Aktuelno

Povodom Dana škole i 70 godina otkako se OŠ “Vuk Karadžić” nalazi u ovoj zgradi, u skladu sa svim protivepidemijskim merama, upriličena je skromna svečanost na kojoj su najboljim učenicima dodeljene nagrade i priznanja. Đak generacije Ana Stojković i najbolji učenik sportista Marko Radlović su novčano nagrađeni. Škola je još iz fonda “Velinka Tešin” nagradila Dariju Varađanin i Janu Stanić. Pored njih dve, u oblasti srpskog jezika i književnosti istakla se i Ana Stojković:

-Dugo smo razmišljali kako da obeležimo ovaj dan, barem najskromnije i minimalnim programom. Već po tradiciji, na ovaj dan, nagrađujemo najbolje učenke za proteklu školsku godinu. Sada su to već srednjoškolci. To je prilika da dođu, da ih vidimo, čujemo kako su se snašli u novoj sredini… Da su uslovi normalni, ovaj dan posebno bismo obeležili. Ovo je za nas veliki jubilej, 70 godina postojanja i rada u ovoj zgradi- rekla je Olivera Lazić, direktorka OŠ “Vuk Karadžić”i izrazila nadu da će iduće godine proslava Dana škole proteći na uobičajen način. Nagrađenim učenicima, direktorki i zaposlenima su Dan škole čestitali gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, nekadašnji đak OŠ “Vuk Karadžić” i Milena Živkov, članica GV za obrazovanje i kulturu:

-Čast mi je da ispred Gradske uprave čestitam Dan škole svim đacima i njihovim učiteljima i nastavnicima. Evo, ovo je još jedna škola koja proslavlja svoj Dan na malo neuobičajen način. Iskreno se nadamo da će sledeće godine proslaviti onako kako smo to svi navikli, uz učešće dece i prigodnim programom- kazala je ona, dok je đak generacije, Ana Stojković, skromno dodala:

-Sada pohađam Gimnaziju “Dušan Vasiljev”, drušveno- jezički smer. Prijatno sam se osećala ovde i mogu da vam priznam da mi moja osnovna škola nedostaje. Ovo je mesto koje ću zauvek nositi u srcu- priznala je ona.
 

Netipičan prijem protkan zvucima banatskih i južnomoravskih gajdi i kahona nikog u Gradskoj kući nije ostavio ravnodušnim. Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, upriličio je prijem za Milana Vašalića, osvedočenog čuvara narodne tradicije i jednog od najboljih srpskih gajdaša. Organizator 14. Festivala izvornih grupa pevača Srbije, udruženje „Sretenjska svitanja 2004“ iz Ranilovića kod Aranđelovca, Vašaliću je namenilo priznanje na koje je posebno ponosan. Imenovan je za kralja ovog festivala. Laskava titula mu je pripala jer je višestruki pobednik festivala, ne samo u našoj zemlji, afirmisao izvorne srpske pesme i našu tradiciju. Vašalić je posebno ponosan što mu je sredina iz koje je potekao i afirmisao se kao umetnik i vaspitač, odala priznanje ovim prijemom. Gradonačelniku, članovima Gradskog veća i ostalim funkcionerima lokalne samouprave , sa sinom Vidom, izveo je dve kompozicije:

-Verujte, za razliku od mene, sin nikada nema tremu. Imao sam veliku tremu. Uvek najviše godi kad pohvala za rad i trud stigne iz vaše sredine. Zaista ste mi dali vetar u muzička jedra. Najlepše je kada te neko potvrdi u tvojoj zajednici. Ako imaš jako uporište i podršku u svom domu, nije problem da se ostvariš u bilo gde van svog grada. Frekvencija potvrđivanja i domaćinskog odnosa prema nama muzičarima, ali i svestranim učenicima ili sportistima i više nego primetna i potrebna- iskreno je priznao omiljeni vaspitač Predškolske ustanove „Dragoljub Udicki“ i muzičar koji svira na sedam različitih tipova gajdi, ali i na još 12 arhaičnih žičanih i duvačkih instrumenata:

-Ponosan sam na ovo očevo priznanje. Muziku doživljavam kao sredstvo za izražavanje najfinijih emocija, a ne kao izvor prihoda. Imam dva benda, ali osim rokenrola veoma volim da izvodim muziku naših predaka. Ostajem pri tvrdnji da devojke ne vole samo bubnjare, nego i gajdaše- priznao je Vid. Na sjajnoj interpretaciji, ali i poslednoj nagradi, Milanu Vašaliću od srca je čestitao gradonačelnik:

