Банатска Топола

Ово село основано је пре више од 200 година, готово у исто време када и суседна места, Тоба и Торда. Међутим, археолошки трагови из околине овог села показују, да су прва људска станишта у овом крају поникла још у позном бронзаном добу (1200. год. пре н. е.). Из овог раздобља потиче и један изузетан налаз, који се данас чува у Народном музеју у Кикинди. То је депо (скривница) бронзаних алатки и оружја (секира, копља, сечива), који је сасвим случајно откривен надомак улаза у село 1971. године.

Све до пред крај XVIII века земљиште око данашњег села било је прекривено непрегледним мочварама и ритовима. Било је ово плавно подручје некадашњег Турског Бегеја, који је у то време плавио више од 200 хиљада хектара. Током 1783. године ово земљиште је откупио гроф Богдан Карачоњи, велепоседник из суседне Беодре (Н. Милошево), који је потом започео исушивање овдашњих баруштина. Око 1790. године он је усред ових мочвара основао Тополу, коју је населио немачким и мађарским породицама.

Становништво села се постепено повећавало: 1836. године у месту је забележено 382 житеља. Тај број се до 1850. године повећао на 582 житеља. Само седам година касније у овом селу већ живи 650 лица, од тог броја 643 Римокатолика и 7 јевреја. Током 1946. године у селу су насељени српски досељеници из Босне.

Школство у Банатској Тополи има традицију дугу преко 150 година. Настава у селу првобитно се изводила у сеоској богомољи, која се налазила на месту данашње цркве. Данашња зграда школе подигнута је 1914. године (део зграде према улици). Током 1987. године изграђено је ново крило зграде, заједно са новом фискултурном салом.

Римокатоличка црква у месту подигнута је 1899. године на месту раније сеоске богомоље. Садашњи торањ цркве сазидан је 1914. године. Од 1854. године ово место је познато по јављањима Богородице ( прво појављивање се десило још у старој богомољи ). Од тада је ово село важно место ходочашћа, где се сваке године, 14. и 15. августа окупља много верника из земље и иностранства.

Банатска Топола данас броји 830 становника, који су српске и мађарске националности. Овој Месној заједници припадају и насељена места Винцаид и Стари Банат. Већина становника бави се пољопривредном производњом, а највише се гаје ратарске културе – кукуруз, пшеница, сунцокрет и шећерна репа. У 80-тим годинама прошлог века ово место надалеко је било познато по производњи арпаџика. Последњих година њено место постепено преузима тиква голица, чије уље користе у фармацеутској индустрији.

У селу делује земљорадничка задруга "Банаћанка", прва приватна задруга у овом крају. Добровољно ватрогасно друштво, које броји 80 чланова ( основано је 1935.), а од спортских удружења треба споменути Фудбалски клуб “Напредак” (основан 1946.), који има и свој фудбалски стадион у месту (ул. Петефи Шандора ). Удружење жена у селу делује од 1997. године.

Контакт:

Месна канцеларија: 0230/ 67-201
Месна заједница: 0230/ 67-237

mztopola@businter.net