Aktuelno

Ispred nekadašnje nemačke škole u Sajanu, u ulici Janoša Hunjadija, ali i u centru sela, danas je posađeno oko 120 sadnica ukrasnih stabala, lišćara i četinara. Školsku šumu posadili su učenici OŠ “Mora Karolj”, uz stručnu pomoć rasadnika “Vikumak” iz Iđoša i zaposlenih u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. Ekološkom akcijom je obuhvaćen i prostor oko seoske ambulante, Mesne zajednice pijace:

- Ovo je peta po redu Školska šuma u našoj sredini, a ranijih godina formirane su u Kikindi, Banatskoj Topoli, Iđošu i Novim Kozarcima. Do sada su đaci posadili oko 1.000 sadnica. Svaku sadnju prati i naše edukativno predavanje. Deca vole što radimo zajedno. Imaju veliki broj pitanja, jako se interesuju za ovu temu, a ono što je najbitnije, posle brinu o stablima koje su zasadili – istakla je Miroslava Krnić iz sekretarka Sekretarijata za životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj. I Robert Tapai, zamenik direktora OŠ “Mora Karolj, zadovoljan je kako je protekla sadnja Školske šume, ali i sadnica u centru sela:

- Drago nam je što će deo sela biti pošumljen i što su đaci dobili priliku da učestvuju u ovom poslu . Na ovaj način, naučiće da čuvaju životnu sredinu - naveo je Tapai.

Kikinđani su za promociju monografije “Prisajedinjenje 1918. godine u svetlu Velike Kikinde: perpsektive i izazovi“ , autora Srđana Sivčeva, pokazali veliko interesovanje, pa se u Kulturnom centru tražilo mesto više. U okviru bogatog petodnevnog programa obeleževanja sto godina od oslobođenja našeg grada u Prvom svetskom ratu i prisajedinjena Kraljevini Srbiji, mladi istoričar je rekao da se u ovaj poduhvat upustio, kako bi čitaoci naučili nešto novo o istoriji grada za vreme trajanja Prvog svetskog rata, kao i o presudnim trenucima oslobođenja Kikinde i prisajedinjenja Kraljevini Srbiji:

- Bazirao sam se na kompletan istorijat grada za vreme Prvog svetskog rata i novembarskih događaja 1918. godine, a zahvatio sam i period do kraja 1919. godine i razgraničenja sa Rumunijom u Banatu. Osećao sam se pozvanim i dužnim da, u formi knjige, pružim doprinos obeležavanju stogodišnjice oslobođenja Kikinde i na taj način se odužim našim precima, ali i da nešto ostavim budućim pokolenjima- rekao je autor monografije “Prisajedinjenje 1918. godine u svetlu Velike Kikinde: perpsektive i izazovi“. Stanislava Hrnjak , predsednica gradske Skupštine, čestitala je Srđanu Sivčevu na uloženom trudu i podsetila da ovo nije njegovo prvo delo:

- Stvarno se potrudio da predstavi život naših predaka u najturbulentnijem i najtežem periodu, ali i kad je došao trenutak da se Vojvodina prisajedini Srbiji. Radovaću se ukoliko ova knjiga bude u svakoj našoj školskoj biblioteci, naravno pored Narodne biblioteke “Jovan Popović”. U planu je štampanje dodatnog tiraža koji će poslužiti kao priručnik onima koji žele da znaju više. Apelujem na profesore istorije da uzmu u obzir ovo delo i da na dopunskoj nastavi i sekciji istorije o tome upoznaju đake- kazala je Hrnjak.

Okrugli sto o ženskom preduzetništvu okupio je ovdašnje preduzetnice koje su iznele svoja iskustva i zapažanja, a realizovan je u okviru projekta " Žensko preduzetništvo - neiskorišćen potencijal društva". Zajedno ga realizuju Grad Kikinda i “Panonska inicijativa”, a finansira se iz budžeta Republike Srbije, a na osnovu Programa koji sprovodi Kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj:

- Skup „Izazovi i šanse za žene preduzetnice“ iskoristile smo da čujemo primere iz prakse kikindskih preduzetnica i njihovih koleginica iz naše okoline, ali i da saznamo sa kojim se konkretnim izazovima one susreću. Nisu izostavile i da ukažu na šanse koje su im omogućile da započnu sopstveni biznis i da se održe u prvoj, odnosno drugoj kriznoj godini. Smatram da su ovakva okupljanja žena preduzetnica i više nego potrebna - poručila je Dragana Dukić, izvršna direktorka udruženja "Panonska inicijativa", dok je Miodrag Bulajić, član GV, naveo da je žensko preduzetništo neiskorišćen potencijal našeg društva i lokalne zajednice. On se zauzeo za dalju snažnu afirmaciju ženskog preduzetništva:

- Naš grad želi da sistemski reši ovo važno pitanje, ali i da, pokretanjem različitih programa i projekata, pomognemo razvoj preduzetništva. Nijedna priča nije toliko autentična kao afirmativna priča uspešnih preduzetnica koje govore o njihovom razvojnom putu, koji nije lak i jednostavan - kazao je Bulajić.