-Kikinda kao multinacionalna sredina ne oskudeva u čuvarima narodne tradicije, a porodica Vašalić u tome prednjači. Milana znam još iz dečačkih dana. Oduvek je preferirao ovu vrstu muzike i dostigao nesporan umetnički nivo. Zahvaljujući njemu, za Kikindu i Banatsko Veliko Selo čulo se širom Evrope, ali i u SAD. Vid i on su istinski čuvari narodne pesme i tradicije. Milan svoje bogato muzičk znanje prenosi i na mlađa pokolenja. Grad Kikinda uvek će podržavati pojedince ili grupe koje baštine i od zaborava čuvaju našu izbornu muziku, kulturu i tradiciju. Nadam se da ćemo biti u prilici, da nakon ove pandemije, na trgu napravimo jedan veliki zajednički koncert svih čuvara narodne tradicije- poručio je Lukač.
 

Nakon posete Novim Kozarcima i Ruskom Selu, kojima je prethodio radni obilazak i ostalih sela, član GV za mesne zajednice i poljoprivredu, LJuban Sredić, stekao je jasan uvid u ono što je urađeno, ne samo tokom ove kalendarske godine. U neposrednom kontaktu sa predsednicima mesnih zajednica i meštanima, saznao je šta su najvažniji infrastrukturni, komunalni i drugi problemi. Sredić je ocenio da su naša sela organizovana i sređena, ali da uvek može bolje i više. Ponovio je da će Gradska uprava, i tokom naredne godine, imati ravnopravan tretman prema svim selima:

-Evidentno je i da se predsednici mesnih zajednica zaista trude i da na sve moguće načine pokušavaju da urede sela kako ih meštani ne bi napuštali. Zadovoljni su odnosom lokalne samouprave prema njima i potrebama seoskih mesnih zajednica, ali i svesni ekonomske situacije i manjka sredstava u budžetu. Pandemija korona smanjila je realizaciju značajnoj broja planiranih investicija u seoskim sredinama. Nadamo se da tako neće biti naredne godine- kazao je Sredić i pohvalio ovogodišnji učinak u Novim Kozarcima i Ruskom Selu. U Novim Kozarcima, kako je potvrdio predsednik MZ Dragoljub Ćosić, planiraju da izgrade kuglanu u seoskom motelu. Već godinama, članovi kikindskog muškog i ženskog kuglaškog kluba nemaju uslove da treniraju dok prvenstvene utakmice igraju u drugim gradovima:

- Želimo da rekultivišemo postojeći seoski ribnjak. Projekat vredan oko 700.000 dinara urađen je još pre dve godine i na razmatranju je u Ministarstvu turizma. Očekujemo da nam naredne godine odobre ta sredstva. Želimo da obalu ribnjaka oplemenimo sa četiri bungalova i omogućimo smeštaj za tridesetak osoba. Smatramo da je to dobra polazna osnova za pokretanje seoskog turizma- uveren je Ćosić. I u Ruskom Selu je dosta toga urađeno, naročito u pogledu ekologije i zaštite životne sredine:

-Uredili smo rubni deo sela koji se koristio za odlaganje smeća. Ideja je da u narednom periodu ovaj deo pošumimo. Okončali smo prvu fazu izgradnje seoskog parka na 2,5 hektara. Uvereni smo da će se, kad ovaj posao privedem kraju, popraviti slika centra našeg sela. Izgradili smo deset parking mesta ispred pravoslavne crkve i sanirali sanitarne čvorove u svečanoj omladinskoj sali. Stigla je oprema za buduće dečje igralište koje će se, kako je i planirano, postaviti u delu seoskog parka- ukazao je Dušan Marjanović, predsednik MZ Rusko Selo.
 

Gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač i Ramona Tot, članica GV za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici, danas su posetili sugrađanku Irenu Hološi, koja je već osam godina na meti nepoznatih izgrednika. Starici (82) koja sama živi, neko svake godine uništava fasadu kuće tako što na nju baca crnu farbu. Osim materijalne štete, Irena trpi i konstantan strah:

- Nezamislivo je i sramotno da se ovakve stvari dešavaju u našem mirnom gradu. Neprihvatljivo je da neko kontinuirano maltretira Irenu i da ova žena živi u strahu. Potrudićemo se da joj pružimo maksimalnu zaštitu i podršku, ali i bilo kom drugom građaninu Kikinde. Apelovaćemo na policiju da rasvetli ovaj slučaj. NJima je ovaj slučaj poznat. Bruka je i sramota da se neko na ovaj način iživljava nad nemoćnom staricom- poručio je Lukač i obećao da će se potruditi da njoj, ali i svim ostalim građanima pruži maksimalnu bezbednost bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost. Nadovezala se članica Gradskog veća:

