Отплата кредита за осам нових аутобуса, који су купљени 2008. године, одужиће се до половине 2020. Просечна старост возног парка „Аутопревоза“ износи око 18 година. Половина нашег возног парка је у релативно добром стању, а ти аутобуси су стари десет година. Проблематична је друга половина. Ради се о технички исправним аутобусима, произведеним и купљеним крајем осамдесетих и почетком деведесетих година. Одлучили смо за куповину половних аутобуса. Два марке „сетра“ набавили смо ове године, а још неколико половних планирамо да купимо током 2017. За родитеље наших ђака и студената веома је значајно што локална самоуправа сноси трошкове превоза до Кикинде и градова у којима се школују. Овогодишња летња туристичка сезона била је боља од претходне. Нарочито смо задовољни превозом путника до црногорског приморја. Што се тиче Грчке, мислим да можемо да направимо још бољи и јефтинији аранжман. Све ће бити јасније након Сајма туризма који ће се у Грчкој одржати средином новембра. Током 2017. покушаћемо да задржимо, а ако је могуће, и проширимо обим пословања- каже Душан Марковљев, директор ЈП „Аутопревоз“.

 У последњих неколико година, ово је био један од тежих почетака грејне сезоне. Имали смо две мање хаварије, што је било довољно да центар града не буде раније спреман за топле пробе. Са нормалним радом смо, ипак, стартовали 15. октобра. Прилично смо задовољни процентом наплате. Она је изнад 90 одсто. Са топловода смо искључили 88 потрошача, али смо добили 27 нових корисника. Закључно са 27. октобром, „Топлана“ дугује „Србијагасу“ нешто више од 190 милиона динара. Од тога је 147,5 милиона дуг по основу тужбе коју је поднео „Србијагас“. Са друге стране, од приватног сектора потражујемо око 12,2 милиона динара. Дуг за грејање пословног простора износи око 5,3 милиона динара. На име тужби потражујемо око 41 милион динара, а месечно утужујемо између 30 и 50 потрошача. И даље је могуће склапање уговора о репрограму дуга- каже Мирослав Чичулић, директор ЈП „Топлана“.

 Пријатно нас је изненадила награда која је Кикинди припала на недавно одржаном Сајму екологије у Београду. Проглашени смо за најчистији и најуређенији град у Србији. Исплатили су се огроман рад, труд , али и средства која улажемо последњих година. Компанија А.С.А. се већ десет година бави организовањем и одношењем комуналног отпада. На смањење дивљих сметлишта утичу акције које органузујемо током пролећних и јесењих месеци. Наши суграђани воде рачуна о чистоћи градског трга и осталих делова Кикинде, али не би било лоше да њихова еколошка свест буде развијенија. Доста пажње посвећујемо еколошкој едукацији најмлађих. У јесењем садном периоду посадићемо више од 5.000 садница. Пошумићемо некадашњу депонију на рускоселском путу, а уследиће и наставак уређења Шумице. На тој локацији ћемо наставити са попуњавањем садном материјала-каже Мирослава Крнић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине.

 Не могу да будем незадовољна исходом конкурса „Градови у фокусу“ и износом који је одобрен овој установи. Више од 12 милиона динара је прилично велика сума. Иако овај новац неће бити довољан за све радове, то није обесхрабрујућа ствар. Свакако ћемо урадити добар део хитних ствари. У згради Народне библиотеке санираћемо оно што је најгоре- таваницу. Радови ће реметити уобичајен рад библиотеке и пратећих програма. Познато је да се књижевне вечери одржавају у холу, да не постоји алтернативни простор у оквиру наше установе. Међутим, увек постоји начин да библиотека изађе из својих оквира, а то ћемо радити на неким другим местима. Мислим да је то потпуно у реду. Речено ми је да ће радови почети после Нове године, а да би требало да се заврше половином 2017. године- каже Радмила Перовић, директорица Народне библиотеке „Јован Поповић“.

 Задовољан сам исходом конкурса „Градови у фокусу“. Очекивали смо да износ намењен за завршетак изградње музеја „Тера“ буде нешто већи. Разлика је, ипак, мала. Уместо 22 милиона динара, одобрено нам је 19,2 милиона. Недостајућа средства за завршетак радова настојаћемо да обезбедимо из покрајинских фондова. Уверен сам да ћемо наредне године, у ово време, имати готов музеј „Тера“. Оптимиста сам да би то могло да се деси и нешто раније- почетком јула, на отварању 36. Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Музеј ће бити дијамантски врх појма „Тера“. Имаћемо јединствен музеј на планети. Ниједна држава нема овакав фундус савремених теракота - каже Слободан Којић, директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.