Otplata kredita za osam novih autobusa, koji su kupljeni 2008. godine, odužiće se do polovine 2020. Prosečna starost voznog parka „Autoprevoza“ iznosi oko 18 godina. Polovina našeg voznog parka je u relativno dobrom stanju, a ti autobusi su stari deset godina. Problematična je druga polovina. Radi se o tehnički ispravnim autobusima, proizvedenim i kupljenim krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina. Odlučili smo za kupovinu polovnih autobusa. Dva marke „setra“ nabavili smo ove godine, a još nekoliko polovnih planiramo da kupimo tokom 2017. Za roditelje naših đaka i studenata veoma je značajno što lokalna samouprava snosi troškove prevoza do Kikinde i gradova u kojima se školuju. Ovogodišnja letnja turistička sezona bila je bolja od prethodne. Naročito smo zadovoljni prevozom putnika do crnogorskog primorja. Što se tiče Grčke, mislim da možemo da napravimo još bolji i jeftiniji aranžman. Sve će biti jasnije nakon Sajma turizma koji će se u Grčkoj održati sredinom novembra. Tokom 2017. pokušaćemo da zadržimo, a ako je moguće, i proširimo obim poslovanja- kaže Dušan Markovljev, direktor JP „Autoprevoz“.

 U poslednjih nekoliko godina, ovo je bio jedan od težih početaka grejne sezone. Imali smo dve manje havarije, što je bilo dovoljno da centar grada ne bude ranije spreman za tople probe. Sa normalnim radom smo, ipak, startovali 15. oktobra. Prilično smo zadovoljni procentom naplate. Ona je iznad 90 odsto. Sa toplovoda smo isključili 88 potrošača, ali smo dobili 27 novih korisnika. Zaključno sa 27. oktobrom, „Toplana“ duguje „Srbijagasu“ nešto više od 190 miliona dinara. Od toga je 147,5 miliona dug po osnovu tužbe koju je podneo „Srbijagas“. Sa druge strane, od privatnog sektora potražujemo oko 12,2 miliona dinara. Dug za grejanje poslovnog prostora iznosi oko 5,3 miliona dinara. Na ime tužbi potražujemo oko 41 milion dinara, a mesečno utužujemo između 30 i 50 potrošača. I dalje je moguće sklapanje ugovora o reprogramu duga- kaže Miroslav Čičulić, direktor JP „Toplana“.

 Prijatno nas je iznenadila nagrada koja je Kikindi pripala na nedavno održanom Sajmu ekologije u Beogradu. Proglašeni smo za najčistiji i najuređeniji grad u Srbiji. Isplatili su se ogroman rad, trud , ali i sredstva koja ulažemo poslednjih godina. Kompanija A.S.A. se već deset godina bavi organizovanjem i odnošenjem komunalnog otpada. Na smanjenje divljih smetlišta utiču akcije koje organuzujemo tokom prolećnih i jesenjih meseci. Naši sugrađani vode računa o čistoći gradskog trga i ostalih delova Kikinde, ali ne bi bilo loše da njihova ekološka svest bude razvijenija. Dosta pažnje posvećujemo ekološkoj edukaciji najmlađih. U jesenjem sadnom periodu posadićemo više od 5.000 sadnica. Pošumićemo nekadašnju deponiju na ruskoselskom putu, a uslediće i nastavak uređenja Šumice. Na toj lokaciji ćemo nastaviti sa popunjavanjem sadnom materijala-kaže Miroslava Krnić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

 Ne mogu da budem nezadovoljna ishodom konkursa „Gradovi u fokusu“ i iznosom koji je odobren ovoj ustanovi. Više od 12 miliona dinara je prilično velika suma. Iako ovaj novac neće biti dovoljan za sve radove, to nije obeshrabrujuća stvar. Svakako ćemo uraditi dobar deo hitnih stvari. U zgradi Narodne biblioteke saniraćemo ono što je najgore- tavanicu. Radovi će remetiti uobičajen rad biblioteke i pratećih programa. Poznato je da se književne večeri održavaju u holu, da ne postoji alternativni prostor u okviru naše ustanove. Međutim, uvek postoji način da biblioteka izađe iz svojih okvira, a to ćemo raditi na nekim drugim mestima. Mislim da je to potpuno u redu. Rečeno mi je da će radovi početi posle Nove godine, a da bi trebalo da se završe polovinom 2017. godine- kaže Radmila Perović, direktorica Narodne biblioteke „Jovan Popović“.

 Zadovoljan sam ishodom konkursa „Gradovi u fokusu“. Očekivali smo da iznos namenjen za završetak izgradnje muzeja „Tera“ bude nešto veći. Razlika je, ipak, mala. Umesto 22 miliona dinara, odobreno nam je 19,2 miliona. Nedostajuća sredstva za završetak radova nastojaćemo da obezbedimo iz pokrajinskih fondova. Uveren sam da ćemo naredne godine, u ovo vreme, imati gotov muzej „Tera“. Optimista sam da bi to moglo da se desi i nešto ranije- početkom jula, na otvaranju 36. Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti. Muzej će biti dijamantski vrh pojma „Tera“. Imaćemo jedinstven muzej na planeti. Nijedna država nema ovakav fundus savremenih terakota - kaže Slobodan Kojić, direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.