-Zaista je neshvatljivo da se neko na ovaj način obračunava sa staricom koja živi sama. Došli smo kod Irene da joj kažemo da nije sama i da može da računa na pomoć Gradske uprave. Trudimo se da naš grad bude bezbedan bez obzira da li se radi o najmlađim ili najstarijim sugrađanima- rekla je Tot. Ova poseta uverila je Irenu Hološi i njenu ćerku Mariju Varga da nisu same. Ističu da se ove godine fasada dva puta našla na meti izgrednika, poslednji put sredinom septembra:

-Živim mirno i povučeno. Nije mi jasno zašto me diraju i pod okriljem noći bacaju farbu na kuću. Ne ispisuju grafite. Prosto samo bace farbu i odu. Imam neke sumnje ko bi to mogao da bude. Kad mi je neko prvi put uništio fasadu, čula sam deo telefonskog razgovora. Muški glas je rekao: “Samo da vidiš šta smo noćas uradili”- kaže Irena, dok njena ćerka potvrđuje da su nakon svakog uništavanja fasade pozvali policiju koja je napravila zapisnik. Istraga nije utvrdila ko stoji iza ovog maltretiranja:

- Majka nije u svađi sa bilo kim. Muž i ja smo u više navrata razređivačem skidali mrlje sa fasade, a potom krečili. Majka je svojevremeno ostala bez muža i sina, Zoltana Hološija. On je bio načelnik Severnobanatskog okruga. Nadam se da će izgrednik konačno biti uhvaćen i sankcionisan- kaže Marija.
 

Rekapitulaciju dosad obavljenih radova, ali i onome što se planira u Nakovu i Banatskom Velikom Selu danas su LJubanu Srediću, članu GV za mesne zajednice i poljoprivredu, predočili Milan Majstorović i Gojko Rodić. U nastavku posete seoskim mesnim zajednicima, resorni član Gradskog veća, obišao je rubni deo sela. Nekadašnje smetlište na periferiji Nakova, nakon rekultivacije, pošumljeno je i pretvoreno u zelenu oazu.:

-Insistirao sam da se sa domaćinom nađem kod ovog jezera. Prvi put sam ovde i mogu da vam kažem da sam oduševljen. Iako investicija do kraja nije okončana, vodena i ozelenjena površina pokazuju da će uskoro Nakovčani i njihovi gosti imati na raspolaganju sjajni izletište. To je i bio jedan od prioriteta MZ Nakovo u ovoj godini. Zbog umanjenja prihoda u budžetu i poznate epidemiološke situacije, izostala je planirana izgradnja pešačke staze oko jezera, u dužini oko 700 metara. Očekujem da se investicija vredna oko 2,5 miliona dinara realizuje naredne godine- rekao je Sredić, dok je Majstorović podsetio da je četiri miliona dinara, još 2018. godine, obezbedio Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj:

-Puno su nam pomogli i brojni donatori. Zahvaljujući njihovom razumevanju, obezbedili smo oko 20 miliona dinara. Predstoji izrada pešačke staze koja će biti osvetljena. Na ovoj lokaciji je predviđeno i manje dečje igralište. Uz ovu, kapitalna investicija u Nakovu odnosi se na izradnju novog objekta na stadionu FK “Polet”. Predračunska vrednost te investicije iznosi 30 miliona dinara- precizirao je Majstorović. Na stadionu velikoselske “Kozare” privodi se kraju objekat pod čijim krovom će se nalaziti svlačionice, teretana i još neki prateći sadržaji:

-Ukupna vrednost radova iznosi oko 34 miliona dinara, a sredstva su obezbedili Pokrajina i lokalna samouprava. Vrednost dosad obavljenih radova iznosi oko 10 miliona dinara. Nazire se kraj radova na objektu FK “Kozara”- naveo je Sredić i izrazio uverenje da će objekat privesti nameni tokom naredne godine:

-Osim ovog objekta, ove godine su urađene pešačke staze na oba seoska groblja. Ispred crkve je napravljen parking, a narednih dana se planirana rekonstrukcija Omladinske ulice. U toku su radovi u našem Domu kulture. Nastavak sanacija pojedinih ulica, ali i izgradnja dečjeg igrališta samo su neki od infrastrukturnih planova u narednoj godini- saopštio je Rodić.