Током АВГУСТА месеца узорковано је 118 узорка воде за пиће у нашој Општини од којих 68 у граду Кикинди и 50 у селима Општине. Основна анализа извршена у свих 118 узорку. Хемијска исправност воде за пиће у целој Општини је таква да 100% узетих узорака не одговара Правилнику о хигијенској исправности воде за пиће Сл. лист СРЈ 42/98, због повећане оксидабилности (индиректан параметар садржаја органских материја), повећане концентрације амонијака, повећане боје у свим узорцима из града, а у 8.82% узорака била је повећана електропроводљивост, у 4.41% је била повећана концентрација гвожђа, а у 1.47% била је повећана мутноћа. У селима су оксидабилност и боја били повећани у 100% узорака, концентрација амонијака у 82.0% узорака и гвожће у 2% узорака. Просечна концентрација утрошка КМнО4 у узорцима узетим у граду износи 24.05 мг/л, а у селима 22.0 мг/л (МДК 8 мг/л). Просечна концентрација амонијака у граду износи 2.25 мг/л, а у селима 1.35 (МДК 0.1 мг/л за град, 1 мг/л за села). Просечна вредност боје у граду износи 34.12ºЦоПт скале, а у селима 26.4 ºЦоПт скале (МДК 5 ºЦоПт скале).
Проценат микробиолошке неисправности воде за пиће износи за град 27,94% неисправних узорака, што је сличан проценат неисправности у односу на претходни месец (27,08%), односно 8.0% неисправних узорака за села, што је вишеструко нижи проценат неисправности у односу на претходни месец за села (25.0%). Разлози микробиолошке неисправности у граду Кикинда су: 20.58% узорака је неисправно због повећаног броја аеробних мезофилних бактерија (АМБ), 4.41% због Псеудомонас аеругиноса и 2.94% због Стрептоцоццус фаецалис-а (структура: 73.68% АМБ, 15.78% Псеудомонас аеругиноса и 10.52% Стрептоцоццус фаецалис), што није задовољавајућа структура неисправности. Разлози микробиолошке неисправности у селима је: 4% узорака у селима је неисправно због повећаног броја аеробних мезофилних бактерија, а 2% узорака је неисправно због присуства Стрептоцоццус фаецалис-а (структура: 75% АМБ, 25% Стрептоцоццус фаецалис), што није задовољавајућа структура неисправности.
СЗО сматра подношљивим, микробиолошку неисправност воде за пиће до 5% узорака на годишњем нивоу, те је број неисправних узорака у граду неприхватљив, док је у селима скоро прихватљив, са аспекта препорука СЗО незадовољавајући.