Sednica Gradskog veća održana je u Ruskom Selu, pa su meštani bili u prilici da postave pitanja gradonačelniku Kikinde, Pavlu Markovu, članovima Gradskog veća i sekretarima Sekretarijata. Ruskoselce je najviše interesovala sudbina državnog zemljišta koje se izdaje u zakup, a bilo je reči i o radovima u Domu kulture i drugim seoskim objektima:

- Što se tiče delokruga lokalne samouprave, uveren sam da smo pružili valjane i konkretne odgovore. Na sva pitanja smo odgovorili i razjasnili neke nedoumice. Rekli smo da ćemo učiniti sve što je do nas, a izrazili smo i spremnost da, ukoliko zatreba, urgiramo kod viših nadležnih instanci. Meštane smo upoznali i sa planovima u idućoj godini koji se odnose na završetak rekonstrukcije puta Rusko Selo - Novi Kozarci i nekih ulica, poput Solunskih dobrovoljaca. Radi se o investicijama koje se mere milionima - naveo je Markov. Predsednik MZ Rusko Selo, Dušan Marjanović, smatra da je sastanak gradskih funckionera sa meštanima bio veoma konstruktivan:

- Zaista je dobro što se sednice Gradskog veća održavaju u selima. To je prilika da se gradonačelnik i njegovi saradnici, na terenu, u neposrednoj komunikaciji, upoznaju sa aktuelnim problemima meštana - istakao je Marjanović i dodao da su meštani bili iskreni i da ih izneti problemi zaista i najviše tište. Boško Dobranić, predsednik UO ZZ “Rusko Selo”, požalio se da zadrugari ne mogu da uđu u posed 88 hektara uknjiženog zemljišta. Zadrugare je, dodao je on, dodatno zabrinuo nedavni dopis u kom se navodi da će restitucijom državnog zemljišta biti obuhvaćene i njihove parcele:

- Zadrugari na tako nešto neće pristati. Gradonačelnik je obećao da će nam pomoći da rešimo ovaj problem – rekao je Dobranić.

Kompanija „Lidl“ otvorila je maloprodajni objekat u našem gradu. Svečanom otvaranju , u ulici Svetosavska, prisustvovao je gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov. On je podsetio da je od same najave dolaska nemačke kompanije „Lidl“ na tržište Srbije, Kikinda izrazila želju da prodavnicu otvore i u ovom gradu:

- Višestrukuki su razlozi. Želeli smo da imamo što veću konkurenciju u ovoj oblasti i da Kikinđani imaju najbolju ponudu, a „Lidl“ svakako ima šta da ponudi, i to po najpovoljnijim cenama. Dobra je i vest što je ovde posao našlo oko 40 naših sugrađana. U partnerstvu sa „Lidlom“, došli smo do najidealnije lokacije jer se ovaj objekat nalazi blizu centra Kikinde, što nije slučaj u nekim drugim gradovima. Na taj način smo građanima olakšali kupovinu, ali i značajno poboljšali komunalnu infrastrukturu u ovom delu grada - rekao je Markov. Predstavnica kompanije „Lidl“, Đurđica Kujundžić, poželela je dobrodošlicu svim potrošačima i naglasila da su veoma srećni što su vrata njihovog prodajnog objekta od danas otvorena za Kikinđane i žitelje okolnih mesta:

- Pripremili svo jedinstven i vrlo odabran asortiman i svakako najbolji odnos cene i kvaliteta. Veliku zahvalnost na podršci i saradnji dugujemo lokalnoj samoupravi, ali i državi Srbiji. Ipak, najveću zahvalnost dugujemo našim potrošačima koji su nas verno čekali. Prodajna površina „Lidla“ iznosi 1.400 kvadratnih metara. U ponudi je nešto više od 1.500 artikala, od kojih je 350 domaćeg porekla. Sarađujemo sa pedesetak domaćih dobavljača. Istakla bih „Lidlove“ brendove koje potrošači dosad nisu imali prilike da kupe u Kikindi i Srbiji - kazala je ona i dodala da „Lidl Srbija“ ima više od 1.500 zaposlenih. Da je kupovina u „Lidlu“ zaista jednostavna, bolja i povoljnija potvrdio je naš sugrađanin Milan Samardžija. Ovom penzioneru nije bilo teško da jutros u šest sati stane u red:

- Jedva sam čekao da se „Lidl“ otvori, a mogu da vam kažem da ću pazariti samo u ovoj prodavnici. Odvojio sam 2.000 do 3.000 dinara za kupovinu - rekao je Samardžija.