Aktuelno

Svečanom akademijom obeležena su dva značajna jubileja kako za naš grad, tako i za čitav srpski narod, stogodišnjica oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu i prisajedinjenje Banata, Bačke, Baranje i Srema Kraljevini Srbiji. Ovim događajima Srbi iz Vojvodine ostvarili su vekovni san, ujedinjene sa maticom Srbijom i konačno dobijanje slobode. Pored ostalih, svečanoj akademiji “100 godina slobode - stogodišnjica Kikinde u Srbiji” prisustvovali su Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije i predsednik Pokrajinske vlade, Igor Mirović. Pozdravljajući goste gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov, podsetio je da je 20. novembra 1918. godine, u naš grad stigao pešadijski puk “Knjaz Mihajlo” na čelu sa pukovnikom Dragutinom Ristićem:

- Prateći istoriju, čuvajući tradiciju i običaje danas, čitav vek kasnije, stojimo slobodno ponosni na postupke naših predaka sa željom da postanemo ponosni potomci slavne prošlosti, ali i oni koji će Kikindu voditi kroz novo vreme razvoja i uspeha negujući slobodarske ideje naših prethodnika i stvarajući bolju budućnost za naše potomke- rekao je Markov. Na svečanoj akademiji moglo se čuti da se u Srbiji, sto godina nakon završetka Velikog rata, uspešno neguju sloboda, zajedništvo i ravnopravnost:

- Ta tri načela su ona koja su temelje odluke iz 1918. godine trasirala put za naredne decenije i vekove, a ja sam duboko ubeđen da ćemo se tih načela držati i u budućnosti - poručio je Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade, dok je Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine, podvukla da, kao potomci naših slavnih predaka, imamo obavezu da razvijamo ovu zemlju:

- Moramo da se vodimo idealima slobode i nezavisnosti, težeći punoj ravnopravnosti, razvoju i napretku svih naših građana. Srbija nema veći i važniji zadatak od toga- kazala je ona. U okviru svečane akademije izveden je scensko filmski program “Živa istorija”. Autori su bard kikindskog glumišta Dragan Ostojić i istoričar Srđan Sivčev.

Narodni muzej je izložbom „U novoj državi- Velika Kikinda u godinama rata, prisajedinjenja i razgraničenja 1914 - 1924'' dao doprinos obeležavanju stogodišnjice oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu, ali i od prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji. Vladislav Vujin, kustos istoričar, pojasnio je da je izložbom obuvaćen i period nakon završetka Velikog rata, i to iz nekoliko razloga:

- Konačno razgraničenje sa Rumunijom se dogodilo 1924. godine, a Žombolj je pripao Kraljevini Rumuniji. Takođe, te godine penzionisan je Luka Majinski, koji je bio gradonačelnik pre, tokom i posle rata. Te godine je umro pesnik Dušan Vasiljev. Iako rođen u Kikindi, živeo je u Temišvaru odakle je kao austrougarski vojnik poslat italijanski front. Po završetku rata vratio se u Temišvar, koji je pripadao drugoj državi- naveo je Vujin i dodao da je izložba podeljena u nekoliko segmenata, prateći hronologiju od 1914. do 1924. godine. Predsednica gradske Skupštine, Stanislava Hrnjak, ocenila je na otvaranju izložbe da bi svi trebalo više da znamo o ovom istorijskom događaju, što je kroz izložbu i omogućeno:

- Moramo biti svesni da smo u obavezi da zaista u većoj meri, ne samo kada dočekamo 20. novembar svake godine, nego i u svim drugim prilikama, ističemo šta je ono što je bilo bitno za istoriju našeg grada. Ovde smo danas gde jesmo, zahvaljujući ljudima koji su bili vrlo hrabri, odlučni i odvažni - konstatovala je Hrnjak.
 

