali 180 manjih i većih divljih deponija. Ističe i da neodgovorni pojedinci ne mogu da se oslobode rđave navike da šut bacaju pored njiva, a ima slučajeva kada bacaju i životinjske leševe.

13.06.2012.

Kikindsko Narodno pozorište organizovaće od 18. do 24. juna treći Međunarodni pozorišni festival malih scena, na kojem će nastupiti teatarske kuće iz Slovenije, Mađarske i Srbije. Festival će u ponedeljak otvoriti Gledališće iz Kopra porodičnom dramom o kukavičijem jajetu „Test“ u režiji Neni Delemestre. Dan kasnije publika će gledati komad „Državni lopov“ u režiji Stipana Filakovića koji će izvesti Hrvatsko kazalište iz Pečuja:
-Glumci Kulturnog centra iz Novog Sada u sredu će se predstaviti komadom „Kos“ koji je režirao Filip Markovinović,  a mi domaćini,  predstavom  „Sava Savanović- vampirska simfonija“.   Komad po tekstu Danice Nikolić režirao je Nikola Zavišić.

U petak su na programu „Radnici umiru pevajući“. Predstava u produkciji Bitef teatra koja govori o položaju radničke klase u dašnjoj Srbiji je na ovogodišnjem Sterijinom pozorju osvojila tri nagrade, i to za najbolju predstavu, za tekst savreme drame i režiju koju je potpisala Anđelka Nikolić. U subotu će publika uživati u predstavi Ateljea 212 „Plodni dani“ koju je je režirao Boris Liješević. U njoj igraju Isidora Minić, Milena Predić, Radmila Tomović, Branka Šelić, Milica Mihajlović, Nebojša Ilić i Bojan Žirović. Taj komad je na ovogodišnjem Sterijinom pozorju izveden u selekciji nacionalne drtamei  pozorišta. Poslednjeg festivalskog dana Srpsko narodno pozorište izvešće „Presrećne ljude“ u  režiji Predraga Štrpca- najavljuje direktor direktor Narodnog pozorišta Brane Marjanović.
Međunarodni pozorišni festival malih scena je takmičarskog karaktera. Biće dodeljene nagrade za najbolju predstavu, glumca i umetnički doprinos. Domaćini očekuju da će publiku privući i prateći program. Predviđeno je da se od 18 sati igraju predstave za decu. Svake večeri u pozorišnom klubu planirane su klupske svirke.