Gradonačelnik Kikinde, Pavle Markov i Lazar Demić, potpredsednik Gradskog odbora Saveza potomaka učesnika ratova 1912 - 1920. godine otkrili su danas spomen ploču pukovniku Dragutinu Ristiću, komadantu pešadijskog puka “Knjaz Mihajlo”. Spomen ploča nalazi se u holu Gradske kuće, a postavljena je povodom obeležavanja sto godina od oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu. Na današnji dan, 20. novembra 1918. godine, brigadir Dragutin Ristić objavio je građanima Kikinde da je u njihov grad stigla sloboda:

- Brigadir Dragutin Ristić, pre tačno sto godinu, ušao je u ovo zdanje, popeo se na balkon i objavio da je Velika Kikinda slobodna. Čast je da nakon sto godina od tog važnog događaja stojimo zajedno ovde i odajemo priznanje svim oslobodiocama našeg grada - rekao je Markov. Svoje viđenje značaja otkrivanja spomen ploče, ali i ovog, za građane Kikinde, izuzetno važnog istorijskog događaja, izneo je i Lazar Demić, potpredsednik Gradskog odbora Saveza potomaka učesnika ratova 1912 - 1920. godine:

- Zahvalan sam na ukazanoj časti da sa gradonačelnikom Kikinde otkrijem spomen ploču pukovniku Dragutinu Ristiću i postanem deo istorije. Uz spomen kosturnicu na Železničom groblju, ovo je jedino spomen obeležje u gradu koje nas vraća u stogodišnju prošlost. Otkrivanjem ove spomen ploče, uradili smo veliku stvar za prošlost i budućnost Kikinde - naglasio je Demić.

Obeležavanje Dana oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu, 20. novembar, započelo je komemorativnim skupom za Železničkom groblju. Na spomen kosturnicu vence su položile delegacije lokalne samouprave, Severnobanatskog okruga, Vojske Srbije i policije. To su učinili i predstavnici Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine, SUBNOR-a, Saveza rezervnih vojnih starešina i brojne druge delegacije. O značaju ovog datuma, kao jednog od prelomnih trenutaka u istoriji Kikinde, ali i 25. novembra, govorio je istoričar Lazar Demić. Na današnji dan, pre sto godina, Kikinda je oslobođena u Prvom svetskom ratu, dok je 25. novembra 1918. godine, na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu, doneta odluka o prisajedinjenju Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji. Demić je podsetio da je u Kikindu, 18. novembra, ušla prethodnica srpske vojske, a dva dana kasnije umarširao Gvozdeni puk Moravske divizije na čelu sa pukovnikom Dragutinom Ristićem:

- Sto godina od tog važnog događaja danas ćemo dostojanstveno obeležiti, mada se u prethodnom periodu dešavalo da zaboravimo na naše slavne ratnike i oslobodice Kikinde. Najveći broj nas, nosio ih je u srcu. Svim građanima čestitam Dan oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu i pozivam ih da prisustvuju svim manifestacijama, prigodnim izložbama i Svečanoj akademiji- rekao je Demić i dodao da su u kosturnici sahranjeni posmrtni ostaci 184 vojnika. Tu počivaju srpski dobrovoljci, ali i ratni zarobljenici iz Kraljevine Srbije, Carske Rusije i Kraljevine Rumunije. Istorijska je i činjenica da je 24 naših sugrađana poginulo boreći se na strani Austrougarske.

U okviru projekta “Zajedno do zdravlja” laboratorija “Medlab” organizovala je besplatan pregled za najstarije sugrađane u kikindskom Udruženju penzionera. Osnivač i vlasnik “Medlaba”, dr Milan Ubavić, poručio je penzionerima da je veoma važno da što češće proveravaju glukozu i lipidni status, jer postoji sklonost ka dijabetesu i poremećaju metabolizma. Akcija je sprovedena u saradnji sa lokalnom samoupravom, a analizu krvi uradilo je 45 najstarijih sugrađana:

- Kompanija “Medlab” pokazuje da je društveno odgovorna prema lokalnoj zajednici u kojoj posluje. Od kada su pre pet godina otvorili laboratoriju u Kikindi, postali su naši sugrađani i od tada uspešno posluju. Zajednički organizujemo ovu akciju kojom su obuhvaćeni i penzioneri sa nižim primanjima,kojima ova usluga nije uvek dostupna- saopštio je Miodrag Bulajić, član Gradskog veća, dok je dr Milan Ubavić ukazao na problem velikog broja neotkrivenih pacijenata koji boluju od dijabetesa:

- Razlog tome je u nezdravoj ishrani, ali i u poremaćaju metabolizma lipida za koji je vezan veliki broj kardiovaskularnih bolesti, stradnje krvnih sudova srca i perifernih krvnih sudova. Ove dve analize najbolje će moći da ukažu na zdravstveno stanje ove grupe pacijenta - kazao je dr Milan Ubavić.